ALEKSANDAR GRADITELJ: Za 10 godina vlasti Srbija dobila potpuno novi sjaj

Izazovi sa kojima se predsednik Srbije Aleksandar Vučić susreo od dolaska na vlast prvi put 2012. godine kao prvi potpreddsednik vlade su pre svega devastirana privreda, ogromna nezaposlenost, nestabilnost deviznog kursa, inflacija, ogroman odliv mladih iz zemlje, prazna kasa i javni dug koji ubrzano raste. Nije bilo jednostavno reći građanima da će morati da podnesu žrtvu da bi se stabilizovale javne finansije, kako bi Srbija mogla da krene sa oporavkom. Građani su Vučićeve reči prihvatili i njegova popularnost i poverenje u njega su rasli iz godine u godinu. 

Vučić je svoju vlast fokusirao na izgradnju infrastrukturnih projekata koji će ostati generacijama koje dolazi i zbog toga se najviše ulagalo u gradnju i rekonstrukciju puteva, bolnica, škola, obdaništa, pruga i drugih građevina koje će ostati deci Srbije i zbog toga se slobodno može reći da  da će nakon deset godina vlasti ostati upamćen kao ALEKSANDAR GRADITELJ. 

Srpsko zdravstvo na čeličnim nogama

Sistem zdravstva u vremenu pandemije postao je jedan od četiri oslonca države.

Pandemija korona virusa pokazala je koliko je ulaganje u zdravstveni sektor važno i to ne samo kroz investiranje u nove objekte već i u održavanje postojećih.

Do juna 2021. godine u sektor zdravstva (infrastrukturu i opremu) uloženo je gotovo pola milijarde evra. Predsednik Vučić je izneo podatak i da je od početka 2013. godine zaposleno 25.270 radnika, a odobreno je 10.449 specijalizacija i užih specijalizacija. Takođe, ove godine su prvi put organizovane akcije zapošaljavanja najboljih diplomaca medicinskih fakulteta i školaraca iz medicinskih škola, a na taj način posao je dobilo nešto više od 400 lekara i 700 medicinskih sestara.

Izgradnja bolnica u proteklih 10 godina

Klinički centar Srbije

Jedan od najvažnijih projekata države u zdravstvu je izgradnja Kliničkog centra Srbije u Beogradu. To će, kako je najavljeno, biti jedan od najmodernijih kliničkih centara u Evropi. Novi objekat ima skoro 900 ležajeva intenzivne i poluintenzivne nege koji bi trebalo da bude otvoren krajem decembra ili početkom januara kako je i najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić u emisiji "Ćirilica" na TV Happy.

- Za mesec, mesec i po dana, najkasnije dva meseca otvorićemo KC Srbije sa kompletno završenom prvom fazom radova. Velelepnu bolnicu - rekao je predsednik Vučić.

- Biće to bolničko-hotelske sobe na najvišem nivou, oprema je najbolja i najskuplja, evropskih i svetskih proizvođača. Samo u ovu fazu uloženo je 69 miliona evra a ukupno će biti uloženo 112 miliona - kazao je Vučić kad je obilazio radove.

Kovid bolnica u Batajnici

Izgradnja nove kovid bolnice u Batajnici, koja je opremljena najsavremenijom opremom, počela je 1. avgusta. Ova bolnica završena je za samo četiri meseca. Neretko može da se čuje da za nju govore da je "svemirski brod" u poređenju sa drugim klinikama. 

U bolnici ima 930 mesta, od čega je oko 680 mesta u jedinicama poluintezivne nege i 250 kreveta za bolesnike koji će se lečiti na intezivnoj nezi.

Klinički centar u Novom Sadu

Tokom 2020. godine dva objekta su potpuno rekonstruisana i to: zgrade Interne klinike i Neurohirurgije. Posle 60 godina od izgradnje, otvorena je kompletno rekonstruisana Klinika za interne bolesti, u kojoj su smeštene Nefrologija i klinička imunologija, Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, Gastroenterologija i hepatologija i Klinika za hematologiju.

Kovid bolnica u Novom Sadu

Srbija je pokazala sposobnost i prilagodljivost na krizu, na koju je bila u stanju brzo da odgovori. Za samo četiri meseca - u Novom Sadu, na Mišeluku izgrađena je kovid bolnica. 

