У потрази за бољим животом: Избеглице напуштају Србију, враћају се у Грчку

Уморни од чекања да легално пређу мађарску границе и аплицирају за азил у овој европској земљи, избеглице и мигранти су се током целог лета враћали у Грчку.

Нови ветрови са острва најављују заокрет британске политике: Од Косова све кренуло по злу

БИЋЕ МНОГО ЛАКШЕ: Уводе се сјајне могућности за све који користе МОБИЛНЕ ТЕЛЕФОНЕ

Они су одлучили да тако поступе у потрази за бољим животним условима и већим шансама да дођу до земаља крајње дестинације ур ЕУ. Инфо-парк, центар за заштиту и оснаживање избеглица у Београду, пратио је овај процес.

Анахите је млада жена из Авганистана чија је једина жеља била да се поново уједини са својим супругом који већ седам година живи и ради у Франкфурту. После осам месеци узалудног чекања на „мађарској листи“, дошла је у Инфо-парк крајем августа са жељом да добије информације о повратку у Грчку верујући да ће јој тамо бити веће шансе. 

Месец дана касније, Инфо-парк је добио разгледницу из Немачке са њеним поздравима. Анахите је тако испунила свој сан. Из Београда је стигла у Франкфурт преко Атине. 

Анахите је само једна од преко 600 избеглица и миграната који су се вратили из Србије у Грчку овог лета. Међу њима се налазе и 94 корисника који су у Инфо-парку добили комплетне информације о овом процесу, тако да су сами могли да донесу одлуку о томе шта је најбоље за њих у датом тренутку. Сви су одлучили да напусте Србију и врате се у Грчку. 

У настојању да сазна разлоге оваквог тренда, тим Инфо-парка је спровео истраживање са избегличком популацијом у Београду. 

Резултати показују да су главни разлози за повратак у Грчку уверење у боље услове за живот и лакши приступ азилном процесу. Већина испитаника је рекла да су њихове „шансе да дођу до земаља крајње дестинације у ЕУ веће уколико покушају из Грчке“. 

Они сматрају да су азилне процедуре у Грчкој брже а резултати пожељнији. Избеглице се надају да ће, ако регулишу статус и добију „путне исправе“, из Грчке моћи да оду у друге земље ЕУ. 

С друге стране, главни мотив одласка из Србије је предуго чекање пред „затвореном границом". Прећи границу било које од суседних, европских земаља без новца и без помоћи кријумчара готово је немогуће; то индукује чекање које се за неке од њих протегло и на више од годину дана. Стрпљење је на измаку. 

Део испитаника Инфо-парка разочаран је због обесхрабрујућих азилних процедура; ретки су они који су за време вишемесечног боравка у Србији успели да напредују у процесу а многи су чак остали нерегистровани. 

Податак о свега три одобрена захтева за азил у 2017. години иде у корист ових аргумената. Предмет критике су и услови живота у неким од кампова као и изостанак одрживе финансијске помоћи и економске перспективе. 

Стеван Таталовић из Инфо-парка каже да је већина испитаника рекла да „путовање у Грчку“ са кријумчарем кошта око 1.000-2.000 евра. Ова организација међутим располаже подацима да повратак не мора да буде скуп. 

- Већина избеглица са чијим смо случајевима били упознати, овај пут су прешли средствима јавног саобраћаја, возовима и аутобусима. Немамо информације да је било насилног одвраћања приликом илегалног преласка јужних граница, чему су често изложени када путују на север или запад, такозваних пусх-бацкова - изјавио је Таталовић. 

Иако Србији овај процес погодује јер додатно смањује број избеглица на њеној територији (тренутно око 4,000), он је покренуо неколико додатних питања, пре свега безбедности људи који се одлуче за ово путовање. Чињеница да до сада нису забележени значајнији инциденти охрабрује, али не и околности под којима се, преко балканских граница, сада већ у свим правцима одвијају илегалне миграције.