PRONAŠLI SMO BUDISTE U SRBIJI: Pre podne menadžer u IT industriji, popodne drži MEDITACIJU (FOTO)
O budizmu kao religiji se u Srbiji malo zna, a o budistima koji je praktikuju još manje
Srđan Ivanović sa prijateljima već više od dve decenije drži Budistički centar u Beogradu u okviru koga osim meditacije organizuje i predavanja na temu budizma.
On inače radi kao menadžer u IT industriji, a budizmom se već 20 godina bavi iz, kako kaže, čiste ljubavi. Srđan u Budističkom centru redovno organizuje meditaciju, a povremeno i predavanja na temu budizma o čijem učenju pričaju eminentni gosti.
- Ovde dolaze ljudi iz svih sfera, profesori, lekari, studenti, đaci, automehaničari koji imaju interes za Budino učenje. Nemojte me pitati kako opstajemo. Nismo profitna organizacija i ovo radimo samo iz ljubavi. Svi mi imamo svoje poslove, a ovo je nešto čemu se posvećujemo u slobodno vreme. Sada zbog proceduralnih problema nismo pravno registrovani, ali nikada nismo ni imali problem zbog praktikovanja budističkih običaja i vlasti su nas podržavale – priča Ivanović za SrbijaDanas.com.
Ivanović kaže da on i prijatelji nisu jedina budistička grupa u Srbiji.
- Vi iz Beograda do Niša možete stići različitim putevima, pa tako i u budizmu ima razičitih metoda. Nismo jedina budistička grupa u Srbiji. Ima i drugih škola i metoda, a meni je veoma drago zbog toga. Samo je bitno da ljudi dobiju kompletno znanje, odnosno uvid u to koje se to razlike u njihovom i našem učenju. Uspeli smo da održimo centar u kome ljudi mogu da dobiju osnovne informacije o tome šta budizam zaista jeste i da im se omogući siguran prostor u kome mogu da praktikuju budističke metode, da povremeno prisustvuju predavanjima, učenju i drugim stvarima. Organizaciono gledano naš lama je Lama Ole Nidal koji je učenik 16. Karmape.
Budisti nisu nametljivi
Za budiste je specifično da, kako kaže, ne nameću svoje verovanje kao što to rade neke druge religije.
- Budisti nisu ni nametljivi ni agresivni. Svako ko želi mora sam da stupi u kontakt sa nama. Mi ćemo da pomognemo svakome da pokuša da dobije odgovore na svoja pitanja. Na ovom prostoru imamo kulturološki aspekt da rođenjem na određenoj teritoriji branite određeni nacionalni identitet i religiju bez da vas je o tome iko išta pitao. Religija nam se pripisuje mestom rođenja. S druge strane, Budisti za sebe smatraju da nisu religiozni iako je budizam zvanično priznat kao jedna od najstarijih religija od Ujedinjenih nacija. Koncept budizma je potpuno drugačiji. Sam prevod reči koje upućuju na Budino učenje označava stvari onakve kakve jesu. Budizam se ne zasniva na samoj veri već na učenju. Onaj ko veruje ne mora da zna, a budizam se zasniva na novim znanjima. Budizam treba da nam pokaže zašto smo nesretni i kako da iskoristimo potencijale našeg uma i govora kako bismo učinili lepši život nama i drugim ljudima.
Za budizam je specifično da ne postoji koncept Boga kao svevišnjeg bića ili inteligencije koja upravlja.
- U budizmu nema Boga. Buda je samo simbol za prosvetljeno stanje uma, za nekoga ko je dostigao i razvio u potpunosti svoje kapacitete. Vrednosti kojima teže budisti su slične zdravom razumu. Budizam se zasniva na sopstvenom iskustvu koje je stečeno na osnovu znanja nečijeg tuđeg iskustva. Ja znam ko je učitelj mog učitelja, pa ko je njegov učitelj i tako dalje sve do početka. Uz to mi je rečeno i da ne treba da slepo ništa nikome verujem već da moram sam da saznam i shvatim. Budizam ne donosi određeni komfor, što u socijalnom, što u materijalnom smislu. Budisti ne idu par sati nedeljno ili dnevno u hram, već se budizam praktikuje po 24 sata svih sedam dana u nedelji.
U Budizmu nema Boga
Budizam se u odnosu na zapadne religije razlikuje po tome što nema takozvanog jednostavnog oprosta grehova, već postoji karma koja te prati.
- Naša koncepcija gde se Buda predstavlja kao Bog je potpuno pogrešna. Ono što bi mi možda nazvali verom, u budizmu je ustvari znanje bazirano na iskustvu. Prenos znanja i transmisija iskustva je ono što je jako važno u budizmu kao vidu nauke. Osobe koje praktikuju budističke metode imaju samo jedan cilj, da budu slobodni aktivni članovi društva koji će raditi mnogo više za druge nego za sebe. Upravo je zbog ovoga jako teško razumeti budizam jer je zapadnjačko shvatanje vere potpuno drugačije – zaključuje Ivanović.