Na 19.500 kvadrata smeštene su dve operacione sale, angio-sala, dva rendgena, dva skenera, odeljenja sa ultrazvukom, endoskopija, laboratorija, pet ambulanti, osam dijaliznih mesta i prvi put i banka krvi.

Novi zdravstveni centar ima 220 kreveta na intenzivnoj i 404 kreveta na poluintenzivnoj nezi, a osim bolničke zgrade ima i kuhinju, magacin, apoteke, kapelu, kotlarnicu i veliki parking. 

Kovid bolnica u Kruševcu

U njoj ima 493 bolničkih ležajeva od čega je 150 na intenzivnoj nezi, i namenjena je zbrinjavanju pacijenata iz Rasinskog okruga ali i iz drugih krajeva, pre svega sa Kosova i Metohije.

Oko bolnice zasađeno je 98 jablanova, u znak sećanja na poginule pripadnike 125 motorizovane brigade, od čega, kako je naveo "38 njih je poginulo na Košarama", a koja je ukinuta 2005. godine.

Zdravstveni centar Užice

Kompletna rekonstrukcija i izgradnja hirurgije i odeljenja urgentne medicine u Zdravstvenom centru Užice procenjena je na oko 80 miliona evra i uključuje izgradnju 40.000 kvadrata. 

- Mi ćemo da uložimo gotovo 80 miliona evra u naredne četiri godine za rekonstrukciju i dogradnju bolnice u Užicu. Za 10 do 12 meseci krenućemo sa radovima, koji će trajati tri godine. Time će Užice moći da postane peti klinički centar u Srbiji. Biće sve novo i to su ogromne pare - rekao je predsednik u avgustu ove godine dok je obilazio ovaj grad.

Novi Klinički centar u Nišu

2017. godine u Nišu je otvoren novi Klinički centar - namenjen pacijentima sa juga i jugoistoka Srbije. Rekonstrukcija i izgradnja novog objekta koštala je 32 miliona evra.

Na mestu gde se nalazi nova zgrada KC Niš bilo je blato i močvara, a danas je tu savremeni objekat koji je simbol novog vremena i novog zdravstva. 

Klinički centar u Nišu ima 50.000 kvadrata, 38 klinika i 1.525 bolničkih postelja, što ga čini drugim najvećim zdravstvenim centrom u Srbiji posle Kliničkog centra Srbije. Jedna zgrada je rekonstruisana, a druga je napravljena iz temelja i ima sedam nivoa. U njemu ima banka krvi, poseban prostor za transplantirane pacijente, kao i prostor za buđenje pacijenata iz anestezije.

Bolnica onkologije

2018. godine u Beogradu je otvorena nova bolnica "Onkologija dva", na kojoj se rade isljučivo terapije zračenja. U njoj se nalaze četiri nova akceleratora, pa je tako Srbija ispunila evropski standard - da svaka zemlja treba da ima jedan takav aparat na 250.000 građana.

Za Institut su nabavljena tri najsavremenija linearna akceleratora, jedan CT simulator, kao i prateća radioterapijska oprema. Nova bolnica od 1.200 kvadratnih metara je ukupno koštala 8,9 miliona evra, od čega oprema 6,4 miliona.

Moderne brze pruge i putevi - Građani naše zemlje oduševljeni novom mrežom puteva

Brza pruga - Od Novog Sada do Beograda za pola sata

Nešto što je do pre par godina bio samo san, sada se konačno ostvaruje. Srbija će imati brzu prugu koja će voditi sve do Budimpešte a našim građanima olakšati put u zemlje EU.

Pravljenje brze pruge Novi Sad - Kelebija, još više će ojačati odnose dve države, jer će na taj način direktno povezati Beograd i Budimpeštu. Pruga koja povezuje dve prestonice, iznosila bi oko 350 kilometara, od čega bi se 184 kilometara nalazilo na teritoriji Srbije. Srbija iz godine u godinu ulaže sve više novca kako bi što više izgradila puteve, mostove, pruge i ostale saobraćajnice i tako olakšala i ubrzala put našim državljanima, ali i strancima koji su u tranzitu kroz našu državu ili u trajnijoj poseti.

Pruga koja bi povezivala Novi Sad i Kelebiju, iznosiće oko 108 kilometara, a predsednik Vučić je najavio da će ona biti izgrađena za tri godine, što je svakako rekordno vreme za jedan ovako veliki projekat.

