"Sve je bilo dozvoljeno, ako je protiv Srba" Vučević na obeležavanju godišnjice pogroma na KiM: Najmoćnija vojna alijansa nije uspela da zaštiti čast, imovinu i živote

Pre 21 godinu,17. i 18. marta 2004. godine u AP KiM je ubijeno devetoro Srba i 11 Albanaca koji su stradali u sukobima sa međunarodnim bezbednosnim snagama.

Više od 900 Srba je tada povređeno, dok je 4.012 njih prisilno raseljeno sa svojih ognjišta, šest srpskih gradova i devet sela je etnički očišćeno, dok je 935 srpskih kuća i 10 javnih zgrada uništeno, zapaljeno ili oštećeno. Uništeno je 19 manastira i 16 crkava, zajedno sa oštećenjem više od 100 drugih verskih građevina.

Ceremonija je počela himnom Srbije "Bože pravde", koju je izvela operska diva Jadranka Jovanović.

Obraćanje Miloša Vučevića

- Dame i gospodo, braćo i sestre okupili smo se da obeležimo dan sećanja na tužnu i tragičnu 2004. godinu. kako bismo još jednom pred čitavim svetom ponovili istinu o našim stradalnicima sa raspetog Kosova i Metohije. Pogrom koji se dogodio tog martovoskog dana predstavlja još jedan prilog ogromnoj krizi stradanja koje srpski narod već vekovima unazad trpina teritoriji naše južne pokrajine.

Kosovo polje 1389. godine postaje simbol naše žrtve za odbranu prava na postojanje, ali i zrak nade da ćemo pored svih pritisaka, nepravdi i nasilja doći do zlatne slobode. To je onaj zrak koji nam je u srcu i duši urezao zavetnu misao koja nas je okupljala i održavala kroz vekove. To je san i vera o srpskoj državi i u okviru nje obećane od Boga našoj zemlji Kosovu i Metohiji. Znali su to naši izgnanici koji su pošli za Patrijarhom Arsenijem Trećim, 1690. godine, kao i svi naši ljudi koji su prolazili kroz zbegove i seobe do današnjeg dana, znali su i svedočili našu rešenost da večno gore voštanice u Gračanici, kao i da se čuju zvona u Dečanima. Nisu uspeli da nas slome ni vekovi osmanske vlasti kao ni genocidne politike naših brojnih neprijatelja tokom svih ovih vekova.

Kriza na Kosovu i Metohiji kao da nikada nije ni prestajala, ipak u najžešćem obliku ona eskalira krajem 90-ih godina prošlog veka, posebno 1999. godine. Tada se SR Jugoslavija morala suočiti sa više od hiljadu najmodernijih aviona NATO, albanskim teroristima u našoj zemlji i izvan nje pa čak i sa otvorenom pretnjom napada kopnenim trupama na našu teritoriju od strane NATO. Nakon Kumanovskog sporazuma i usvajanja Rezolucije 1244 pred očima čitave međunarodne zajednice naš narod na Kosovu i Metohiji ponovo je postao meta nezapamćenog nasilja. Dolaskom KFOR usledio je pravi egzodus Srba, Roma, Goranaca... kao i svih drugih koji se nisu uklapali u politiku zločinačke tzv. OVK. Najmoćnija vojna alijansa u istoriji čovečanstva nije uspela da zaštiti čast, imovinu i živote nevinih građana

Liberalni mediji su ćutali, slobodni mislioci i organizacije za zaštitu ljudskih prava ostali su nemi. Sve je bilo dozvoljeno, ako je bilo upereno protiv Srba. Cilj je bio da se otme naša pokrajina, da se namire ko zna kakvi dugovi i ko zna kojih sila i da se slomi naš narodni duh. I da se ukrade, otme, prisvoji baš ono što nema cenu i baš ono što nije na prodaju. U 21. veku u Evropi je organizovan 'Pogrom' protiv civilnog stanoviništva, naoružane mase ekstremista napale su srpske enklave širom Kosova i Metohije. Za svega 48 sati etnički je očišćeno šest gradova i deset sela, Priština, Obilić, Kosovo Polje...

Osmoro Srba mučki je ubijeno, još dvoje je podleglo povredama, 930 srpskih kuća do temelja je spaljeno, a 4012 Srba proterano je sa svojih vekovnih ognjišta.

21 godinu nakon ovog zločina, položaj Srba na Kosovu i Metohiji i dalje je težak, naš narod živi u getoima, pod ekonomskom izolacijom kao i pod konstantnim pritiskom i nasiljem, Kurtijev režim kao da ništa drugo ne čini i ne planira nego kako će preostalo srpsko stanovništvo proterati ili fizički uništiti, rekao je Vučević.