Rekao nam je: "Bolestan sam, ali..." Prijateljica iz detinjstva otkrila kako je Glogovac primio STRAVIČNU vest
Znaju se iz škole
Od početka našeg poznanstva kada je sa porodicom došao iz Opova, od igranja u dvorištu Zmajeve škole, preko snega na platou ispred Gimnazije, sve do one poslednje kafe koju smo popili ispred JDP-a, Nebojša je bio ono što je ostao do kraja - čovek.
Pročitajte i:
Tako priča dugogodišnja prijateljica tek preminulog glumca Nebojše Glogovca, Pančevka Aleksandra Mihajlović.
Nikada se Nebojša nije ponašao kao zvezda, te ga ona kao takvog i ne pamti. Priča o kovržavom Trebinjcu koji je u ravnici čuvao hercegovačke principe, slavio slavu, Božić i Vaskrs u vreme kada to nije bila stvar mode, mladiću koga su od milošte drugari zvali Lobanja.
- Ostao je do kraja jedan veliki dečak, ali nije bio nezreo. Rasli smo u vremenu koje je bilo različito od ovog i to mi je jasno dok gledam svoje đake. Mi smo u mladosti bili potpuno jednaki, jednako se odevali, te je novac bio nebitan. Bitne su nam bile druge vrednosti, pogotovo Nebojši koji je dolazio uz porodice sveštenika.
Ona je govorila pred Gimnazijom "Srđan Predić" koju je pohađala sa glumcem.
Držao se za stomak i teško kretao: Komšije opisale poslednji susret sa pokojnim Glogovcem
- Sećam se, bili smo druga godina srednje i radio se "Čiča Gorio". Svi su se usredsredili na glavnog lika Ežena, ali njega je najviše intrigirao Votren, kompleksni, zavodljivi i enigmatični lik koji je ujedno kriminalac, ali i najtačniji analitičar društva. Sačekao me je ispred gimnazije toga dana, hteo je da popričamo o lektiri. Živa rasprava vodila se dok smo se peli uz stepenice. Taj dan je bio pismeni iz srpskog i tema nam je bila baš "Čiča Gorio". Videla sam da je oduševljen, šapnuo mi je da će "da razvali". Ispostavilo se da smo napisali identičan sastav. Bila sam uverena da će jednom neko postaviti Balzaka na scenu i da će Nebojša igrati Votrena. Bila sam potpuno sigurna u to - kaže u neverici da joj je čekivanje ostalo neostvareno.
No, gledala je, kaže, mnoge njegove "uloge".
Kako je Nebojša Glogovac umro za samo dva meseca: Karcinom pluća najčešće maligno oboljenje u Srbiji
- U trećoj i četvrtoj godini na svim časovima sedeo je u poslednjoj klupi i uvek imao sjajne skečeve. Šta god bi se radilo na času, bilo da pričaju profesor ili učenik, on je u tome stvarao svoju rolu, režirao mali skeč, ali nenametljivo i beskrajno duhovito. Celog života igrao je te iskrene dečačke igre, jer za njega život jeste bio igra. Rekao nam je: "Bolestan sam, ali to nije ništa, to ćemo mi da prevaziđemo". Shvatio je to kao još jednu situaciju koju treba nadigrati smehom i pozitivnim stavom.
Njihova generacija je svašta preživela, ali je Nebojša jedan od retkih koji se nikada nije obrukao, smatra Aleksandra.
POČIVAJ U MIRU LEGENDO: U Užicu osvanuo mural sa likom Nebojše Glogovca (VIDEO)
- Nikada nije izgubio obraz. Nije podlegao nijednoj euforiji kojih je ovde bilo previše i koje su nas tako mlade olako zahvatale. Mi smo generacija koja je svašta preživela, a on je bio najbolji od nas, nacija, najlepše šop je izraslo u tim turbulentnim vremenima. Naš zajednički prijatelj Laza mi je jutros poslao poruku: "Nikome nije svejedno. I oni koji su ga znali o oni koji su ga jedva poznavali osećaju isto - težinu gubitka kao da smo izgubili najlepši deo nas samih" - kroz suze zaključuje njegova drugarica.
