Пресуду Младићу данас изриче Алфонс Ори - судија познат по највишим осуђујућим пресудама
Ори је првобитно био бранитељ првог хашког притвореника Душка Тадића
Судско веће Хашког трибунала, које ће данас изрећи пресуду некадашњем врховном комаданту Војске Републике Српске, генералу Ратку Младићу, чине председавајући Алфонс Ори, и чланови Већа Кристоф Флиге и Баконе Џастис Молото.
Председавајући Већа Ори, пре него је 2001. године постао судија Хашког суда, био је бранитељ првог хашког притвореника Душка Тадића, бившег стражара Војске Републике Српске у логорима Омарска и Трнопоље, који је био и припадник војске која је извела нападе на Приједор.
Прочитајте и:
- Да ли ће му здравствено стање то дозволити? Ратко Младић инсистира да присуствује изрицању пресуде
- Каква ће бити пресуда Ратку Младићу и хоће ли проћи исто као Караџић: Последњи чин Хашког трибунала
- Боса је прихватила плес, онда и живот са генералом, а сада му иде на ПРЕСУДУ: Љубавна прича Ратка Младића
Ори се из случаја повукао 1997. године и то непосредно пре изрицања пресуде Тадићу.
Судија који би данас требало да прочита пресуду Младићу саслушао је и бившег председника Републике Српске Радована Караџића када се појавио на Суду 2008. године, али је уклоњен с тог случаја, јер је судио Караџићевом блиском сараднику Момчилу Крајишнику.
Ори је познат по томе да изриче највише осуђујуће пресуде. Судско веће у коме је био овај холандски судија, Момчила Крајишника осудило је на 27 година затвора, али је жалбено веће ту казну смањило на 20 година. Милана Бабића, ратног лидера хрватских Срба, који је признао кривицу, судско веће чији је члан такође био Ори, осудило је на 13 година затвора, преноси Фена.
Судио је Ранку Чешићу, бившем српском полицајцу у Брчком, који је признао злочине. Ори је био у већу које му је изрекло казну од 18 година затвора за мучење, силовање и убиства бошњачких и хрватских затвореника у логору Лука 1992. године.
ОДБРАНА ОБОРИЛА ОПТУЖНИЦУ, али Хаг не одустаје: Пресуда Младићу се изриче у среду
Поткомандира војне полиције у Фочи Драгана Зеленовића, Ори је осудио на 15 година затвора због вишеструких случајева силовања, као и за организовање групног силовања и учешће у њему, те за одвођење жена на локације на којима је чињено сексуално злостављање и мучење.
Једног од тројице официра Југословенске народне армије оптужених за напад на Дубровник, Миодрага Јокића, који је признао кривицу, веће у коме је био судија Ори осудило је на седам година затвора.
Ори је водио суђење и генералу Станиславу Галићу, који је оптужен за гранатирање Сарајева, а осуђен је на 20 година затвора, али је жалбено веће суда ипак закључило да је та казна прениска, па му је одредило казну доживотног затвора.
Члан Судског већа из Јужноафричке Републике, Баконе Џастис Молото судио је бившем начелнику Генералштаба Војске Југославије Момчилу Перишићу, који је 2011. године осуђен на 27 година затвора због злочина против човечности, помагање опсаде Сарајева и злочина у Сребреници, те некажњавања ракетирања Загреба.
Перишић је у жалбеном поступку 28. фебруара 2013. године ослобођен кривице по свим тачкама оптужнице и пуштен на слободу.
Судија Кристоф Флиге судио је некада најближем Младићевом сараднику и официру за безбедност Здравку Толимиру, којег је 2012. године Суд прогласио кривим, између осталог, за геноцид и ратне злочине. За ова недела осуђен је на доживотни затвор.
Флиге је пре неколико година отворено преиспитивао злочин у Сребреници, а потом је затражено из БиХ, Канаде и Сједињених Америчких Држава да се под хитно изузме из случаја Радована Караџића и сваког другог у коме су предмет злочини у БиХ.
То се догодило након његовог интервјуа у којем је немачки судија тврдио да је термин "геноцид" који дефинише злочине, непотребан и да би било боље да се користи термин "масовно убиство". Судија је после тога премештен из судског процеса Караџићу.
Ова тројица судија изрећи ће данас до 10 сати првостепену пресуду Ратку Младићу којег оптужница терети за ратне злочине почињене на територији БиХ током 1992. до 1995. године. Младић је ухапшен 26. маја 2011. године након година скривања, а у Хаг је изручен 31. маја.