Рекао нам је: "Болестан сам, али..." Пријатељица из детињства открила како је Глоговац примио СТРАВИЧНУ вест

Од почетка нашег познанства када је са породицом дошао из Опова, од играња у дворишту Змајеве школе, преко снега на платоу испред Гимназије, све до оне последње кафе коју смо попили испред ЈДП-а, Небојша је био оно што је остао до краја - човек.

Тако прича дугогодишња пријатељица тек преминулог глумца Небојше Глоговца, Панчевка Александра Михајловић.

Никада се Небојша није понашао као звезда, те га она као таквог и не памти. Прича о ковржавом Требињцу који је у равници чувао херцеговачке принципе, славио славу, Божић и Васкрс у време када то није била ствар моде, младићу кога су од милоште другари звали Лобања.

- Остао је до краја један велики дечак, али није био незрео. Расли смо у времену које је било различито од овог и то ми је јасно док гледам своје ђаке. Ми смо у младости били потпуно једнаки, једнако се одевали, те је новац био небитан. Битне су нам биле друге вредности, поготово Небојши који је долазио уз породице свештеника.

Она је говорила пред Гимназијом "Срђан Предић" коју је похађала са глумцем.

Држао се за стомак и тешко кретао: Комшије описале последњи сусрет са покојним Глоговцем

- Сећам се, били смо друга година средње и радио се "Чича Горио". Сви су се усредсредили на главног лика Ежена, али њега је највише интригирао Вотрен, комплексни, заводљиви и енигматични лик који је уједно криминалац, али и најтачнији аналитичар друштва. Сачекао ме је испред гимназије тога дана, хтео је да попричамо о лектири. Жива расправа водила се док смо се пели уз степенице. Тај дан је био писмени из српског и тема нам је била баш "Чича Горио". Видела сам да је одушевљен, шапнуо ми је да ће "да развали". Испоставило се да смо написали идентичан састав. Била сам уверена да ће једном неко поставити Балзака на сцену и да ће Небојша играти Вотрена. Била сам потпуно сигурна у то - каже у неверици да јој је чекивање остало неостварено.

Но, гледала је, каже, многе његове "улоге".

Како је Небојша Глоговац умро за само два месеца: Карцином плућа најчешће малигно обољење у Србији

- У трећој и четвртој години на свим часовима седео је у последњој клупи и увек имао сјајне скечеве. Шта год би се радило на часу, било да причају професор или ученик, он је у томе стварао своју ролу, режирао мали скеч, али ненаметљиво и бескрајно духовито. Целог живота играо је те искрене дечачке игре, јер за њега живот јесте био игра. Рекао нам је: "Болестан сам, али то није ништа, то ћемо ми да превазиђемо". Схватио је то као још једну ситуацију коју треба надиграти смехом и позитивним ставом.

Њихова генерација је свашта преживела, али је Небојша један од ретких који се никада није обрукао, сматра Александра.

ПОЧИВАЈ У МИРУ ЛЕГЕНДО: У Ужицу освануо мурал са ликом Небојше Глоговца (ВИДЕО)

- Никада није изгубио образ. Није подлегао ниједној еуфорији којих је овде било превише и које су нас тако младе олако захватале. Ми смо генерација која је свашта преживела, а он је био најбољи од нас, нација, најлепше шоп је израсло у тим турбулентним временима. Наш заједнички пријатељ Лаза ми је јутрос послао поруку: "Никоме није свеједно. И они који су га знали о они који су га једва познавали осећају исто - тежину губитка као да смо изгубили најлепши део нас самих" - кроз сузе закључује његова другарица.