СРБИЈА У ПРВОЈ БРЗИНИ ХИТА КА ЕУ: Стручњаци се усагласили - њихово чланство биће проблематично, али ево где је НАША ЗЕМЉА
Западни Балкан је пред прекретницом када је реч о његовом чланству у Европској унији (ЕУ) и, по свему судећи, регион неће имати један, већ два, раздвојена пута ка Бриселу.
Перспективе им нису подједнако блиставе јер ће се у једном возу и првој брзини наћи Србија, Црна Гора, Северна Македонија и Албанија који би требало да их одведе до чланства, док ће у другом бити места за БиХ и тзв. Косово.
Овакав договор је, преносе "Вијести", недавно направљен у ЕУ, а кумовао му је француски председник Емануел Макрон.
"МИ ВАС ДОЖИВЉАВАМО КАО БРАЋУ" Вучић у Дневнику македонске телевизије послао поруку грађанима: Гурајте земљу напред
"МОРАМО ДА ЧУВАМО НАШУ СЛОБОДУ, БУДУЋНОСТ И СРБИЈУ" Вучић објавио нови видео са СНАЖНОМ поруком (ВИДЕО)
Прелиставање дневних новина за 7. јул 2022. године
Према том плану, Београд, Скопље и Тирана имају перспективу да постану пуноправне чланице, док Сарајево и Приштина, за сада, остају у "чекаоници" која има и посебно име - Европска политичка заједница.
Управо је Макрон био тај који је, након идеје са преговарачким кластерима за земље кандидате, иницирао и Европску политичку заједницу, и у томе има подршку свих водећих акционара у ЕУ.
Све ово је урађено како би се јасно ставило до знања које су земље у процесу приступања пуноправном чланству, а које су мало даље од тога.
Првом и другом брзином ка ЕУ
То се и постигло, каже Страхиња Суботић из Центра за европске политике. Ипак, он не искључује да ће се свих шест земаља првобитно наћи у Европско политичкој заједници.
- Поента је да ће само ове четири именоване државе имати значајније искораке што се тиче ЕУ. У овом предлогу је позитивно што ће званичници Србије учествовати на истом нивоу у заједничком промишљању са осталим лидерима. То ће довести до веће солидарности, бољег разумевања и уважавања интереса обе стране - каже Суботић.
Међутим, истиче, то ће произвести и већи притисак на Србју, јер ће Београд унапред знати о чему се одлучује и разговара.
- Нећемо имати могућност да кажемо да нисмо знали о чему се ради. Такође, умањиће се простор да избегавамо усаглашавање са ЕУ - истиче Суботић.
Са друге стране, ситуација може да буде деморалишућа за БиХ и Приштину.
- Ако се остави да је Европска политичка заједница перманентно решење, то може код Сарајева и Приштине да смањи подстицаји за реформе и утиче на њихово бављење регионалном стабилношћу. Они ће бити у другој брзини што се тиче ЕУ и тежиће да избегну ту диференцијацују - оцењује Суботић.
Русија окидач, Макрон повукао ногу
Окидач овог новог тренда био је 24. фебруар и почетак рата у Украјини, који је буквално обрисао геополитичке позиције какве смо до тада знали.
Дипломатама унутар ЕУ је постало је јасно да је "сад или никад" моменат да Западни Балкан ставе уз себе, иначе ће то учинити Русија.
Многи су мислили, али је конкретан потез повукао Макрон, који сада сматра да четири западнобалканске земље треба стимулисати да убрзају интеграције како би постале чланице у прихватљивим роковима.
То је посебно важно за Северну Македонију која је учинила све што је од ње тражено, али је и даље у предворју ЕУ и због тога често трпи унутрашње потресе.
Све ово, како наводе "Вијести", не значи да ће се Подгорици, Београду, Скопљу и Тирани гледати кроз прсте, напротив - тај процес ће, како се наводи, бити изразито меритократски, снажно условљен, базиран на заслугама и реверзибилан.
Подгревање хладног јела
- Јасно је да ће све реформе Србија и даље морати да спроведе. Ово је искорак, и начин да се укаже поверење и покаже да се обећања испуњавају - напомиње Суботић.
Све ово звучи лепо, а како у свакој причи постоји једно "али" - у овој је проблем што Пољска сматра да Србија не заслужује да буде у групи земаља са перспективом пуноправног чланства. Ипак, прилично је усамљена у том ставу.
- То нама не значи много - каже др Невен Цветичанин, председник Форума за стратешке студије, који све ове наводе оцењује као давање вештачког дисања процесу проширења ЕУ.
- ЕУ покушава да одржи акцелерацију и да обезбеди вештачко дисање за процес проширења. Толико је окупирана ратом у Украјини, до јој приоритет нису било какве акције, ни пробој на Балкану. Она је у овом моменту као мобилни телефон на којем једна апликација, рат у Украјини, троши сву енергију и не преостаје је за остале, па ни за ону која се тиче проширења и Западног Балкана, ни оне о Европској политичкој заједници - напомиње он.
Није да се апсолутно ништа неће дашавати, напомиње он, али ће споро ићи решавање питања статуса Западног Балкана.
- Реалност је да ће се наставити са секторском интеграцијом, путем кластера и имаћемо повремена убрзања темпа, али ће све то бити подгрејавање наде. То је као када се подгрејава хладан оброк - прича Цветићанин.
Од захтева до блокаде кластера
Прве кораке ка Европској унији Србија је направила крајем децембра 2009. године, када је поднела захтев за пријем у чланство. У марту 2012. добили смо статус земље кандидата, а прва два поглавља отворили смо у децембру 2015. године. У међувремену су се правила игре променила па се сада до чланства долази преко отварања шест кластера, уместо 35 поглавља.
У децембру прошле године Србија је отворила кластер 4 Зелена агенда и одржива повезаност (обухвата четири поглавља: 14 Транспортна политика, 15 Енергетика, 21 Транс-европске мреже и 27 Животна средина и климатске промене). Било је најава да би могао да буде отворен и кластер 3, али је то блокирано јер Србија није увела санкције Русији.
