"Све је било дозвољено, ако је против Срба" Вучевић на обележавању годишњице погрома на КиМ: Најмоћнија војна алијанса није успела да заштити част, имовину и животе

Пре 21 годину,17. и 18. марта 2004. године у АП КиМ је убијено деветоро Срба и 11 Албанаца који су страдали у сукобима са међународним безбедносним снагама.

Више од 900 Срба је тада повређено, док је 4.012 њих присилно расељено са својих огњишта, шест српских градова и девет села је етнички очишћено, док је 935 српских кућа и 10 јавних зграда уништено, запаљено или оштећено. Уништено је 19 манастира и 16 цркава, заједно са оштећењем више од 100 других верских грађевина.

Церемонија је почела химном Србије "Боже правде", коју је извела оперска дива Јадранка Јовановић.

Обраћање Милоша Вучевића

- Даме и господо, браћо и сестре окупили смо се да обележимо дан сећања на тужну и трагичну 2004. годину. како бисмо још једном пред читавим светом поновили истину о нашим страдалницима са распетог Косова и Метохије. Погром који се догодио тог мартовоског дана представља још један прилог огромној кризи страдања које српски народ већ вековима уназад трпина територији наше јужне покрајине.

Косово поље 1389. године постаје симбол наше жртве за одбрану права на постојање, али и зрак наде да ћемо поред свих притисака, неправди и насиља доћи до златне слободе. То је онај зрак који нам је у срцу и души урезао заветну мисао која нас је окупљала и одржавала кроз векове. То је сан и вера о српској држави и у оквиру ње обећане од Бога нашој земљи Косову и Метохији. Знали су то наши изгнаници који су пошли за Патријархом Арсенијем Трећим, 1690. године, као и сви наши људи који су пролазили кроз збегове и сеобе до данашњег дана, знали су и сведочили нашу решеност да вечно горе воштанице у Грачаници, као и да се чују звона у Дечанима. Нису успели да нас сломе ни векови османске власти као ни геноцидне политике наших бројних непријатеља током свих ових векова.

Криза на Косову и Метохији као да никада није ни престајала, ипак у најжешћем облику она ескалира крајем 90-их година прошлог века, посебно 1999. године. Тада се СР Југославија морала суочити са више од хиљаду најмодернијих авиона НАТО, албанским терористима у нашој земљи и изван ње па чак и са отвореном претњом напада копненим трупама на нашу територију од стране НАТО. Након Кумановског споразума и усвајања Резолуције 1244 пред очима читаве међународне заједнице наш народ на Косову и Метохији поново је постао мета незапамћеног насиља. Доласком КФОР уследио је прави егзодус Срба, Рома, Горанаца... као и свих других који се нису уклапали у политику злочиначке тзв. ОВК. Најмоћнија војна алијанса у историји човечанства није успела да заштити част, имовину и животе невиних грађана

Либерални медији су ћутали, слободни мислиоци и организације за заштиту људских права остали су неми. Све је било дозвољено, ако је било уперено против Срба. Циљ је био да се отме наша покрајина, да се намире ко зна какви дугови и ко зна којих сила и да се сломи наш народни дух. И да се украде, отме, присвоји баш оно што нема цену и баш оно што није на продају. У 21. веку у Европи је организован 'Погром' против цивилног становиништва, наоружане масе екстремиста напале су српске енклаве широм Косова и Метохије. За свега 48 сати етнички је очишћено шест градова и десет села, Приштина, Обилић, Косово Поље...

Осморо Срба мучки је убијено, још двоје је подлегло повредама, 930 српских кућа до темеља је спаљено, а 4012 Срба протерано је са својих вековних огњишта.

21 годину након овог злочина, положај Срба на Косову и Метохији и даље је тежак, наш народ живи у гетоима, под економском изолацијом као и под константним притиском и насиљем, Куртијев режим као да ништа друго не чини и не планира него како ће преостало српско становништво протерати или физички уништити, рекао је Вучевић.