АЛЕКСАНДАР ГРАДИТЕЉ: За 10 година власти Србија добила потпуно нови сјај

Изазови са којима се председник Србије Александар Вучић сусрео од доласка на власт први пут 2012. године као први potpreddsednik владе су пре свега девастирана привреда, огромна незапосленост, нестабилност девизног курса, инфлација, огроман одлив младих из земље, празна каса и јавни дуг који убрзано расте. Није било једноставно рећи грађанима да ће морати да поднесу жртву да би се стабилизовале јавне финансије, како би Србија могла да крене са опоравком. Грађани су Вучићеве речи прихватили и његова популарност и поверење у њега су расли из године у годину. 

Вучић је своју власт фокусирао на изградњу инфраструктурних пројеката који ће остати генерацијама које долази и због тога се највише улагало у градњу и реконструкцију путева, болница, школа, обданишта, пруга и других грађевина које ће остати деци Србије и због тога се слободно може рећи да  да ће након десет година власти остати упамћен као АЛЕКСАНДАР ГРАДИТЕЉ. 

Српско здравство на челичним ногама

Систем здравства у времену пандемије постао је један од четири ослонца државе.

Пандемија корона вируса показала је колико је улагање у здравствени сектор важно и то не само кроз инвестирање у нове објекте већ и у одржавање постојећих.

До јуна 2021. године у сектор здравства (инфраструктуру и опрему) уложено је готово пола милијарде евра. Председник Вучић је изнео податак и да је од почетка 2013. године запослено 25.270 радника, а одобрено је 10.449 специјализација и ужих специјализација. Такође, ове године су први пут организоване акције запошаљавања најбољих дипломаца медицинских факултета и школараца из медицинских школа, а на тај начин посао је добило нешто више од 400 лекара и 700 медицинских сестара.

Изградња болница у протеклих 10 година

Клинички центар Србије

Један од најважнијих пројеката државе у здравству је изградња Клиничког центра Србије у Београду. То ће, како је најављено, бити један од најмодернијих клиничких центара у Европи. Нови објекат има скоро 900 лежајева интензивне и полуинтензивне неге који би требало да буде отворен крајем децембра или почетком јануара како је и најавио председник Србије Александар Вучић у емисији "Ћирилица" на ТВ Happy.

- За месец, месец и по дана, најкасније два месеца отворићемо КЦ Србије са комплетно завршеном првом фазом радова. Велелепну болницу - рекао је председник Вучић.

- Биће то болничко-хотелске собе на највишем нивоу, опрема је најбоља и најскупља, европских и светских произвођача. Само у ову фазу уложено је 69 милиона евра а укупно ће бити уложено 112 милиона - казао је Вучић кад је обилазио радове.

Ковид болница у Батајници

Изградња нове ковид болнице у Батајници, која је опремљена најсавременијом опремом, почела је 1. августа. Ова болница завршена је за само четири месеца. Неретко може да се чује да за њу говоре да је "свемирски брод" у поређењу са другим клиникама. 

У болници има 930 места, од чега је око 680 места у јединицама полуинтезивне неге и 250 кревета за болеснике који ће се лечити на интезивној нези.

Клинички центар у Новом Саду

Током 2020. године два објекта су потпуно реконструисана и то: зграде Интерне клинике и Неурохирургије. После 60 година од изградње, отворена је комплетно реконструисана Клиника за интерне болести, у којој су смештене Нефрологија и клиничка имунологија, Клиника за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма, Гастроентерологија и хепатологија и Клиника за хематологију.

Ковид болница у Новом Саду

Србија је показала способност и прилагодљивост на кризу, на коју је била у стању брзо да одговори. За само четири месеца - у Новом Саду, на Мишелуку изграђена је ковид болница. 

На 19.500 квадрата смештене су две операционе сале, ангио-сала, два рендгена, два скенера, одељења са ултразвуком, ендоскопија, лабораторија, пет амбуланти, осам дијализних места и први пут и банка крви.

Нови здравствени центар има 220 кревета на интензивној и 404 кревета на полуинтензивној нези, а осим болничке зграде има и кухињу, магацин, апотеке, капелу, котларницу и велики паркинг. 

Ковид болница у Крушевцу

У њој има 493 болничких лежајева од чега је 150 на интензивној нези, и намењена је збрињавању пацијената из Расинског округа али и из других крајева, пре свега са Косова и Метохије.

Око болнице засађено је 98 јабланова, у знак сећања на погинуле припаднике 125 моторизоване бригаде, од чега, како је навео "38 њих је погинуло на Кошарама", а која је укинута 2005. године.

Здравствени центар Ужице

Комплетна реконструкција и изградња хирургије и одељења ургентне медицине у Здравственом центру Ужице процењена је на око 80 милиона евра и укључује изградњу 40.000 квадрата. 

