Udžbenik sa skandaloznom kartom nije povučen: Beograd i Šumadija još uvek u Hrvatskoj

Podsećam, u pitanju je tematski atlas za predmet Priroda i društvo za četvrti razred, u kojem je, pod naslovom „najstarija srpska država Raška“, objavljena karta Balkana iz 9. veka. Na toj karti istočno od Raške je Bugarska, jugoistočno Vizantija, a zapadno, južno i severno – Hrvatska.

Danas sam razgovarao sa profesorima iz više osnovnih škola u Srbiji koji su mi potvrdili da sporni udžbenik još uvek nije povučen iz upotrebe.

Na skandaloznoj karti krajnja jugoistočna granica Hrvatske je nadomak ušća reke Drim u Jadran, na teritoriji Albanije. Zapadna granica Raške sa Hrvatskom je na Drini, a severna na Zapadnoj Moravi! Negde kod Čačka je tromeđa Hrvatske, Bugarske i Srbije, od koje granična linija između Hrvatske i Bugarske ide na severoistok, južno od Smedereva seče Veliku Moravu i izbija na Dunav. Po toj skandaloznog karti i Beograd je u devetom veku bio deo Hrvatske. Da bruka bude potpuna, u vreme kada se navodno prostirala na teritoriji BiH, Crne Gore i polovini teritorije Srbije, država Hrvatska uopšte nije postojala.

Udžbenik je štampala izdavačka kuća Novi logos, čiji je vlasnik hrvatski biznismen Danijel Žderić, a učenici u Srbiji iz njega uče od 2015. godine.

Nakon pisanja „Srbija danas“, koje su preneli vodeći srpski mediji, iz ove izdavačke kuće su saopštili da su pripremili novi udžbenik bez sporne karte i poslali ga na odobravanje u Ministarstvo prosvete. Od tada su prošla četiri meseca ali novog udžbenika nema.

Da je postojala dobra volja i da se ovom poslu pristupilo odgovorno, kako je trebalo, novi udžbenik, bez sporne karte, je mogao da bude odobren, odštampan i deci podeljen za 10-15 dana.

Događa se upravo ono što sam i pretpostavio. Izdavač i ljudi u ministarstvu prosvete koji kontrolišu štampanje udžbenika kupuju vreme. Prate reakciju javnosti. S obzirom da su mediji brzo prestali da se bave ovom temom,  jer u Srbiji je svako čudo za tri dana, novi udžbenik će verovatno biti štampan tek za sledeću školsku godinu. Do tada će deca „uživati“ u karti Hrvatske do Požarevca.

Za ovakvo ponašanje nema nikakvog opravdanja. Čak ni ekonomskog. Izdavačka kuća će svakako morati da izda novi udžbenik i da plati tih desetak hiljada evra koliko košta njegovo štampanje. Pa kad je već tako, što je bio problem da se udžbenik odštampa već u oktobru, kada je skandal dospeo u javnost?
Izgleda da ni izdavač, ni ministarstvo, u činjenici da deca uče da su Požarevac, Кragujevac, Smederevo, Topola, Beograd  i Valjevo bili deo Velike Hrvatske ne vide veliki problem, koji zahteva brzo rešavanje. Vlasnika izdavačke kuće i mogu da razumem. Čovek je Hrvat iz Hrvatske, nekada je bio blizak režimu Franje Tuđmana i njemu u krajnjem slučaju možda godi da se na ovakav način igra sa istorijom i tera sprdnju sa obrazovnim sistemom Srbije. Ali kako razumeti ponašanje ministra Šarčevića i njegovih saradnika u ovom slučaju?

Razmišljam šta bi se dogodilo da je u Hrvatskoj štampan udžbenik istorije, sa kartom iz 9. veka na kojoj se Varaždin, Zagreb i Istra nalaze u sastavu Srbije. Susedna država bi se digla na noge. Lepu njihovu bi preplavila antisrpska histerija. Кolinda Кitarević i ostali zvaničnici bi se utrkivali u izvinjavanju „uvređenom pučanstvu“. Ministar prosvete bi podneo ostavku. Branitelji bi u centru Zagreba organizovali demonstracije sa paljenjem „velikosrpskih“ zastava. Stari udžbenik bi bio odmah povučen. A novi udžbenik bi bio odštampan i deci podeljen u najkraćem mogućem roku.