Прича из Вучићевог родног места: Од 9.000 предратних Срба у Бугојну остало је једва стотину

У родном месту председника Србије, Александра Вучића, Чипуљићу код Бугојна, сви добро познају не само породицу Вучић већ и самог Александра.

- Године 1992. све су Вучићеве куће у селу Чипуљићу спаљене. Наишле су неке хрватске јединице, кажу да је нека била вуковарска гарава, ја то не знам, немам доказа, свакако су били Хрвати. Све су их спалили. Нисам дошао да тражим било чије извињење - рекао је Вучић током посете Хрватској.

Снег који је у Босни пао ове недеље прекрио је ово бугојанско приградско насеље. Међутим, последице рата и те како су видљиве на сваком кораку. Добар број кућа у међувремену је променио власнике и сада у Вучићевом родном крају живе махом Бошњаци.

- Од нас 9 хиљада прератних Срба у Бугојну, а само нас је у Чипуљићу живело неке четири хиљаде, остало нас је једва стотину, максимално двеста - каже Слобо, док испред православне цркве Рођења Пресвете Богородице чисти снег.

И Слобо и његов суграђанин Горан потврђују речи српског председника.

- Све вам је тако било! Ни слова за додати или одузети.

Према њиховим речима, у Бугојну и околини заратило се у мају 1992. односно нешто касније него остатку БиХ.

- У то време Хрвати и муслимани били су заједно, иста војска, али су се за већину ствари питали ипак Хрвати. Главну реч је водила јединица Гарави, који нису никакви Вуковарци, већ домаћи Хрвати на челу с Винком Жуљевићем Клицом. Знате га ви у Хрватској из црне хронике. Е, кад су они упали, ми Срби успели смо већином да побегнемо преко Мандалца и Стожера према Купресу. Истина, Хрвати су нас пустили да прођемо, али је село запаљено. Камен на камену није остао - прича  Слобо у паузи лопатања.

- Може да пише ко шта хоће, али Вучићеви су одувек у Бугојну били велики газде. Као стара православна породица наведени су и у попису који су средином 16. века направиле турске власти. Његов је деда имао аутомобиле и возаче, као и коње за трке када то овде нико није имао. Старог је Анђелка 1927. на челу групе виђенијих бугојанских Срба примио и краљ Александар и даровао нам зграду Српског дома. Одмах на почетку Другог рата одвели су га усташе и убили. По једнима то је било код Бањалуке, а по другима у концентрационом логору у Јасеновцу. Александров отац се родио у возу, у бегу - прича  свештеник Славиша.

Иако је у Бугојну на служби тек од 1999. године, добро је упознат и са збивањима с почетка овог рата. 

- Чипуљић су два дана пошто су протерани Срби запалили људи из некакве зрињско-франкопанске бојне из Осијека. Полили су бензином и формирали велико слово "У". Ако мени не верујете, питајте муслимане. Они су све снимили док је горело - наводи Славиша.

Најгоре ствари радила је багра. Прави домаћин, онај ко је својом руком дизао кућу, никада је не би запалио. Ничију! А на свим странама било је таквих људи и због тога не може да одговара цео народ", гласно размишља поп Славиша и показује  пут према кући Вучићевог деде и оца. Обе су до темеља запаљене и до дана-данашњег нису обновљене.

Иначе, од Вучићевих у Чипуљићу још само живи рођак Александровог оца, Драго.