RASIPANJE NOVCA U SRBIJI: Škole državi mogle da UŠTEDE MILIONE samo na grejanju
Srbija je mogla da uštedi ogroman novac samo da su škole snizile temperaturu grejanja dok nisu radile tokom raspusta
Gde se ima - tu se rasipa, kaže narodna izreka, a u Srbiji se izgleda rasipa i kada se nema dovoljno. Država je mogla da uštedi ogroman novac samo da su škole tokom tri nedelje zimskog raspusta snizile temperaturu grejanja dok deca nisu bila u učionicama.
Nije sporno da u školama i tokom raspusta radi administrativno osoblje, ali je bespotrebno da se 15 ili više dana sve vreme greju i učionice koje su prazne. Ako se zna da u Srbiji ima preko 3.000 škole, onda se lako može zaključiti da bi ušteda bila ogromna samo uz mali napor nadležnih.
Iz Ministarstva prosvete nismo dobili odgovor na naša pitanja u vezi sa energetskom efikasnošću i grejanjem škola tokom raspusta, ali smo nezvanično saznali smo da je takozvano utišavanje grejanja prepušteno na slobodno odlučivanje školama i lokalnim samoupravama u kojima se nalaze. Iz nezvaničnog razgovora sa direktorima pojedinih beogradskih škola i njihovim zamenicima dobili smo informaciju da je malo koja smanjila grejanje tokom raspusta. Većina je priznala da o ovome nisu ni razmišljali jer su priključeni na daljinsko grejanje zbog čega im je temperatura unutar zgrade stalno oko ili preko 20 stepeni.
SAMO JE GREJANJE NA PELET ISPLATIVO: Ugalj polako izlazi iz upotrebe
Diplomirani mašinski inženjer Aleksandar Jovanović sa portala Grejanje.com ocenjuje da se u Srbiji kako u državnim, tako i u privatnim objektima rasipa energija, a samim tim i novac.
- Da je grejanje u školama smanjeno tokom raspusta, ja bih bez računanja, što bi se reklo na neviđeno, mogao da vam potpišem da bi ušteda tog meseca bila najmanje 30 odsto. Teško je izvesti tačnu računicu jer bi za to trebalo sprovesti ozbiljnu studiju, zavisno od zapremine prostorija u svakoj zasebnoj školi, pa proveriti kakva je izolacija te zgrade i tako dalje, ali i bez toga se lako može izvesti zaključak da je bespotrebno rasipati energiju grejući prostorije gde niko ne boravi danima, a da bi ušteda mogla da se meri u milionima - objašnjava Jovanović za SrbijaDanas.com.
On dodaje da se problem škola koje nemaju svoj sistem već su priključene na daljinsko grejanje lako može rešiti.
- Postoje posebni ugradni ventili koji nisu skupi i koji se montiraju na radijatore. Na primer “Herc” ventili mogu da smanje temperaturu na samo šest stepeni Celzijusa, odnosno da održavaju sistem u takozvanom tihom hodu, da ne dođe do zaleđivanja cevi. Tako se lako može regulisati da se temperatura učionice blagovremeno podigne dan ili dva pre dolaska dece i ona bi učila u toplim prostorijama. Dakle, ne bi bilo nikakvih problema po decu zbog tog smanjivanja temperature koje se jednim ventilom reguliše - naglašava Jovanović.
DNEVNA POTROŠNJA STRUJE U JANUARU: Do 138 MILIONA kilovat-sati
On napominje i da bi na nivou celog društva trebalo više poraditi na energetskoj efikasnosti.
- Postoji u Slovačkoj čuveni Komarno projekat koji je najbolje dokazao kolike se uštede mogu napraviti kada se sprovodi program energetske efikasnosti. U pitanju su ne hiljade, već milioni evra - tvrdi Jovanović.
U mestu Komarno u Slovačkoj sproveden je projekat u skoro 4.000 stambenih jedinica, odnosno 69.880 stanova u koje je ugrađen sistem “Herc” ventila. Cilj je bio da se temperatura stanova konstatno održava u obimu od 20 do 22 stepena Celzijusa, ali da građani imaju mogućnost da ne greju prostorije u kojima ne borave ili čak ni ceo stan ako odu negde van grada na vikend ili zimovanje. Godišnja ušteda koja je ostvarena ovim programom iznosila je više od četiri miliona evra! Rezultati su pokazali da je ušteđeno 157.000.000 kilovat sati, odnosno tačno 4.120.000 evra, što je novac od kojeg se potom moglo dodatno ugrejati još 25.000 stanova.
- Komarno je obimna i ozbiljna studija koja je pokazala da se isplati biti energetski efikasan. Kroz uštedu energije prave se velike novčane uštede i to uvek treba imati u vidu - zaključuje Jovanović.
