"VLADIKE SU KRVAVIH ZUBA" Beleške sa sednica Miloševića otkrile zašto ih se patrijarh Pavle toliko plašio
Sastanci su održani 1995. godine, tokom priprema za postizanje mirovnog sporazuma za sukobe u Bosni
Sinoć su se proklete lude ubice iz Crkve, nekoliko popova i vladika sastali s Martićem (Milan Martić, vođa krajiških Srba, prim. aut.). Oni nisu sveštenici, oni su ubice i lopovi obučeni u popovske mantije. Oni skupljaju novac od naroda, a 90 odsto zadržavaju u svojim džepovima. Oni ne žele da rat stane. Patrijarh Pavle je dobar čovek, ali preslab je. Kaže mi da ima političke probleme s patrijaršijskim svetom. Patrijarh je proamerički orijentisan, međutim, slab je. Plaši se popova i vladika krvavih zuba.
Ove reči Slobodana Miloševića, tadašnjeg predsednika Srbije, nalaze se u zabeleškama sa sastanka održanog s američkim izaslanicima 1995, tokom priprema za postizanje mirovnog sporazuma za sukobe u Bosni. Prema svedočenju Krisa Spiroua, jednog od učesnika sastanka, prisustvovali su još i američki specijalac za pregovore Robert Frejžer, otpravnik poslova američke ambasade u Beogradu Rudolf Perina i ambasador Srbije u Atini Milan Milutinović.
VUČIĆ NAJAVIO SEČU U SNS! Stižu promene - 50 odsto Glavnog odbora i Predsedništva će biti novi ljudi
"Pokazala je srčanost, podsetila me na vreme kada sam bio mlad" Vučić prokomentarisao nastup poslanice SNS Nevene Đurić
"I DANILO I VUKAN ĆE SA PONOSOM DA NOSE SVOJA IMENA" Vučić se osvrnuo na napade iz Hrvatske i poslao im snažan odgovor
PRIMIĆU PAPU!
Kako je opisao Spirou, Milošević je bio vidno ljut na neke od vladika SPC, ali i na čelnike bosanskih Srba. U belešci drugog razgovora, koji su vodili sami Spirou i Milošević, Amerikanac grčkog porekla koji je aktivno učestvovao u većini razgovora na liniji Beograd-Vašington zapisao je sledeće:
Malo smo razgovarali o odnosu sa SPC.
- Gospodine predsedniče, kakvi su vaši odnosi s patrijarhom i s srpskom crkvom - upitao sam.
- Znate, Kris, većina njih su ludi i previše staromodni i konzervativci. Uzmite, na primer, skorašnji zahtev pape da poseti region. Patrijarh je došao da me pita za mišljenje i ja sam rekao: "Da, primite ga, čega ima da se plašite. Nijedan Srbin neće iz pravoslavlja u katoličku veru, što ga ne biste primili ovde." Umesto da prihvati papinu posetu, patrijarh je naveo da rukovodstvo s Pala ne može da garantuje bezbednost papi i Vatikan je otkazao planiranu posetu pape. Uskoro će kod mene doći papin kardinal da me pita da li ću prihvatiti da papa ovamo dođe kao šef države. Reći ću: "Nema problema." Dočekaću papu. Daću mu sve državničke počasti i ići ću na njegovu službu. Ja sam pravoslavni hrišćanin, on me neće promeniti niti ću ja promeniti njega - rekao je.
Spirou sve opisao u knjizi
Kris Spirou je američki političar grčkog porekla, istaknuti član Demokratske stranke SAD i savetnik delegacije SRJ u Dejtonu. Vodio je dnevnik o toku mirovnih pregovora od aprila 1994. do potpisivanja Dejtonskog sporazuma, u čemu je aktivno učestvovao. Nedavno je izašla njegova knjiga u dva toma "Put u Dejton u potrazi za mirom", u kojoj je do detalja opisao sve razgovore s Miloševićem i sastanke Slobe i Amerikanaca kojima je sam prisustvovao.
Pitao sam predsednika Miloševića o njegovom odnosu sa srpskim liderima u Bosni.
- Kris, nikada nisam imao dobre odnose s njima. Srbi su časni ljudi. Njihova reč je kao obveznica, sušta suprotnost. Lagali su mene, lagali su evropske predstavnike i lagali su međunarodne predstavnike. To je to - rekao je.
KRSTAŠKI RAT
U još jednoj belešci, iz iste 1995, nekoliko meseci pre Dejtona Milošević opisuje da je predsednik skupštine bosanskih Srba (Momčilo Krajišnik, prim. aut.) i sam fundamentalista.
- On je tvrd i vrlo težak političar. On politički kontroliše Karadžića. Nikakav mirovni plan neće biti prihvaćen pre nego što rukovodstvo s Pala i muslimanski lider u Bosni Izetbegović budu izolovani i prepoznati kao ono što zaista jesu. Rukovodstvo s Pala veruje da će eliminisati muslimane iz Bosne i da će biti pobedničke vođe hrišćanskog krstaškog rata. A ovaj muslimanski vođa misli da će Srbija da se sruši i da će doći do pobune dva miliona muslimana koji žive u Srbiji, kao ravnopravni državljani zemlje. Izetbegović bi onda bio lider muslimana na Balkanu. On je lud - ispričao je tada Milošević.
REAKCIJE
Nikola Šainović, bivši premijer Srbije
Spirou je bio jedan od konsultanata i njegova uloga tu nije formalna, tako da on je prisustvovao nekim sastancima i to što govori s tih sastanaka je relevantno. Uvek je, međutim, pitanje kad autor onoga čemu je prisustvovao pokušava to da uopšti i prenosi na pitanja kojima nije prisustvovao, tu je njegov značaj manje relevantan.
Znam da je Milošević cenio patrijarha Pavla po tome što ga je pozvao u ključnom momentu odlučivanja srpske delegacije, kad je postojao raskorak između Srbije i rukovodstva RS po pitanju stava prema Dejtonu, pre odlaska. Patrijarh je podržao Miloševića da se ide u Dejton i potpiše mir.
Draško Đenović, verski analitičar
Činjenica je da ima onih koji ne opravdavaju nošenje mantije i sigurno ima onih koji su dobar deo kolača stavili u džep, ali ne možemo to primenjivati na celu Crkvu. Da je patrijarh Pavle bio slab, bio je. On je bio isuviše svet i pošten i mislim da njemu nije moglo ni da padne na pamet da pojedinci oko njega mogu da rade neke stvari koje su radili.
Željko Injac, verski analitičar
Moguće da je u prvim godinama vlasti Milošević imao takav stav prema Crkvi, ali se kasnije to znatno promenilo. Moguće je da je imao takav stav jer je Crkva bila usmerena na dijasporu nakon pada komunizma, bila je desetkovana i bilo je prirodno da odatle traži pomoć, što mislim da je Milošević mogao da vidi kao neki proamerički stav, ali ne verujem da je ostao pri tom stavu. Milošević je u jednom momentu preterivao po tom pitanju jer je bio jugoslovenski orijentisan i nije razumeo nacionalni srpski interes u BiH i kako će se to na kraju završiti, što je Crkva dobro znala
Predrag Đokić, verski analitičar
Pitanje je koliko su to istorijske činjenice. Na osnovu ovoga što sam pročitao, to je jedno manipulativno izveštavanje o istorijskim prilikama, koje se stavljaju u savremeni kontekst s ciljem da se Crkva prikaže kao remetilački faktor.