- Ми ћемо да уложимо готово 80 милиона евра у наредне четири године за реконструкцију и доградњу болнице у Ужицу. За 10 до 12 месеци кренућемо са радовима, који ће трајати три године. Тиме ће Ужице моћи да постане пети клинички центар у Србији. Биће све ново и то су огромне паре - рекао је председник у августу ове године док је обилазио овај град.

Нови Клинички центар у Нишу

2017. године у Нишу је отворен нови Клинички центар - намењен пацијентима са југа и југоистока Србије. Реконструкција и изградња новог објекта коштала је 32 милиона евра.

На месту где се налази нова зграда КЦ Ниш било је блато и мочвара, а данас је ту савремени објекат који је симбол новог времена и новог здравства. 

Клинички центар у Нишу има 50.000 квадрата, 38 клиника и 1.525 болничких постеља, што га чини другим највећим здравственим центром у Србији после Клиничког центра Србије. Једна зграда је реконструисана, а друга је направљена из темеља и има седам нивоа. У њему има банка крви, посебан простор за трансплантиране пацијенте, као и простор за буђење пацијената из анестезије.

Болница онкологије

2018. године у Београду је отворена нова болница "Онкологија два", на којој се раде исључиво терапије зрачења. У њој се налазе четири нова акцелератора, па је тако Србија испунила европски стандард - да свака земља треба да има један такав апарат на 250.000 грађана.

За Институт су набављена три најсавременија линеарна акцелератора, један ЦТ симулатор, као и пратећа радиотерапијска опрема. Нова болница од 1.200 квадратних метара је укупно коштала 8,9 милиона евра, од чега опрема 6,4 милиона.

Модерне брзе пруге и путеви - Грађани наше земље одушевљени новом мрежом путева

Брза пруга - Од Новог Сада до Београда за пола сата

Нешто што је до пре пар година био само сан, сада се коначно остварује. Србија ће имати брзу пругу која ће водити све до Будимпеште а нашим грађанима олакшати пут у земље ЕУ.

Прављење брзе пруге Нови Сад - Келебија, још више ће ојачати односе две државе, јер ће на тај начин директно повезати Београд и Будимпешту. Пруга која повезује две престонице, износила би око 350 километара, од чега би се 184 километара налазило на територији Србије. Србија из године у годину улаже све више новца како би што више изградила путеве, мостове, пруге и остале саобраћајнице и тако олакшала и убрзала пут нашим држављанима, али и странцима који су у транзиту кроз нашу државу или у трајнијој посети.

Пруга која би повезивала Нови Сад и Келебију, износиће око 108 километара, а председник Вучић је најавио да ће она бити изграђена за три године, што је свакако рекордно време за један овако велики пројекат.

На деоници пута од Новог Сада до мађарске границе, предвиђено је да воз стане на девет станица: Салајка, Кисач, Степановићево, Змајево, Врбас, Наумовићево, Бачка Топола, Жедник и Суботица.

У изградњи десет путних праваца, мрежа ауто-путева се шири

Развијеност земаља мери се, између осталог, и мрежом ауто-путева, са сваким изграђеним километром расте квалитет живота, развија се привреда и туризам. 

У току су радови на укупно девет нових ауто-путева и брзих саобраћајница на територији наше земље.

Моравски коридор

У току је изградња ауто-пута Појате-Прељина и биће дугачак 112 километара и требало би да буде готов у 2023. години. Та саобраћајница повезаће све веће градове централне Србије где живи више од пола милиона људи - Чачак, Краљево, Врњачку Бању, Трстеник, Крушевац, Сталаћ и Ћићевац, као и Коридор 10 и ауто-пут "Милош Велики" (Коридор 11). Овај ауто-пут познат је као Моравски коридор и први "дигитални ауто-пут" у Србији. На траси ауто-пута планирана је изградња 117 већих путних објеката, од тога 88 мостова и надвожњака, као и 29 подвожњака.

Максимална дозвољена брзина на тој саобраћајници биће 130 километара на час, а вредност пројекта је 745 милиона евра.

Брза саобраћајница Рума-Шабац-Лозница

Изградња ауто-пута и брзе саобраћајнице Рума-Шабац-Лозница је у току и биће дугачка око 80 километара. Предвиђено је да се састоји од три деонице: деоница ауто-пута Рума-Шабац у дужини од око 22 км, мост преко реке Саве (са приступним објектима) у дужини од 2,7 км и деоница Шабац-Лозница, која ће се градити у профилу брзе саобраћајнице у дужини од 55 км. Укупна инвестиција је 467.500.000 евра.

