ПРИТСЦИ НА СРБИЈУ ИЗ ДАНА У ДАН РАСТУ! Косово је само један од захтева, дугачак списак "прохтева" Брисела
Европска Унија Србији измиче једну од три важне столице
Три испреплетане ствари - решавање питања Косова, санкције Русији и реформе - воде Србију до крајњег циља за који се стратешки определила, уласка у Европску унију (ЕУ). Прва ставка је најважнија и, како ствари стоје, најхитнија за решавање, па се чини да је бацила у засенак остале две теме. Међутим, из ЕУ стижу поруке подсећања да помно прате све и да ће нас и са преостала два захтева сачекати на вратима "круга одабраних".
Одлука о пријему нових чланица превасходно зависити од политичке спремности ЕУ.
КО ОХРАБРУЈЕ АЛБАНСКЕ ЕКСТРЕМИСТЕ? Хитно се огласили из Канцеларије за Косово и Метохију због новог напада на Србе
ОГЛАСИО СЕ БИВШИ СПЕЦИЈАЛНИ ИЗАСЛАНИК ЕУ ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ: "Спремају се тешки кораци за Србију, али Београд може све да преокрене"
СКАНДАЛОЗНА ОДЛУКА БРИСЕЛА: Лајчак лобира код ЕУ земаља које нису признале тзв. Косово, Немци открили целу "акцију"
На све ове чињенице подсетио је известилац Еворпског парламента (ЕП) за Србију Владимир Билчик који је јуче био у посети Србији.
Рекао је да унутар ЕУ нема разговора о прекиду преговора са Србијом, али да неће бити напретка у преговарачком процесу ако не буде помака у домену владавине права, дијалогу Београда и Приштине и усклађивању спољне политике са Бриселом, пре свега у домену санкција Русији.
- Мислим да је важно разумети да су ове три ствари испреплетане: нормализација односа Београда и Приштине, рад на владавини права, демократији и реформама, као и усклађивање са позицијом ЕУ у спољној политици, посебно од како је Русија кренула у инвазију на Украјину - истакао је Билчик.
Кључна полуга Русије - Косово
Приступање Србије ЕУ траје две деценије, а махом се цео процес тај процес свео на решавање питања Косова. Од како је Русија 24. фебруара напала Украјину, дијалог са Приштином је на кратко у засенак бацио захтев да Београд уведе санкције Москви.
Званичници ЕУ су упозоравали, поручивали да смо или са њима или са "крвницима", али је појава француско немачког предлога све ове поруке утишала и Косово се поново вратило на врх дневног реда.
а ли то знали да ће нам решавање питање Косова омогућити лакшри пролаз или ипак не? Хоће ли Србији кад отпетља тај "гордијев чвор" и даље над главом висити анкције Русији и реформе?
Програмски менаџер и виши истраживач Центра за европске политике Страхиња Суботић нема дилеме. Он за медије каже да му делује да је ЕУ у овом тренутку приоретизовала питање Косова, да преостале две теме неће бити испуштене али да ће бити решаване постепено.
- Чак су и санкције стављене у други план, имајући у виду да је кључна полуга утицаја Русије у нашој земљи управо Косово. Европска унија очекује да ће, када се реши Косово, наступити постепено усаглашавање са спољном политиком и да ће постепено тећи и трећи део који се тиче владавине права и спровођење реформи. Верујем и да ће Србији стизати поруке охрабрења и подсећања на бенефите који ће уследити ако Србија буде ишла тим путем - напомиње Суботић.
И поред тога остаје чињеница да унутар ЕУ не влада баш велико расположење за проширењем, што одмах баца нову слику и смањује ентузијазам за решавање великих тема.
Ревидирање црвених линија
Али, он додаје и да су и најтврдокорније земље у међувремену смекшале став.
- Државе које су традиционално биле против проширења, попут Холандије, промениле су приступ баш због Украјине. Чини ми се да влада тренд ревидирања црвених лиња, што показује и случај да су Украјина и БиХ добиле статус кандидата - каже Суботић.
Ипак, потпредседница Центра за спољну политику Сузана Грубјешић баца ново светло на тему. Она оцењује да ће се, на крају, све свести на политичку спремност ЕУ да прими нове чланице и нема баш светлу прогнозу.
- Све три ствари су важне за наш европски пут, али је напредак у дијалогу са Приштином одувек био на првом месту из угла земаља чланица ЕУ, док је Европска комисија стављала нагласак на реформе, пре свега у области владавине права. Од почетка руске агресије на Украјину, усклађивање спољне политике са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ додато је као критеријум без кога ће тешко бити напретка у преговорима - каже Грубјешић.
Политичка спремност најбитинија
Она оцењује и да би споразум са Косовом свакако убрзао формални део преговора, баш као што је Бриселски споразум омогућио почетак преговора.
- На крају, одлука о пријему нових чланица зависи превасходно од политичке спремности ЕУ, а докле год се не уведе гласање квалификованом већином уместо једногласности, врло су мале шансе да се то деси - закључује Грубјешић.
Прве кораке ка Европској унији Србија је направила крајем децембра 2009. године, када је поднела захтев за пријем у чланство. У марту 2012. добили смо статус земље кандидата, а прва два поглавља отворили смо у децембру 2015. године.
Од тада па до данас баратало се датумима прикључења. Последња је у игри била 2025. година, али је онда и тај датум напрасно заборављен. Најмоћније земље ЕУ, попут Француске, противиле су се проширењу док се не реше унутрашњи проблеми у ЕУ, али је онда у игру убачена идеја о Европској политичкој заједници, која би, како је објашњено, послужила за бржи улазак у ЕУ.