Na deonici puta od Novog Sada do mađarske granice, predviđeno je da voz stane na devet stanica: Salajka, Kisač, Stepanovićevo, Zmajevo, Vrbas, Naumovićevo, Bačka Topola, Žednik i Subotica.

U izgradnji deset putnih pravaca, mreža auto-puteva se širi

Razvijenost zemalja meri se, između ostalog, i mrežom auto-puteva, sa svakim izgrađenim kilometrom raste kvalitet života, razvija se privreda i turizam. 

U toku su radovi na ukupno devet novih auto-puteva i brzih saobraćajnica na teritoriji naše zemlje.

Moravski koridor

U toku je izgradnja auto-puta Pojate-Preljina i biće dugačak 112 kilometara i trebalo bi da bude gotov u 2023. godini. Ta saobraćajnica povezaće sve veće gradove centralne Srbije gde živi više od pola miliona ljudi - Čačak, Kraljevo, Vrnjačku Banju, Trstenik, Kruševac, Stalać i Ćićevac, kao i Koridor 10 i auto-put "Miloš Veliki" (Koridor 11). Ovaj auto-put poznat je kao Moravski koridor i prvi "digitalni auto-put" u Srbiji. Na trasi auto-puta planirana je izgradnja 117 većih putnih objekata, od toga 88 mostova i nadvožnjaka, kao i 29 podvožnjaka.

Maksimalna dozvoljena brzina na toj saobraćajnici biće 130 kilometara na čas, a vrednost projekta je 745 miliona evra.

Brza saobraćajnica Ruma-Šabac-Loznica

Izgradnja auto-puta i brze saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica je u toku i biće dugačka oko 80 kilometara. Predviđeno je da se sastoji od tri deonice: deonica auto-puta Ruma-Šabac u dužini od oko 22 km, most preko reke Save (sa pristupnim objektima) u dužini od 2,7 km i deonica Šabac-Loznica, koja će se graditi u profilu brze saobraćajnice u dužini od 55 km. Ukupna investicija je 467.500.000 evra.

Auto-put "Miloš Veliki" - deonica Preljina-Požega

U toku je izgradnja dela auto-puta "Miloš Veliki" na potezu Preljina-Požega u dužini od 30 kilometara, a vrednost investicije je 51 bilion dinara. Predviđena je izgradnja 30, deset i pet mostova van auto-puta. Predviđena je i gradnja tri tunela: Munjino Brdo, Laz i Trbušani. 

Brza saobraćajnica Iverak - Lajkovac

Brza saobraćajnica Iverak-Lajkovac duga je 18.3 kilometara, a vrednost projekta je 18,6 milijardi dinara i biće završena do kraja 2022. godine. Put će imati po dve trake u svakom smeru i projektovan je za maksimalnu brzinu do 100 kilometara na sat. Deonica je građevinski prilično zahtevna, jer će imati 25 objekata, kao i jednu saobraćajnicu.

Auto-put "Miloš Veliki" - deonica Novi Beograd-Surčin

Radovi na ovoj deonici su u toku i ona je deo auto-puta "Miloš Veliki". Građevinski je veoma zahtevna jer prolazi kroz naseljeno mesto Beograda, ali omogućiće vozačima iz Vojvođanske ulice i Jurija Gagarina na Novom Beogradu da se direktno priključe na „Miloš Veliki”, umesto ulaska na auto-put Beograd-Zagreb. Dužina ove deonice je 7,9 km, a planirana investicija je 6,8 milijardi dinara.

 

 

 

Fruškogorski koridor

Vrednost projekta izgradnje brze saobraćajnice "Fruškogorski koridor" je 606 miliona evra. U okviru ovog brzog puta biće izgrađen most na Dunavu kod Kovilja u dužini od 1,8 kilometara, kao i tunel "Iriški venac" u dužini od čak 3,5 kilometara.

Auto-put Beograd-Sarajevo

Auto-put Beograd-Sarajevo projekat je vrednosti 250 miliona evra i Infrastrukturno će povezati glavne gradove Republike Srbije i Bosne i Hercegovine i stvoriti vezu sa panevropskim koridorima. 