Ауто-пут "Милош Велики" - деоница Прељина-Пожега

У току је изградња дела ауто-пута "Милош Велики" на потезу Прељина-Пожега у дужини од 30 километара, а вредност инвестиције је 51 билион динара. Предвиђена је изградња 30, десет и пет мостова ван ауто-пута. Предвиђена је и градња три тунела: Муњино Брдо, Лаз и Трбушани. 

Брза саобраћајница Иверак - Лајковац

Брза саобраћајница Иверак-Лајковац дуга је 18.3 километара, а вредност пројекта је 18,6 милијарди динара и биће завршена до краја 2022. године. Пут ће имати по две траке у сваком смеру и пројектован је за максималну брзину до 100 километара на сат. Деоница је грађевински прилично захтевна, јер ће имати 25 објеката, као и једну саобраћајницу.

Ауто-пут "Милош Велики" - деоница Нови Београд-Сурчин

Радови на овој деоници су у току и она је део ауто-пута "Милош Велики". Грађевински је веома захтевна јер пролази кроз насељено место Београда, али омогућиће возачима из Војвођанске улице и Јурија Гагарина на Новом Београду да се директно прикључе на „Милош Велики”, уместо уласка на ауто-пут Београд-Загреб. Дужина ове деонице је 7,9 км, а планирана инвестиција је 6,8 милијарди динара.

 

 

 

Фрушкогорски коридор

Вредност пројекта изградње брзе саобраћајнице "Фрушкогорски коридор" је 606 милиона евра. У оквиру овог брзог пута биће изграђен мост на Дунаву код Ковиља у дужини од 1,8 километара, као и тунел "Иришки венац" у дужини од чак 3,5 километара.

Ауто-пут Београд-Сарајево

Ауто-пут Београд-Сарајево пројекат је вредности 250 милиона евра и Инфраструктурно ће повезати главне градове Републике Србије и Босне и Херцеговине и створити везу са паневропским коридорима. 

Ауто-пут Београд-Сарајево градиће се као прстен, у два правца: Кузмин - Сремска Рача (граница са БиХ) - Бијељина и Пожега - Котроман (граница са БиХ). Деоница Сремска Рача - Кузмин дуга је око 18 километара, а траса Пожега - Ужице - Котроман око 60 километара. 

Брза саобраћајница Пожаревац-Велико Градиште-Голубац

Изградња брзе саобраћајнице Пожаревац-Велико Градиште-Голубац вредна је 337 милиона евра, а крај радова предвиђен је за новембар 2024. године. Возила ће овим путним правцем моћи да возе 100 километара на час, а дужина трасе је 68 километара.

Обилазница око Горњег Милановца

У току су радови на изградњи обилазнице која је део приступне саобраћајнице од петље Таково на ауто-путу "Милош Велики" до Горњег Милановца. Деоница је дуга 30 километара, од чега је 9,4 километра само обилазница око Горњег Милановца. Рок за завршетак је 2023. година и вредност радова је 30 милиона евра, а обилазница ће растеретити Горњи Милановац од теретног саобраћаја, али и отворити развојну перспективу, јер је уз обилазницу 30 хектара земљишта намењеног за нову индустријску зону. Саобраћајница ће имати две возне траке, за сваки смер по једну, укупне ширине коловоза 6,5 метара, а због врло тешког терена, на дужини од 740 метара, где је нагиб око девет одсто, биће изграђена трака за спора возила, ширине три метра.

Ауто-пут Ниш-Мердаре

Почели су радови на изградњи ауто-пута Е80 Ниш – Мердаре, на првом сектору од Ниша до Плочника, у дужини од 39,5 километара. Прва деоница која се ради је дужине од 5,5 км и почиње на постојећој петљи “Мерошина” на коридору ауто-пута Е75 и завршава се после планиране петље "Мерошина- исток". Деоница је пројектована за брзину од 130 километара на час. На деоници постоји шест мостова и надвожњака и планирана је изградња једног одморишта. Вредност изградње првог сектора ауто-пута је око 225 милиона евра, а рок за завршетак је 2026. година.

До Црне Горе стижемо за 2 сата и 45 минута и то модерним ауто-путем

До скоро је информација да ће моћи да се стигне до Црне Горе за мање од три сата вожње колима звучала као велики сан и немогуће остварење, а сада је то и више него стварност и стратешки пројекат који је увелико у току. Сви путници намерници који се из Србије упуте ка црногорском приморју ускоро ће за тили час стизати до жељене дестинације и то модерним ауто-путем. 

 

Пројекат изградње ауто-пута Београд-Бар један је од највећих и најкомплекснијих инфраструктурних пројеката у којим наша земља учествује, а након завршетка свих деоница кроз Србију до границе са Црном Гором стизаће се за 2 сата и 45 минута. Дужина пута који је планиран од Београда до Црне Горе је 270 километара.

