SANU OBELEŽIO 182 GODINE OD OSNIVANJA Predsednik Srbije se obratio na svečanosti: Jedino večno za naš narod jesu SANU, SPC i srpska država! (FOTO/VIDEO)

Srpska akademija nauka i umetnosti obeležila je danas 182 godine od osnivanja, a svečanosti je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Svečanost je početa intoniranjem himne "Bože pravde" nakon čega su usledili govori.

- Danas mi je čast i privilegija da mogu da govorim na 182 godina SANU. Svi mi koji se bavimo drugim poslovima smo prolazni, a ono što je večno za naš narod su Srpska akademija nauka i umetnosti, Srpska pravoslavna crkva i Srpska država - rekao je predsednik te nastavio citatom Nikole Tesle:

- S vremena na vreme u retkim intervalima veliki duh otkrića pohodi našu zemlju da bi saopštio tajnu koja će unaprediti čovečanstvo. On odabira najsposobnijeg i najzaslužnijeg i šapuće mu tajnu na uvo. Kao blesak svetlosti dragoceno znanje dolazi. Kad uhvati skriveno značenje srećnih vidi magičnu promenu. Čuda koja on vidi, mada udaljen u vremenu, desiće se. On to zna, nema ni trunke sumnje u njegovom umu i svakom vlaknu tela on oseća. To je velika ideja. Ovako je podaren sa višeg mesta neverovatnim talentom govorio Nikola Tesla. Taj veliki duh otkrića na koje se poziva naš veliki naučnik rukovodio je osnivače današnjeg SANU. Duh otkrića pod svodovima ovog uzvišenog doma daje nam moć da vrlo jasno čujemo snažne note Isidore Žebeljan okupane u raskošnim bojama koje sunce daje vitražima Mladena Srbinovića. Kroz misli prođu, čini mi se svakom Srbinu, duhovitosti kojima su nas počastili, ali i ozbiljnosti Matija Bećković i Dušan Kovačević, neke od njih zna celo srpstvo. Članove svoje akademije Francuzi smatraju besmrtnicima, stavljajući njihovo delo visoko iznad njihovih zemaljskih života. Tako i ako to ne umemo uvek da pokažemo duhovno je visoko iznad materijalno i ovde kod nas. Ovo je naš hram nauka i umetnosti, vi ste ti vrhovni sveštenici. I zuato potpuno razumem, bivšeg predsednika današnjeg laureata akademika kostića kada kaže da Ivo Andrić je još uvek član SANU. Članovi SANU su i danas Nobelovci.

Predsednik je podsetio na akademike poput Pupina, Milankov i Mendeljejev.

- Rečnik SANU je najkompletniji i najobimniji rečnik srpskog jezika. Tražeći u njemu svoje tačne reči kojima bih vam se obratio shvatio sam da moj zadatak nije lak, već je i apsolutno nemoguć. Kako sa govornice sa koje je svoju prisutnu besedu čitao Milorad Pavić mogu sebe da smatram kadrim da pročitam nešto što sam napisao? Kako u kući u koju Handke smatra za svoju imam pravo da uzmem reč? Kako da govorim o istoriji na istom mestu gde i veliki Ekmečić? Kako da umetnosti zborim u zgradi gde je izlagao jedan Otašević? I sada iznenađenje mnogih neće nastupiti slovenska antiteza niti izlivi lažne skromnosti. Moja skrušenost pred duhovima velikana stvar je i vaspitanja i najiskrenijeg osećanja, poštovanja i pijeteta prema delu onih koji je većini nas smrtnika nedostižno. Dozvolite mi da umesto tih reči, samo u nekoliko rečenica, običnim ukažćem na probleme sa kojima se danas suočavamo i sa kojima ćemo se tek suočavati.

Predsednik Srbije podsetio je daje predsednik Sanu govorio o izborima koji se u toj Akademiji očekuju sledeće godine:

