PRITSCI NA SRBIJU IZ DANA U DAN RASTU! Kosovo je samo jedan od zahteva, dugačak spisak "prohteva" Brisela
Evropska Unija Srbiji izmiče jednu od tri važne stolice
Tri isprepletane stvari - rešavanje pitanja Kosova, sankcije Rusiji i reforme - vode Srbiju do krajnjeg cilja za koji se strateški opredelila, ulaska u Evropsku uniju (EU). Prva stavka je najvažnija i, kako stvari stoje, najhitnija za rešavanje, pa se čini da je bacila u zasenak ostale dve teme. Međutim, iz EU stižu poruke podsećanja da pomno prate sve i da će nas i sa preostala dva zahteva sačekati na vratima "kruga odabranih".
Odluka o prijemu novih članica prevashodno zavisiti od političke spremnosti EU.
KO OHRABRUJE ALBANSKE EKSTREMISTE? Hitno se oglasili iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju zbog novog napada na Srbe
OGLASIO SE BIVŠI SPECIJALNI IZASLANIK EU ZA KOSOVO I METOHIJU: "Spremaju se teški koraci za Srbiju, ali Beograd može sve da preokrene"
SKANDALOZNA ODLUKA BRISELA: Lajčak lobira kod EU zemalja koje nisu priznale tzv. Kosovo, Nemci otkrili celu "akciju"
Na sve ove činjenice podsetio je izvestilac Evorpskog parlamenta (EP) za Srbiju Vladimir Bilčik koji je juče bio u poseti Srbiji.
Rekao je da unutar EU nema razgovora o prekidu pregovora sa Srbijom, ali da neće biti napretka u pregovaračkom procesu ako ne bude pomaka u domenu vladavine prava, dijalogu Beograda i Prištine i usklađivanju spoljne politike sa Briselom, pre svega u domenu sankcija Rusiji.
- Mislim da je važno razumeti da su ove tri stvari isprepletane: normalizacija odnosa Beograda i Prištine, rad na vladavini prava, demokratiji i reformama, kao i usklađivanje sa pozicijom EU u spoljnoj politici, posebno od kako je Rusija krenula u invaziju na Ukrajinu - istakao je Bilčik.
Ključna poluga Rusije - Kosovo
Pristupanje Srbije EU traje dve decenije, a mahom se ceo proces taj proces sveo na rešavanje pitanja Kosova. Od kako je Rusija 24. februara napala Ukrajinu, dijalog sa Prištinom je na kratko u zasenak bacio zahtev da Beograd uvede sankcije Moskvi.
Zvaničnici EU su upozoravali, poručivali da smo ili sa njima ili sa "krvnicima", ali je pojava francusko nemačkog predloga sve ove poruke utišala i Kosovo se ponovo vratilo na vrh dnevnog reda.
a li to znali da će nam rešavanje pitanje Kosova omogućiti lakšri prolaz ili ipak ne? Hoće li Srbiji kad otpetlja taj "gordijev čvor" i dalje nad glavom visiti ankcije Rusiji i reforme?
Programski menadžer i viši istraživač Centra za evropske politike Strahinja Subotić nema dileme. On za medije kaže da mu deluje da je EU u ovom trenutku prioretizovala pitanje Kosova, da preostale dve teme neće biti ispuštene ali da će biti rešavane postepeno.
- Čak su i sankcije stavljene u drugi plan, imajući u vidu da je ključna poluga uticaja Rusije u našoj zemlji upravo Kosovo. Evropska unija očekuje da će, kada se reši Kosovo, nastupiti postepeno usaglašavanje sa spoljnom politikom i da će postepeno teći i treći deo koji se tiče vladavine prava i sprovođenje reformi. Verujem i da će Srbiji stizati poruke ohrabrenja i podsećanja na benefite koji će uslediti ako Srbija bude išla tim putem - napominje Subotić.
I pored toga ostaje činjenica da unutar EU ne vlada baš veliko raspoloženje za proširenjem, što odmah baca novu sliku i smanjuje entuzijazam za rešavanje velikih tema.
Revidiranje crvenih linija
Ali, on dodaje i da su i najtvrdokornije zemlje u međuvremenu smekšale stav.
- Države koje su tradicionalno bile protiv proširenja, poput Holandije, promenile su pristup baš zbog Ukrajine. Čini mi se da vlada trend revidiranja crvenih linja, što pokazuje i slučaj da su Ukrajina i BiH dobile status kandidata - kaže Subotić.
Ipak, potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić baca novo svetlo na temu. Ona ocenjuje da će se, na kraju, sve svesti na političku spremnost EU da primi nove članice i nema baš svetlu prognozu.
- Sve tri stvari su važne za naš evropski put, ali je napredak u dijalogu sa Prištinom oduvek bio na prvom mestu iz ugla zemalja članica EU, dok je Evropska komisija stavljala naglasak na reforme, pre svega u oblasti vladavine prava. Od početka ruske agresije na Ukrajinu, usklađivanje spoljne politike sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU dodato je kao kriterijum bez koga će teško biti napretka u pregovorima - kaže Grubješić.
Politička spremnost najbitinija
Ona ocenjuje i da bi sporazum sa Kosovom svakako ubrzao formalni deo pregovora, baš kao što je Briselski sporazum omogućio početak pregovora.
- Na kraju, odluka o prijemu novih članica zavisi prevashodno od političke spremnosti EU, a dokle god se ne uvede glasanje kvalifikovanom većinom umesto jednoglasnosti, vrlo su male šanse da se to desi - zaključuje Grubješić.
Prve korake ka Evropskoj uniji Srbija je napravila krajem decembra 2009. godine, kada je podnela zahtev za prijem u članstvo. U martu 2012. dobili smo status zemlje kandidata, a prva dva poglavlja otvorili smo u decembru 2015. godine.
Od tada pa do danas baratalo se datumima priključenja. Poslednja je u igri bila 2025. godina, ali je onda i taj datum naprasno zaboravljen. Najmoćnije zemlje EU, poput Francuske, protivile su se proširenju dok se ne reše unutrašnji problemi u EU, ali je onda u igru ubačena ideja o Evropskoj političkoj zajednici, koja bi, kako je objašnjeno, poslužila za brži ulazak u EU.