Остала је да се уради и најтежа деоница пута, а то је 107 километара од Пожеге до црногорске границе. Ова путања иде од Пожеге преко Ариља, Ивањице и средином Пештера до Бољара где треба да се повеже са Црном Гором. Пројекција је да ће се ауто-пут са српске стране завршити у наредних пет година. 

Величанствени трг у центру Београда - споменик Стефану Немањи

Почетком прошле године, отворен је свечано реконструисани Савски Трг у Београду као и Споменик Стефану Немањи, на Савиндан, 27. Јануара уз присуство политичког руководства Републике Србије, Српске и делом Црне Горе, као и уз присуство мноштво знаменитих личности.

Овај део Београда био је сасвим сигурно један од најружнијих и негледљивих, све до доласка садашње власти која је расписала конкурс за пројекат реконструкције. Те је тако након обнове постао и својеврстан "нови центар града".

За три године уложено више од 43 милиона евра у Храм Светог Саве

Храм Светог Саве, највећа православна светиња на Балкану, одавно је на мапи туриста из целог света. Са које год стране да прилазите центру престонице пред вама се указује монументално здање Храма. Он је идеал српског народа и Српске православне цркве.

Више од века, од кад је расписан први конкурс, трајала је његова градња, а коначно је засијао у пуном сјају када је држава преузела највећи терет за завршетак његове изградње. Од покретања идеје за подизање Храма Светог Саве 1895. године, преко постављања темеља 1935, након 125 година коначно су завршени сви најтежи послови. 

Неколико деценија касније, ствари су почеле да се мењају на боље. Са јачањем државе и јачањем пре свега економске политике, држава је била у могућности да узме ствар у своје руке и помагала је Храм када год је била упитана за новац. За три године у изградњу храма уложено је више него за последњих 50 година.

Од 2017. до 2020. године држава уложила 43 милиона евра

Држава Србија је преузела највећи терет за завршетак изградње велелепног здања. У периоду од 2017. године до 2020. из буџета се издваја 43 милиона евра за изградњу Храма, што је више од свих улагања у последњих 50 година. Све то било је могуће захваљујући мудрој економској политицији државе и економским реформамама које држава спроводи 2014. године.

Председник Вучић током августа 2020. године заједно са тадашњим патријархом господином Иринејем обишао је радове на унутрашњем уређењу Храма Светог Саве.

- Поносан сам што смо у претходне три године уложили 43 милиона евра. То је дао народ јер је држава била снажна и ефикасна. Са друге стране, ми водимо рачуна, од 1945. године на овамо су хтели да заборавимо на све знамените Србе. Ми нигде немамо споменик Стефану Немањи, ми смо заборавили родоначелника српске државе. Урадили смо велику ствар. Није Свети Сава родоначелник само Српске православне цркве, он је родио нову духовност, био је највећи српски дипломата и зато је важно да имамо храм посвећен Светом Сави - казао је тада председник Вучић. 

Нова помоћ државе за Храм

За Српску православну цркву држава је априла 2021. године издвојила још 1,7 милијарди динара, односно око 14,4 милиона евра и то за завршетак радова на Храму Светог Саве, објављено је тада у Службеном гласнику. Према одлуци Владе Србије тај новац издвојен је из буџетских резерви.

Београд на води некада и сада - пројекат вредан 3,5 милијарди евра

"Београд на води" је пројекат на милион квадрата, са 6.000 станова, где ће живети 14.000 људи, док ће 12.000 људи радити у том делу града. Уговор за Београд на води потписан је 26. априла 2015. године.

Пре седам година ту је била мочвара, железничке шине, људи су живели у вагонима и без канализације, а ко је покушао да прође бициклистичком стазом често је био мета напада паса луталица. До 2015. године, десна страна Саве, не само да није лепо изгледала, већ је представљала и неку врсту опасности за пролазнике. Некада је та страна Саве била асоцијација на сивило, мрак, тишину, беду, глад и умор.

Читав простор између Београдске тврђаве и Бежанијске косе био је мочварно подручје кроз који је протицала река Сава и испресецано многима каналима, који се током високог водостаја плавио.

У двадесетом веку се изградњом Новог Београда и проширивањем Београда ка Чукарици и другим брдима овај простор од око 100 хектара нашао у центру неизграђен и запуштен. Основна особина овог простора је да је издужени равничарски простор дуж десне обале реке Саве оивичен луком побрђа што даје изглед амфитеатра одакле је и потекао назив - Савски амфитеатар.

Сада се ту налази највећи грађевински пројекат у Европи, вредан 3,5 милијарди евра. И то није само шопинг мол, већ на том простору ниче и Кула "Београд", највиша на Балкану.

Од тоне смећа и барака раштрканих испод моста, стигли смо до веома уређеног насеља.