SRBIJA U PRVOJ BRZINI HITA KA EU: Stručnjaci se usaglasili - njihovo članstvo biće problematično, ali evo gde je NAŠA ZEMLJA
Zapadni Balkan je pred prekretnicom kada je reč o njegovom članstvu u Evropskoj uniji (EU) i, po svemu sudeći, region neće imati jedan, već dva, razdvojena puta ka Briselu.
Perspektive im nisu podjednako blistave jer će se u jednom vozu i prvoj brzini naći Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija koji bi trebalo da ih odvede do članstva, dok će u drugom biti mesta za BiH i tzv. Kosovo.
Ovakav dogovor je, prenose "Vijesti", nedavno napravljen u EU, a kumovao mu je francuski predsednik Emanuel Makron.
"MI VAS DOŽIVLJAVAMO KAO BRAĆU" Vučić u Dnevniku makedonske televizije poslao poruku građanima: Gurajte zemlju napred
"MORAMO DA ČUVAMO NAŠU SLOBODU, BUDUĆNOST I SRBIJU" Vučić objavio novi video sa SNAŽNOM porukom (VIDEO)
Prelistavanje dnevnih novina za 7. jul 2022. godine
Prema tom planu, Beograd, Skoplje i Tirana imaju perspektivu da postanu punopravne članice, dok Sarajevo i Priština, za sada, ostaju u "čekaonici" koja ima i posebno ime - Evropska politička zajednica.
Upravo je Makron bio taj koji je, nakon ideje sa pregovaračkim klasterima za zemlje kandidate, inicirao i Evropsku političku zajednicu, i u tome ima podršku svih vodećih akcionara u EU.
Sve ovo je urađeno kako bi se jasno stavilo do znanja koje su zemlje u procesu pristupanja punopravnom članstvu, a koje su malo dalje od toga.
Prvom i drugom brzinom ka EU
To se i postiglo, kaže Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike. Ipak, on ne isključuje da će se svih šest zemalja prvobitno naći u Evropsko političkoj zajednici.
- Poenta je da će samo ove četiri imenovane države imati značajnije iskorake što se tiče EU. U ovom predlogu je pozitivno što će zvaničnici Srbije učestvovati na istom nivou u zajedničkom promišljanju sa ostalim liderima. To će dovesti do veće solidarnosti, boljeg razumevanja i uvažavanja interesa obe strane - kaže Subotić.
Međutim, ističe, to će proizvesti i veći pritisak na Srbju, jer će Beograd unapred znati o čemu se odlučuje i razgovara.
- Nećemo imati mogućnost da kažemo da nismo znali o čemu se radi. Takođe, umanjiće se prostor da izbegavamo usaglašavanje sa EU - ističe Subotić.
Sa druge strane, situacija može da bude demorališuća za BiH i Prištinu.
- Ako se ostavi da je Evropska politička zajednica permanentno rešenje, to može kod Sarajeva i Prištine da smanji podsticaji za reforme i utiče na njihovo bavljenje regionalnom stabilnošću. Oni će biti u drugoj brzini što se tiče EU i težiće da izbegnu tu diferencijacuju - ocenjuje Subotić.
Rusija okidač, Makron povukao nogu
Okidač ovog novog trenda bio je 24. februar i početak rata u Ukrajini, koji je bukvalno obrisao geopolitičke pozicije kakve smo do tada znali.
Diplomatama unutar EU je postalo je jasno da je "sad ili nikad" momenat da Zapadni Balkan stave uz sebe, inače će to učiniti Rusija.
Mnogi su mislili, ali je konkretan potez povukao Makron, koji sada smatra da četiri zapadnobalkanske zemlje treba stimulisati da ubrzaju integracije kako bi postale članice u prihvatljivim rokovima.
To je posebno važno za Severnu Makedoniju koja je učinila sve što je od nje traženo, ali je i dalje u predvorju EU i zbog toga često trpi unutrašnje potrese.
Sve ovo, kako navode "Vijesti", ne znači da će se Podgorici, Beogradu, Skoplju i Tirani gledati kroz prste, naprotiv - taj proces će, kako se navodi, biti izrazito meritokratski, snažno uslovljen, baziran na zaslugama i reverzibilan.
Podgrevanje hladnog jela
- Jasno je da će sve reforme Srbija i dalje morati da sprovede. Ovo je iskorak, i način da se ukaže poverenje i pokaže da se obećanja ispunjavaju - napominje Subotić.
Sve ovo zvuči lepo, a kako u svakoj priči postoji jedno "ali" - u ovoj je problem što Poljska smatra da Srbija ne zaslužuje da bude u grupi zemalja sa perspektivom punopravnog članstva. Ipak, prilično je usamljena u tom stavu.
- To nama ne znači mnogo - kaže dr Neven Cvetičanin, predsednik Foruma za strateške studije, koji sve ove navode ocenjuje kao davanje veštačkog disanja procesu proširenja EU.
- EU pokušava da održi akceleraciju i da obezbedi veštačko disanje za proces proširenja. Toliko je okupirana ratom u Ukrajini, do joj prioritet nisu bilo kakve akcije, ni proboj na Balkanu. Ona je u ovom momentu kao mobilni telefon na kojem jedna aplikacija, rat u Ukrajini, troši svu energiju i ne preostaje je za ostale, pa ni za onu koja se tiče proširenja i Zapadnog Balkana, ni one o Evropskoj političkoj zajednici - napominje on.
Nije da se apsolutno ništa neće dašavati, napominje on, ali će sporo ići rešavanje pitanja statusa Zapadnog Balkana.
- Realnost je da će se nastaviti sa sektorskom integracijom, putem klastera i imaćemo povremena ubrzanja tempa, ali će sve to biti podgrejavanje nade. To je kao kada se podgrejava hladan obrok - priča Cvetićanin.
Od zahteva do blokade klastera
Prve korake ka Evropskoj uniji Srbija je napravila krajem decembra 2009. godine, kada je podnela zahtev za prijem u članstvo. U martu 2012. dobili smo status zemlje kandidata, a prva dva poglavlja otvorili smo u decembru 2015. godine. U međuvremenu su se pravila igre promenila pa se sada do članstva dolazi preko otvaranja šest klastera, umesto 35 poglavlja.
U decembru prošle godine Srbija je otvorila klaster 4 Zelena agenda i održiva povezanost (obuhvata četiri poglavlja: 14 Transportna politika, 15 Energetika, 21 Trans-evropske mreže i 27 Životna sredina i klimatske promene). Bilo je najava da bi mogao da bude otvoren i klaster 3, ali je to blokirano jer Srbija nije uvela sankcije Rusiji.
