ПРЕДСЕДНИК "КПН": ДСС је странка лажних патриота!

Шта значи љубав према отаџбини и народу?

Да ли је то остављање родољубивих статуса на Твитеру и по друштвеним мрежама, изговарање патриотских парола по емисијама или наручивање српских песама у кафани?

Овакав вид патриотизма није редак међу политичким партијама у Србији, а некадашњи ДСС преобучен у Нови ДСС који на челу има Милоша Јовановића је оличење таквог родољубља.

Када се буса у прса као патриота и даје изјаве око одбране Косова и Метохије, желео бих да подсетим Милоша Јовановића пар чињеница о политичкој партији у којој је толике године и на чијем се челу сада налази.

Од доласка на власт петооктобарским пучем који је потпомогнут западним обавештајним силама њихово деловање ја било изразито антисрпско и недржавотворно.

Кренимо од почетка са набрајањем.

ДСС и њен лидер Војислав Коштуница директно су умешани у испоручење бившег председника СРЈ Слободана Милошевића у Хаг, и то ни мање ни више него на Видовдан, што је требало да пошаље јасну поруку српском народу да је битка за Косово изгубљена. Војислав Коштуница који је јавности слао поруке да није био обавештен да ће Слободан Милошевић бити испоручен, у стварности је активно учествовао у овом срамотном чину и аминовао његово испоручење.

Војислав Коштуница одговаран је за помиловање Албина Куртија и још 120 албанских терориста, укључујући и браћу Мазреку који су као припадници ОВК-а са више чланова банде учествовали у нападу на Ораховац од 17. до 22. јула 1998. године, када су отета 43 цивила и одведена у Малишево, одакле су са другим отетим лицима пребачени у Клечку, а затим су учествовали у мучењу и стрељању отетих цивила.

У време владавине ДСС-а догодио се и мартовски погром, односно етничко чишћење српског становништва 17. и 18. марта 2004. године које је однело неколико десетина живота, рањено је више стотина особа, протерано више од четири хиљаде Срба и других неалбанаца, запаљено је више од 800 њихових домова и разрушено или тешко оштећено 35 православних храмова и споменика културе. Док је трајао погром Војислав Коштуница није урадио ништа, и немо је посматрао страдање српског народа и паљење светиња на КиМ. Није било никакве реакције осим организовања молебана и протеста који су служили за испумпавање народног незадовољства.

Војислав Коштуница својим ћутањем и неделовањем директно је учествовао у уништењу Државне заједнице Србије и Црне Горе, и 21. маја 2006. је Црна Гора на референдуму изгласала независност. Кампања за независност Црне Горе била је веома агресивна и референдум који је одржан тог дана имао је крајње сумњиве резултате. Војислав Коштуница апсолутно ништа није учинио, нити је водио било какву кампању како би се српски народ у Црној Гори одбранио и остао у заједници са Србијом.

У време док је Војислав Коштуница био премијер 17. фебруара 2008, косовски Албанци су једнострано прогласили независност. Дипломатске активности Србије биле су равне нули и без икакве озбиљне реакције по признавању независности.

За време владавине Војислава Коштунице је највећи број Срба предат хашком трибуналу, а Коштуница је у јавности заговарао модел „добровољне предаје оптужених“, што је у преводу значило ко се доборовољно преда неће бити одмазде над његовом породицом и ближњима.

За лист „Блиц“, 10. априла 2003. Војислав Коштуница је изјавио „зато сам се и залагао да се донесе закон о сарадњи са Хашким трибуналом који ће, између осталог, штитити и права оптуженика.“

Иза само мале анализе политичке историје ДСС-а и Војислава Коштунице можемо видети да је то странка која је активно спроводила антисрпску агенду и радила против интереса сопственог народа и државе.

Милош Јовановић и Нови ДСС су настављачи политике Војислава Коштунице и осим празних речи, парола и бацања прашине у очи грађанима Србије како се они боре за Србију, не постоји ни једно дело које то оправдава, већ је све сасвим супротно од тога.

Жеље Милоша Јовановића и сличних њему су да ће се поново догодити нови 5. октобар и да ће поново доћи на власт тако што ће их довести запад на власт. Косово и Метохију не треба бранити, нити је то циљ, већ изазивати хаос, како би дошло до НАТО интервенције на Србију као 1999. године.

Убеђен сам, да грађани Србије никада више неће насести на подмукле планове некадашње досовске опозиције и ДСС-а, и да се у Србији више никада неће догодити револуција која је организована из западних центара моћи.

Србија је једном преживела такве „родољубе“  и добро смо их запамтили.

5. октобар, никад више!