Auto-put Beograd-Sarajevo gradiće se kao prsten, u dva pravca: Kuzmin - Sremska Rača (granica sa BiH) - Bijeljina i Požega - Kotroman (granica sa BiH). Deonica Sremska Rača - Kuzmin duga je oko 18 kilometara, a trasa Požega - Užice - Kotroman oko 60 kilometara. 

Brza saobraćajnica Požarevac-Veliko Gradište-Golubac

Izgradnja brze saobraćajnice Požarevac-Veliko Gradište-Golubac vredna je 337 miliona evra, a kraj radova predviđen je za novembar 2024. godine. Vozila će ovim putnim pravcem moći da voze 100 kilometara na čas, a dužina trase je 68 kilometara.

Obilaznica oko Gornjeg Milanovca

U toku su radovi na izgradnji obilaznice koja je deo pristupne saobraćajnice od petlje Takovo na auto-putu "Miloš Veliki" do Gornjeg Milanovca. Deonica je duga 30 kilometara, od čega je 9,4 kilometra samo obilaznica oko Gornjeg Milanovca. Rok za završetak je 2023. godina i vrednost radova je 30 miliona evra, a obilaznica će rasteretiti Gornji Milanovac od teretnog saobraćaja, ali i otvoriti razvojnu perspektivu, jer je uz obilaznicu 30 hektara zemljišta namenjenog za novu industrijsku zonu. Saobraćajnica će imati dve vozne trake, za svaki smer po jednu, ukupne širine kolovoza 6,5 metara, a zbog vrlo teškog terena, na dužini od 740 metara, gde je nagib oko devet odsto, biće izgrađena traka za spora vozila, širine tri metra.

Auto-put Niš-Merdare

Počeli su radovi na izgradnji auto-puta E80 Niš – Merdare, na prvom sektoru od Niša do Pločnika, u dužini od 39,5 kilometara. Prva deonica koja se radi je dužine od 5,5 km i počinje na postojećoj petlji “Merošina” na koridoru auto-puta E75 i završava se posle planirane petlje "Merošina- istok". Deonica je projektovana za brzinu od 130 kilometara na čas. Na deonici postoji šest mostova i nadvožnjaka i planirana je izgradnja jednog odmorišta. Vrednost izgradnje prvog sektora auto-puta je oko 225 miliona evra, a rok za završetak je 2026. godina.

Do Crne Gore stižemo za 2 sata i 45 minuta i to modernim auto-putem

Do skoro je informacija da će moći da se stigne do Crne Gore za manje od tri sata vožnje kolima zvučala kao veliki san i nemoguće ostvarenje, a sada je to i više nego stvarnost i strateški projekat koji je uveliko u toku. Svi putnici namernici koji se iz Srbije upute ka crnogorskom primorju uskoro će za tili čas stizati do željene destinacije i to modernim auto-putem. 

 

Projekat izgradnje auto-puta Beograd-Bar jedan je od najvećih i najkompleksnijih infrastrukturnih projekata u kojim naša zemlja učestvuje, a nakon završetka svih deonica kroz Srbiju do granice sa Crnom Gorom stizaće se za 2 sata i 45 minuta. Dužina puta koji je planiran od Beograda do Crne Gore je 270 kilometara.

Ostala je da se uradi i najteža deonica puta, a to je 107 kilometara od Požege do crnogorske granice. Ova putanja ide od Požege preko Arilja, Ivanjice i sredinom Peštera do Boljara gde treba da se poveže sa Crnom Gorom. Projekcija je da će se auto-put sa srpske strane završiti u narednih pet godina. 

Veličanstveni trg u centru Beograda - spomenik Stefanu Nemanji

Početkom prošle godine, otvoren je svečano rekonstruisani Savski Trg u Beogradu kao i Spomenik Stefanu Nemanji, na Savindan, 27. Januara uz prisustvo političkog rukovodstva Republike Srbije, Srpske i delom Crne Gore, kao i uz prisustvo mnoštvo znamenitih ličnosti.

Ovaj deo Beograda bio je sasvim sigurno jedan od najružnijih i negledljivih, sve do dolaska sadašnje vlasti koja je raspisala konkurs za projekat rekonstrukcije. Te je tako nakon obnove postao i svojevrstan "novi centar grada".

Za tri godine uloženo više od 43 miliona evra u Hram Svetog Save

Hram Svetog Save, najveća pravoslavna svetinja na Balkanu, odavno je na mapi turista iz celog sveta. Sa koje god strane da prilazite centru prestonice pred vama se ukazuje monumentalno zdanje Hrama. On je ideal srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve.

