U potrazi za boljim životom: Izbeglice napuštaju Srbiju, vraćaju se u Grčku

Umorni od čekanja da legalno pređu mađarsku granice i apliciraju za azil u ovoj evropskoj zemlji, izbeglice i migranti su se tokom celog leta vraćali u Grčku.

Novi vetrovi sa ostrva najavljuju zaokret britanske politike: Od Kosova sve krenulo po zlu

BIĆE MNOGO LAKŠE: Uvode se sjajne mogućnosti za sve koji koriste MOBILNE TELEFONE

Oni su odlučili da tako postupe u potrazi za boljim životnim uslovima i većim šansama da dođu do zemalja krajnje destinacije ur EU. Info-park, centar za zaštitu i osnaživanje izbeglica u Beogradu, pratio je ovaj proces.

Anahite je mlada žena iz Avganistana čija je jedina želja bila da se ponovo ujedini sa svojim suprugom koji već sedam godina živi i radi u Frankfurtu. Posle osam meseci uzaludnog čekanja na „mađarskoj listi“, došla je u Info-park krajem avgusta sa željom da dobije informacije o povratku u Grčku verujući da će joj tamo biti veće šanse. 

Mesec dana kasnije, Info-park je dobio razglednicu iz Nemačke sa njenim pozdravima. Anahite je tako ispunila svoj san. Iz Beograda je stigla u Frankfurt preko Atine. 

Anahite je samo jedna od preko 600 izbeglica i migranata koji su se vratili iz Srbije u Grčku ovog leta. Među njima se nalaze i 94 korisnika koji su u Info-parku dobili kompletne informacije o ovom procesu, tako da su sami mogli da donesu odluku o tome šta je najbolje za njih u datom trenutku. Svi su odlučili da napuste Srbiju i vrate se u Grčku. 

U nastojanju da sazna razloge ovakvog trenda, tim Info-parka je sproveo istraživanje sa izbegličkom populacijom u Beogradu. 

Rezultati pokazuju da su glavni razlozi za povratak u Grčku uverenje u bolje uslove za život i lakši pristup azilnom procesu. Većina ispitanika je rekla da su njihove „šanse da dođu do zemalja krajnje destinacije u EU veće ukoliko pokušaju iz Grčke“. 

Oni smatraju da su azilne procedure u Grčkoj brže a rezultati poželjniji. Izbeglice se nadaju da će, ako regulišu status i dobiju „putne isprave“, iz Grčke moći da odu u druge zemlje EU. 

S druge strane, glavni motiv odlaska iz Srbije je predugo čekanje pred „zatvorenom granicom". Preći granicu bilo koje od susednih, evropskih zemalja bez novca i bez pomoći krijumčara gotovo je nemoguće; to indukuje čekanje koje se za neke od njih proteglo i na više od godinu dana. Strpljenje je na izmaku. 

Deo ispitanika Info-parka razočaran je zbog obeshrabrujućih azilnih procedura; retki su oni koji su za vreme višemesečnog boravka u Srbiji uspeli da napreduju u procesu a mnogi su čak ostali neregistrovani. 

Podatak o svega tri odobrena zahteva za azil u 2017. godini ide u korist ovih argumenata. Predmet kritike su i uslovi života u nekim od kampova kao i izostanak održive finansijske pomoći i ekonomske perspektive. 

Stevan Tatalović iz Info-parka kaže da je većina ispitanika rekla da „putovanje u Grčku“ sa krijumčarem košta oko 1.000-2.000 evra. Ova organizacija međutim raspolaže podacima da povratak ne mora da bude skup. 

- Većina izbeglica sa čijim smo slučajevima bili upoznati, ovaj put su prešli sredstvima javnog saobraćaja, vozovima i autobusima. Nemamo informacije da je bilo nasilnog odvraćanja prilikom ilegalnog prelaska južnih granica, čemu su često izloženi kada putuju na sever ili zapad, takozvanih push-backova - izjavio je Tatalović. 

Iako Srbiji ovaj proces pogoduje jer dodatno smanjuje broj izbeglica na njenoj teritoriji (trenutno oko 4,000), on je pokrenuo nekoliko dodatnih pitanja, pre svega bezbednosti ljudi koji se odluče za ovo putovanje. Činjenica da do sada nisu zabeleženi značajniji incidenti ohrabruje, ali ne i okolnosti pod kojima se, preko balkanskih granica, sada već u svim pravcima odvijaju ilegalne migracije.