Šest pitanja za budućnost Srbije i Hrvatske: Ima li rešenja na vidiku?

Predsednik Srbije došao je danas u dvodnevnu posetu Hrvatskoj, gde je razgovarao sa Kolindom Grabar Kitarović, a na dnevnom redu bilo je šest tema. Postavlja se pitanje koliko je realno naći rešenje ovih sporova, a upravo to bi moglo da bude od ključnog značaja za budućnost dve zemlje.

Hrvatska je danas na nogama, a dolazak srpskog predsednika u Zagreb, treba da smanji tenzije između dve zemlje i udari temelje saradnji dve zemlje u budućnosti. Teške teme, poput prošlih ratova, nisu bile na dnevnom redu, već se raspravljalo o šest pitanja koja bi mogla značajno relaksirati odnose između dve države i doprineti saradnji u budućnosti.

Srpski predsednik, Aleksandar Vučić, radi na rešavanju i uspostavljanju trajnih dobrosusedskih odnosa, a u sklopu njegove aktivne kampanje za obezbeđivanje mira i stabilnosti na ovim prostorima, danas će razgovarati sa predsednicom Hrvatske Kolindom Grabar Kitarović.

Danas smo otvorili važna pitanja za budućnost - izjavio je Vučić i rekao da će biti promena u načinu obraćanja srpskih zvaničnika prema Hrvatskoj. 

Sudbina nestalih, jačanje privrednih odnosa i unapređenje ekonomije, povraćaj kulturnog blaga, saradnja u progonu osumnjičenih za ratne zločine, položaj manjina i nerešena granična pitanja, teme su o kojima se razgovaralo.

Ohrabrenje Srbima u Hrvatskoj

Poseta predsednika Aleksandra Vučića Hrvatskoj treba da udari temelj novoj komunikaciji Zagreba i Beograda, koja bi trebalo da bude kontrolisana i usmerena na očuvanje dobrih namera u međusobnim odnosima. Ako se to postigne, već će biti mnogo, rekao je predsednik Srpskog nacionalnog veća Milorad Pupovac za "Novosti", naglasivši da će dolazak Vučića sigurno doneti i ohrabrenje srpskoj zajednici u Hrvatskoj.

Predsednik Dokumentaciono-informativnog centra Veritas Savo Štrbac kaže za portal SrbijaDanas.com, da posle ovog sastanka mogu da se intenziviraju napori da se rešava sudbina nestalih.

- Očekujem da će posle sastanka biti pozvane porodice, možda nekoliko desetina njih, u Zagreb, na konačnu identifikaciju posmrtnih ostataka jer ih je u Zagrebu oko 400 ekshumiranih, a pripadaju srpskim žrtvama. Verovatno je i da će biti ekshumirane i druge poznate grobnice - kaže Štrbac.

Naš sagovornik naglašava da je moguće i popravljanje statusa manjina.

- U Hrvatskoj postoji preko 80 naselja bez struje, a imali su je devedesetih, i tu je moguće da se elektrifikuje brzo i doprinese poboljšanju života ovih ljudi. Sa druge strane i Hrvati će tražiti poboljšanje uslova života za svoju manjinu u Srbiji - tvrdi Štrbac. Aleksandar Vučić i Kolinda Grabar Kitarović su se, na obraćanju medijima nakon sastanka, složili da nije normalno da Srbi u 21. veku, u Hrvatskoj, nemaju struju i vodu.

Predsednik Srbije je konkretno i govorio o poboljšanju položaja Hrvata u Vojvodini posle Subotičke deklaracije.

Hrvatska predsednica se zahvalila Vučiću zbog konkretnih poteza oko poboljšanja ekonomskog položaja Hrvata u Srbiji. 

Tema povraćaja kulturnog blaga je stari problem koji je u većoj meri rešen – kaže Štrbac i dodaje – Postoje komisije koje su sve to popisale i mnogo toga je vraćeno. To je u najvećoj meri kulturno blago iz pravoslavnih hramova i muzeja, a veliki deo je vraćen u Hrvatsku. Međutim, to blago stoji u nekim depoima u Hrvatskoj, dok se te crkve i parohijski domovi ne obnove.