- Pomenuli ste izbore u SANU, poštovani gospodine predsedniče, sledeće godine. Ako samo pogledate izbore koji će se odigrati u svetu, u januaru u Tajvanu, krajem godine u SAD. Svi ti izbori, zajedno sa onim Ruskim i onim Ukrajinskim predstavljaće priliku za promene ili novo uspostavljanje vrednosti na globalnom političkom nivou. Ono što me plaši kada u eri društvenih mreža, kada dodvoravanje javnosti ili sticanje sviđanja ili lajkova postaje najvažnija moguća stvar, plašim se da će ta godina biti mnogo lošija i mnogo teža za ceo svet pa i za nas Srbe i građane Srbije. Plašim se da nam ta godina donosi mnogo više sukoba i nemira nego što je donela i prethodna i ova 2023. godina. Kada ti kažem mislim i na svaku vrstu ugroženosti našeg naroda na Kosovu i Metohiji, u Republici Srpskoj ali i u mnogim drugim delovima regiona. Od izuzetnog je značaja, da svakoga dana, slušajući različite stavove i mišljenja, dođemo do zajedničkog imenitelja kako da svoju slobodu i svoju zemlju i budućnost uopšte sačuvamo. Kada govorim o svim ovim izborima, govorim zato jer znam da niko nikome neće da popusti, jer u eri savremenog sveta i društvenih mreža popuštanja nema. Kompromis je postala odvratna reč. Čak poštovanje drugih stavova i drugačijih stavova gotovo da više ne egzistira u savremenom svetu. Ono što mi se čini da je naš izlaz jeste da insistiramo na kompromisnim rešenjima ikao znamo da ih neće biti. Iako znamo da ih ni drugi, kao ni oni koji hoće da određuju sudbinu sveta ne žele. Neki kažu loše je da kupujete vreme. Loše je, ako pre toga niste pokušali da postignete kompromis, ako pokušavate da postignete kompromis i vidite da je nemoguće i drugog izlaza nemate, onda morate i vreme da kupujete. I to je bolje nego da se odreknete ono čega ne možete i ne smete da se odreknete. I danas ovde pred vama ću reći da sam bezbroj puta imao dileme, na dnevnom, nedeljnom, mesečnom nivou kako i na koji način da izađemo iz nekih situacija, kako i na koji način da vodimo svoju nacionalnu i državnu politiku. I danas sa sigurnošću mogu da kažem, bez obzira na težinu problema sa kojima se suočavamo, na veličinu i snagu pritisaka koji će biti veći u narednu periodu, da uvek moramo da težimo kompromisu, ali da nikada ne smemo da se odreknemo onoga što je naše, ne smemo da se odreknemo ni Međunarodnog javnog prava, ni teritorije, ni našeg naroda. Čak i da to učinimo, uz sva obećanja koja nam izgovaraju gotovo svakodnevno, uz sve primamljive priče, a na kraju budu samo šarena laža, na kraju mi ne bismo dobili ama baš ništa, čak ni na taktičkom, a kamo li na strateškom nivou. Siguran sam da je za našu zemlju važno da čuvamo ono što pripada našoj zemlji, da da pokušamo da sačuvamo mir, pa ponekad ispod kamena i da se sakrijemo, da ne ugrozimo budućnost naše zemlje, ali da čekamo pogodnu priliku da sa istinom i pravdom izađemo pred svetom i da za to dobijemo poštovanje sveta.

Svečanosti prisustvuje i patrijarh Porfirije, ministarka kulture Maja Gojković, kao i članovi SANU počela je intoniranjem himne „Bože pravde“.

Predsednik SANU je podsetio na korene i nastanak Akademije pa održao besedu rekavši da je to dom najviših stremljenja.

Nakon besede akademika Kneževića predstavljen je muzički deo programa u izvođenju Aleksandra Solunca, kompozicija kompozitora Ivana Jevtića.

- SANU ostaje nacionalna akademija duboko ukorenjena u naš narod i društvo, spremna da pruži svaku moguću i stručnu pomoć na sva pomenuta i strulna pitanja - naglasio je Knežević.

Predsednik SANU naglasio je da među članovima Akademije postoji svest o svim opasnostima i otvorenim pitanjima sa kojima se svi suočavamo a koji pogađaju naš narod i našu sredinu, ali i ostatak sveta poput klimatskih promena i veštačke inteligencije, bede i siromaštva u svetu.

- Kad je reč o našem narodu, to je pre svega pitanje Kosmeta, starenje našeg stanovništva - rekao je Knežević.

Kako je predviđeno nakon govora biće dodeljene nagrade Medalja SANU za 2023. godinu iz oblasti prirodnih i tehničkih nauka i iz oblasti društvenih i humanističkih nauka. 

U muzičkom delu programa biće izvedena dela kompozitora akademika Ivana Jevtića, kao i umetnički segment „Zaveštanja“, koji je priredio akademik Goran Petrović.