Presudu Mladiću danas izriče Alfons Ori - sudija poznat po najvišim osuđujućim presudama
Ori je prvobitno bio branitelj prvog haškog pritvorenika Duška Tadića
Sudsko veće Haškog tribunala, koje će danas izreći presudu nekadašnjem vrhovnom komadantu Vojske Republike Srpske, generalu Ratku Mladiću, čine predsedavajući Alfons Ori, i članovi Veća Kristof Flige i Bakone Džastis Moloto.
Predsedavajući Veća Ori, pre nego je 2001. godine postao sudija Haškog suda, bio je branitelj prvog haškog pritvorenika Duška Tadića, bivšeg stražara Vojske Republike Srpske u logorima Omarska i Trnopolje, koji je bio i pripadnik vojske koja je izvela napade na Prijedor.
Pročitajte i:
- Da li će mu zdravstveno stanje to dozvoliti? Ratko Mladić insistira da prisustvuje izricanju presude
- Kakva će biti presuda Ratku Mladiću i hoće li proći isto kao Karadžić: Poslednji čin Haškog tribunala
- Bosa je prihvatila ples, onda i život sa generalom, a sada mu ide na PRESUDU: Ljubavna priča Ratka Mladića
Ori se iz slučaja povukao 1997. godine i to neposredno pre izricanja presude Tadiću.
Sudija koji bi danas trebalo da pročita presudu Mladiću saslušao je i bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića kada se pojavio na Sudu 2008. godine, ali je uklonjen s tog slučaja, jer je sudio Karadžićevom bliskom saradniku Momčilu Krajišniku.
Ori je poznat po tome da izriče najviše osuđujuće presude. Sudsko veće u kome je bio ovaj holandski sudija, Momčila Krajišnika osudilo je na 27 godina zatvora, ali je žalbeno veće tu kaznu smanjilo na 20 godina. Milana Babića, ratnog lidera hrvatskih Srba, koji je priznao krivicu, sudsko veće čiji je član takođe bio Ori, osudilo je na 13 godina zatvora, prenosi Fena.
Sudio je Ranku Češiću, bivšem srpskom policajcu u Brčkom, koji je priznao zločine. Ori je bio u veću koje mu je izreklo kaznu od 18 godina zatvora za mučenje, silovanje i ubistva bošnjačkih i hrvatskih zatvorenika u logoru Luka 1992. godine.
ODBRANA OBORILA OPTUŽNICU, ali Hag ne odustaje: Presuda Mladiću se izriče u sredu
Potkomandira vojne policije u Foči Dragana Zelenovića, Ori je osudio na 15 godina zatvora zbog višestrukih slučajeva silovanja, kao i za organizovanje grupnog silovanja i učešće u njemu, te za odvođenje žena na lokacije na kojima je činjeno seksualno zlostavljanje i mučenje.
Jednog od trojice oficira Jugoslovenske narodne armije optuženih za napad na Dubrovnik, Miodraga Jokića, koji je priznao krivicu, veće u kome je bio sudija Ori osudilo je na sedam godina zatvora.
Ori je vodio suđenje i generalu Stanislavu Galiću, koji je optužen za granatiranje Sarajeva, a osuđen je na 20 godina zatvora, ali je žalbeno veće suda ipak zaključilo da je ta kazna preniska, pa mu je odredilo kaznu doživotnog zatvora.
Član Sudskog veća iz Južnoafričke Republike, Bakone Džastis Moloto sudio je bivšem načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilu Perišiću, koji je 2011. godine osuđen na 27 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti, pomaganje opsade Sarajeva i zločina u Srebrenici, te nekažnjavanja raketiranja Zagreba.
Perišić je u žalbenom postupku 28. februara 2013. godine oslobođen krivice po svim tačkama optužnice i pušten na slobodu.
Sudija Kristof Flige sudio je nekada najbližem Mladićevom saradniku i oficiru za bezbednost Zdravku Tolimiru, kojeg je 2012. godine Sud proglasio krivim, između ostalog, za genocid i ratne zločine. Za ova nedela osuđen je na doživotni zatvor.
Flige je pre nekoliko godina otvoreno preispitivao zločin u Srebrenici, a potom je zatraženo iz BiH, Kanade i Sjedinjenih Američkih Država da se pod hitno izuzme iz slučaja Radovana Karadžića i svakog drugog u kome su predmet zločini u BiH.
To se dogodilo nakon njegovog intervjua u kojem je nemački sudija tvrdio da je termin "genocid" koji definiše zločine, nepotreban i da bi bilo bolje da se koristi termin "masovno ubistvo". Sudija je posle toga premešten iz sudskog procesa Karadžiću.
Ova trojica sudija izreći će danas do 10 sati prvostepenu presudu Ratku Mladiću kojeg optužnica tereti za ratne zločine počinjene na teritoriji BiH tokom 1992. do 1995. godine. Mladić je uhapšen 26. maja 2011. godine nakon godina skrivanja, a u Hag je izručen 31. maja.
