Priča iz Vučićevog rodnog mesta: Od 9.000 predratnih Srba u Bugojnu ostalo je jedva stotinu

U rodnom mestu predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, Čipuljiću kod Bugojna, svi dobro poznaju ne samo porodicu Vučić već i samog Aleksandra.

- Godine 1992. sve su Vučićeve kuće u selu Čipuljiću spaljene. Naišle su neke hrvatske jedinice, kažu da je neka bila vukovarska garava, ja to ne znam, nemam dokaza, svakako su bili Hrvati. Sve su ih spalili. Nisam došao da tražim bilo čije izvinjenje - rekao je Vučić tokom posete Hrvatskoj.

Sneg koji je u Bosni pao ove nedelje prekrio je ovo bugojansko prigradsko naselje. Međutim, posledice rata i te kako su vidljive na svakom koraku. Dobar broj kuća u međuvremenu je promenio vlasnike i sada u Vučićevom rodnom kraju žive mahom Bošnjaci.

- Od nas 9 hiljada preratnih Srba u Bugojnu, a samo nas je u Čipuljiću živelo neke četiri hiljade, ostalo nas je jedva stotinu, maksimalno dvesta - kaže Slobo, dok ispred pravoslavne crkve Rođenja Presvete Bogorodice čisti sneg.

I Slobo i njegov sugrađanin Goran potvrđuju reči srpskog predsednika.

- Sve vam je tako bilo! Ni slova za dodati ili oduzeti.

Prema njihovim rečima, u Bugojnu i okolini zaratilo se u maju 1992. odnosno nešto kasnije nego ostatku BiH.

- U to vreme Hrvati i muslimani bili su zajedno, ista vojska, ali su se za većinu stvari pitali ipak Hrvati. Glavnu reč je vodila jedinica Garavi, koji nisu nikakvi Vukovarci, već domaći Hrvati na čelu s Vinkom Žuljevićem Klicom. Znate ga vi u Hrvatskoj iz crne hronike. E, kad su oni upali, mi Srbi uspeli smo većinom da pobegnemo preko Mandalca i Stožera prema Kupresu. Istina, Hrvati su nas pustili da prođemo, ali je selo zapaljeno. Kamen na kamenu nije ostao - priča  Slobo u pauzi lopatanja.

- Može da piše ko šta hoće, ali Vučićevi su oduvek u Bugojnu bili veliki gazde. Kao stara pravoslavna porodica navedeni su i u popisu koji su sredinom 16. veka napravile turske vlasti. Njegov je deda imao automobile i vozače, kao i konje za trke kada to ovde niko nije imao. Starog je Anđelka 1927. na čelu grupe viđenijih bugojanskih Srba primio i kralj Aleksandar i darovao nam zgradu Srpskog doma. Odmah na početku Drugog rata odveli su ga ustaše i ubili. Po jednima to je bilo kod Banjaluke, a po drugima u koncentracionom logoru u Jasenovcu. Aleksandrov otac se rodio u vozu, u begu - priča  sveštenik Slaviša.

Iako je u Bugojnu na službi tek od 1999. godine, dobro je upoznat i sa zbivanjima s početka ovog rata. 

- Čipuljić su dva dana pošto su proterani Srbi zapalili ljudi iz nekakve zrinjsko-frankopanske bojne iz Osijeka. Polili su benzinom i formirali veliko slovo "U". Ako meni ne verujete, pitajte muslimane. Oni su sve snimili dok je gorelo - navodi Slaviša.

Najgore stvari radila je bagra. Pravi domaćin, onaj ko je svojom rukom dizao kuću, nikada je ne bi zapalio. Ničiju! A na svim stranama bilo je takvih ljudi i zbog toga ne može da odgovara ceo narod", glasno razmišlja pop Slaviša i pokazuje  put prema kući Vučićevog dede i oca. Obe su do temelja zapaljene i do dana-današnjeg nisu obnovljene.

Inače, od Vučićevih u Čipuljiću još samo živi rođak Aleksandrovog oca, Drago.