Уџбеник са скандалозном картом није повучен: Београд и Шумадија још увек у Хрватској
Ученици у Србији и даље, пету годину за редом, уче да су Београд и цела Шумадија, као и делови Поморавља, некада били део Хрватске. Ни четири месеца након избијања скандала, из употребе није повучен уџбеник у којем је брутално фалсификована историја Балкана
Подсећам, у питању је тематски атлас за предмет Природа и друштво за четврти разред, у којем је, под насловом „најстарија српска држава Рашка“, објављена карта Балкана из 9. века. На тој карти источно од Рашке је Бугарска, југоисточно Византија, а западно, јужно и северно – Хрватска.
Данас сам разговарао са професорима из више основних школа у Србији који су ми потврдили да спорни уџбеник још увек није повучен из употребе.
На скандалозној карти крајња југоисточна граница Хрватске је надомак ушћа реке Дрим у Јадран, на територији Албаније. Западна граница Рашке са Хрватском је на Дрини, а северна на Западној Морави! Негде код Чачка је тромеђа Хрватске, Бугарске и Србије, од које гранична линија између Хрватске и Бугарске иде на североисток, јужно од Смедерева сече Велику Мораву и избија на Дунав. По тој скандалозног карти и Београд је у деветом веку био део Хрватске. Да брука буде потпуна, у време када се наводно простирала на територији БиХ, Црне Горе и половини територије Србије, држава Хрватска уопште није постојала.
Уџбеник је штампала издавачка кућа Нови логос, чији је власник хрватски бизнисмен Данијел Ждерић, а ученици у Србији из њега уче од 2015. године.
Након писања „Србија данас“, које су пренели водећи српски медији, из ове издавачке куће су саопштили да су припремили нови уџбеник без спорне карте и послали га на одобравање у Министарство просвете. Од тада су прошла четири месеца али новог уџбеника нема.
Да је постојала добра воља и да се овом послу приступило одговорно, како је требало, нови уџбеник, без спорне карте, је могао да буде одобрен, одштампан и деци подељен за 10-15 дана.
Догађа се управо оно што сам и претпоставио. Издавач и људи у министарству просвете који контролишу штампање уџбеника купују време. Прате реакцију јавности. С обзиром да су медији брзо престали да се баве овом темом, јер у Србији је свако чудо за три дана, нови уџбеник ће вероватно бити штампан тек за следећу школску годину. До тада ће деца „уживати“ у карти Хрватске до Пожаревца.
За овакво понашање нема никаквог оправдања. Чак ни економског. Издавачка кућа ће свакако морати да изда нови уџбеник и да плати тих десетак хиљада евра колико кошта његово штампање. Па кад је већ тако, што је био проблем да се уџбеник одштампа већ у октобру, када је скандал доспео у јавност?
Изгледа да ни издавач, ни министарство, у чињеници да деца уче да су Пожаревац, Крагујевац, Смедерево, Топола, Београд и Ваљево били део Велике Хрватске не виде велики проблем, који захтева брзо решавање. Власника издавачке куће и могу да разумем. Човек је Хрват из Хрватске, некада је био близак режиму Фрање Туђмана и њему у крајњем случају можда годи да се на овакав начин игра са историјом и тера спрдњу са образовним системом Србије. Али како разумети понашање министра Шарчевића и његових сарадника у овом случају?
Размишљам шта би се догодило да је у Хрватској штампан уџбеник историје, са картом из 9. века на којој се Вараждин, Загреб и Истра налазе у саставу Србије. Суседна држава би се дигла на ноге. Лепу њихову би преплавила антисрпска хистерија. Колинда Китаревић и остали званичници би се утркивали у извињавању „увређеном пучанству“. Министар просвете би поднео оставку. Бранитељи би у центру Загреба организовали демонстрације са паљењем „великосрпских“ застава. Стари уџбеник би био одмах повучен. А нови уџбеник би био одштампан и деци подељен у најкраћем могућем року.
