РАСИПАЊЕ НОВЦА У СРБИЈИ: Школе држави могле да УШТЕДЕ МИЛИОНЕ само на грејању

Где се има - ту се расипа, каже народна изрека, а у Србији се изгледа расипа и када се нема довољно. Држава је могла да уштеди огроман новац само да су школе током три недеље зимског распуста снизиле температуру грејања док деца нису била у учионицама.

Није спорно да у школама и током распуста ради административно особље, али је беспотребно да се 15 или више дана све време греју и учионице које су празне. Ако се зна да у Србији има преко 3.000 школе, онда се лако може закључити да би уштеда била огромна само уз мали напор надлежних.

Из Министарства просвете нисмо добили одговор на наша питања у вези са енергетском ефикасношћу и грејањем школа током распуста, али смо незванично сазнали смо да је такозвано утишавање грејања препуштено на слободно одлучивање школама и локалним самоуправама у којима се налазе. Из незваничног разговора са директорима појединих београдских школа и њиховим заменицима добили смо информацију да је мало која смањила грејање током распуста. Већина је признала да о овоме нису ни размишљали јер су прикључени на даљинско грејање због чега им је температура унутар зграде стално око или преко 20 степени.

САМО ЈЕ ГРЕЈАЊЕ НА ПЕЛЕТ ИСПЛАТИВО: Угаљ полако излази из употребе

Дипломирани машински инжењер Александар Јовановић са портала Grejanje.com оцењује да се у Србији како у државним, тако и у приватним објектима расипа енергија, а самим тим и новац.

- Да је грејање у школама смањено током распуста, ја бих без рачунања, што би се рекло на невиђено, могао да вам потпишем да би уштеда тог месеца била најмање 30 одсто. Тешко је извести тачну рачуницу јер би за то требало спровести озбиљну студију, зависно од запремине просторија у свакој засебној школи, па проверити каква је изолација те зграде и тако даље, али и без тога се лако може извести закључак да је беспотребно расипати енергију грејући просторије где нико не борави данима, а да би уштеда могла да се мери у милионима - објашњава Јовановић за SrbijaDanas.com.

Он додаје да се проблем школа које немају свој систем већ су прикључене на даљинско грејање лако може решити.

- Постоје посебни уградни вентили који нису скупи и који се монтирају на радијаторе. На пример “Херц” вентили могу да смање температуру на само шест степени Целзијуса, односно да одржавају систем у такозваном тихом ходу, да не дође до залеђивања цеви. Тако се лако може регулисати да се температура учионице благовремено подигне дан или два пре доласка деце и она би учила у топлим просторијама. Дакле, не би било никаквих проблема по децу због тог смањивања температуре које се једним вентилом регулише - наглашава Јовановић.

ДНЕВНА ПОТРОШЊА СТРУЈЕ У ЈАНУАРУ: До 138 МИЛИОНА киловат-сати

Он напомиње и да би на нивоу целог друштва требало више порадити на енергетској ефикасности.

- Постоји у Словачкој чувени Комарно пројекат који је најбоље доказао колике се уштеде могу направити када се спроводи програм енергетске ефикасности. У питању су не хиљаде, већ милиони евра - тврди Јовановић.

У месту Комарно у Словачкој спроведен је пројекат у скоро 4.000 стамбених јединица, односно 69.880 станова у које је уграђен систем “Херц” вентила. Циљ је био да се температура станова констатно одржава у обиму од 20 до 22 степена Целзијуса, али да грађани имају могућност да не греју просторије у којима не бораве или чак ни цео стан ако оду негде ван града на викенд или зимовање. Годишња уштеда која је остварена овим програмом износила је више од четири милиона евра! Резултати су показали да је уштеђено 157.000.000 киловат сати, односно тачно 4.120.000 евра, што је новац од којег се потом могло додатно угрејати још 25.000 станова.

- Комарно је обимна и озбиљна студија која је показала да се исплати бити енергетски ефикасан. Кроз уштеду енергије праве се велике новчане уштеде и то увек треба имати у виду - закључује Јовановић.