Više od veka, od kad je raspisan prvi konkurs, trajala je njegova gradnja, a konačno je zasijao u punom sjaju kada je država preuzela najveći teret za završetak njegove izgradnje. Od pokretanja ideje za podizanje Hrama Svetog Save 1895. godine, preko postavljanja temelja 1935, nakon 125 godina konačno su završeni svi najteži poslovi. 

Nekoliko decenija kasnije, stvari su počele da se menjaju na bolje. Sa jačanjem države i jačanjem pre svega ekonomske politike, država je bila u mogućnosti da uzme stvar u svoje ruke i pomagala je Hram kada god je bila upitana za novac. Za tri godine u izgradnju hrama uloženo je više nego za poslednjih 50 godina.

Od 2017. do 2020. godine država uložila 43 miliona evra

Država Srbija je preuzela najveći teret za završetak izgradnje velelepnog zdanja. U periodu od 2017. godine do 2020. iz budžeta se izdvaja 43 miliona evra za izgradnju Hrama, što je više od svih ulaganja u poslednjih 50 godina. Sve to bilo je moguće zahvaljujući mudroj ekonomskoj politiciji države i ekonomskim reformamama koje država sprovodi 2014. godine.

Predsednik Vučić tokom avgusta 2020. godine zajedno sa tadašnjim patrijarhom gospodinom Irinejem obišao je radove na unutrašnjem uređenju Hrama Svetog Save.

- Ponosan sam što smo u prethodne tri godine uložili 43 miliona evra. To je dao narod jer je država bila snažna i efikasna. Sa druge strane, mi vodimo računa, od 1945. godine na ovamo su hteli da zaboravimo na sve znamenite Srbe. Mi nigde nemamo spomenik Stefanu Nemanji, mi smo zaboravili rodonačelnika srpske države. Uradili smo veliku stvar. Nije Sveti Sava rodonačelnik samo Srpske pravoslavne crkve, on je rodio novu duhovnost, bio je najveći srpski diplomata i zato je važno da imamo hram posvećen Svetom Savi - kazao je tada predsednik Vučić. 

Nova pomoć države za Hram

Za Srpsku pravoslavnu crkvu država je aprila 2021. godine izdvojila još 1,7 milijardi dinara, odnosno oko 14,4 miliona evra i to za završetak radova na Hramu Svetog Save, objavljeno je tada u Službenom glasniku. Prema odluci Vlade Srbije taj novac izdvojen je iz budžetskih rezervi.

Beograd na vodi nekada i sada - projekat vredan 3,5 milijardi evra

"Beograd na vodi" je projekat na milion kvadrata, sa 6.000 stanova, gde će živeti 14.000 ljudi, dok će 12.000 ljudi raditi u tom delu grada. Ugovor za Beograd na vodi potpisan je 26. aprila 2015. godine.

Pre sedam godina tu je bila močvara, železničke šine, ljudi su živeli u vagonima i bez kanalizacije, a ko je pokušao da prođe biciklističkom stazom često je bio meta napada pasa lutalica. Do 2015. godine, desna strana Save, ne samo da nije lepo izgledala, već je predstavljala i neku vrstu opasnosti za prolaznike. Nekada je ta strana Save bila asocijacija na sivilo, mrak, tišinu, bedu, glad i umor.

Čitav prostor između Beogradske tvrđave i Bežanijske kose bio je močvarno područje kroz koji je proticala reka Sava i ispresecano mnogima kanalima, koji se tokom visokog vodostaja plavio.

U dvadesetom veku se izgradnjom Novog Beograda i proširivanjem Beograda ka Čukarici i drugim brdima ovaj prostor od oko 100 hektara našao u centru neizgrađen i zapušten. Osnovna osobina ovog prostora je da je izduženi ravničarski prostor duž desne obale reke Save oivičen lukom pobrđa što daje izgled amfiteatra odakle je i potekao naziv - Savski amfiteatar.

Sada se tu nalazi najveći građevinski projekat u Evropi, vredan 3,5 milijardi evra. I to nije samo šoping mol, već na tom prostoru niče i Kula "Beograd", najviša na Balkanu.

Od tone smeća i baraka raštrkanih ispod mosta, stigli smo do veoma uređenog naselja.