Štrbac zaključuje da će sastanak inicirati unapređenje odnosa koji su bili u priličnom zastoju, a konkretne probleme rešavaće institucije i komisije.

Da je ekonomija daleko ispred politike, jasno govore i podaci ekonomske saradnje Srbije i Hrvatske.

Kako navodi Tanjug, podaci kako hrvatskih, tako i srpskih ekonomista, kažu da je za samo godinu dana, od 2016. do kraja 2017. godine, suficit u robnoj razmeni na srpskoj strani uvećan za više od 13 miliona evra.

Ukupna robna razmena između Srbije i Hrvatske u 2016. godini iznosila je 903,8 miliona evra i beleži povećanje od 4,8 odsto u odnosu na 2015. a trend rasta primetan je iz godine u godinu.

Izvoz u Hrvatsku iznosio je pre dve godine 467,3 miliona evra, što je za 17 odsto više u odnosu na 2015. a uvoz iz Hrvatske se 2016. smanjio za 6,1 odsto u odnosu na 2015. i iznosio je 436,5 miliona evra.

Cifre pokazuju da je ostvaren suficit u robnoj razmeni bio 30,8 miliona evra.

Ključ kvaliteta života građana u regionu je, po oceni ekonomista, u jačem privrednom regionalnom povezivanju, ali se ključ, napominju, uvek nalazi u rukama politike.

Predsednik Vučić jasno je uočio da je upravo ove činjenice i shvatio da je ekonomija adut na koji treba igrati u međusobnim odnosima.

U svom obraćanju, po završetku sastanka, Aleksandar Vučić i Kolinda Grabar Kitarović istakli su da je tema razgovora bila i poboljšanje ekonomske saradnje i infrastrukturni projekti.

Spoljnopolitički analitičar Srđa Trifković kaže zas portal SrbijaDanas.com da pitanje granice na Dunavu treba ostaviti za neko drugo vreme.

- Hrvatska će verovatno tražiti izlazak pred međunarodne institucije, odnosno spoljnu arbitražu EU, uzdajući se da će im ona ići u korist. Apsurdno je da se Hrvati, u pokušaju da dobiju deo Bačke, pozivaju na katastarske knjige iz austrougarskog perioda, a ne na logiku geografije – kaže Trifković.

Izlazak pred međunarodne institucije je potvrdila i predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović rekavši da će pregovori biti nastavljeni, ali da će imati rok.

- Još dve godine bilateralni razgovori o sporu oko granice, a ako se ne postigne dogovor, tražiće se međunarodna arbitraža - tvrdi Kolinda.

Predsednik Vučić istakao je dva različita pogleda koja imaju Srbija i Hrvatska po pitanju granice na Dunavu.

- Hrvati misle da spor treba da se reši po katastarskim knjigama, a mi da treba po zakonu. Verujemo da je zakon jači od katastra - rekao je Vučić.

Saradnja u progonu osumnjičenih je već u priličnoj meri rešena, a završetak rada Haškog tribunala gotovo je sveo na pojedinačne slučajeve, progon osumnjičenih za ratne zločine.

Međutim, naš sagovornik nije optimista povodom saradnje Srbije i Hrvatske, te je dao uopšteniji odgovor.

- Neko značajnije unapređenje odnosa u ovom trenutku nije realno, jer je u Hrvatskoj na snazi novi talas srbofobije – zaključuje Trifković.

Može se reći da postoje oblasti u kojima postoji veliki prostor za razvoj saradnje poput ekonomije i jačanja privrednih odnosa koji već idu uzlaznom putanjom, pa do humanitarnih pitanja poput sudbine nestalih, kao i poboljšanje položaja manjina i povratka kulturnog blaga. Međutim, postoje i tačke u kojima će se teško naći rešenje u skorije vreme, ali je neophodno pregovarati i ne odustati od traženja rešenja, zbog budućih generacija, što je i jasna poruka predsednika Srbije.