Vesić u novogodišnjem intervjuu otkriva političke ambicije posle izbora: Napoleon, Čerčil i Vučić su moji najveći uzori
Sve moje političke ambicije vezane su isključivo za Beograd, ističe Vesić
Volim Napoleona, jer njegova osvajanja su za posledicu imala prosvećivanje Evrope, ukidanje feudalizma, širenje demokratskih institucija. Napoleon Bonaparta je pobedivši feudalne i konzervativne režime doneo Evropi duh demokratije, vladavine prava i jednakost ljudi... To je suština svake vlasti da ona bude dobra za ljude što znači da u Beogradu danas mora da bude bolje nego juče, a sutra bolje nego danas - kaže u intervjuu za Kurir zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, čiji kabinet odiše istorijom, a na radnom stolu su mu, između ostalog i figura Napoleona, ali i konjanika i vojnika koje prikazuju čuvenu bitku kod Austerlica u kojoj je Napoleon izvojevao briljantnu pobedu.
Šta ste najluđe uradili za Novu godinu?
-Bio je to doček 1989, a ja sam služio vojsku u vazduhoplovstvu u Lučkom, kraj Zagreba. Pobegao sam u Zemun na žurku, gde sam bio nekoliko sati i ujutru rano se vratio u Zagreb. I uspeo sam, nisam otkriven.
Ali Napoleon je i pokorio pola Evrope uz brojne žrtve?
-Nije ni prvi ni poslednji vladar koji je osvajao, ali su posledice njegovih ratova bile rađanje demokratije, nastanak Italije, ujedinjenje Nemačke kao velikih evropskih država. A druga omiljena istorijska ličnost mi je Vinston Čerčil. Imao je snage da se suprotstavi nacizmu kada je na početku rata bio u manjini u samoj Britaniji. Donosio je hrabre i nepopularne odluke, pobedio i spasao slobodan svet. Čerčil je dokaz da niko nije postao veliki političar na lakim temama i tako što se dodvoravao ljudima. Najbolji dokaz da je tako je Vučić. Donosio je samo teške odluke od smanjenja plata i penzija, političkih pregovora sa privremenim instuticijama u Prištini, Zakona o radu, a ući će u istoriju kao najuspešniji srpski državnik u modernoj istoriji.
Čije ideje Vas vode u Beogradu?
-Uzori u Beogradu su mi gradonačelnici Branko Pešić (od 1964. do 1974.), čiju repliku spomenika koji pravimo držim na stolu i Vlada Ilić (do 1935. do 1939.), čija slika je ovde uramljena. Beograd se u 20. veku najviše razvijao dok su ga oni vodili.
Hoćete da kažete da je za Vašeg vakta najveća?
-Beograd se sada ubrzano razvija, menja i postaje ponovo ekonomska, kulturna, pa i politička prestonica Balkana. Da li će ovaj napredak biti najveći u modernoj istoriji pokazaće vreme.
Deda Mrazu ste napisali pismo sa željama za Novu godinu, ali ste zaboravili da navedete da želite fotelju gradonačelnika?
-Pisao sam Deda Mrazu šta želim za Beograđanke i Beograđane - više vrtića, osmeha, zelenila, dece...
Stalno insistirate da vam je stalo do kulture?
-Skoro 5% budžeta Beograda u 2022. biće za kulturu, što se nikad nije desilo, a napadi na mene i SNS idu da ne marimo za kulturu. U 2022. radićemo rekonstrukcija "Dadova", "Stupice", gradiće gradsku galeriju, zgradu Muzeja Grada Beograd, veliki depo za umetnička dela u Krnjači. Na mestu čuvene Đumrukane u Karađorđevoj igraće nezavisna pozorišta koja nemaju svoje scene. Tri bivše toplane poretvorićemo u inkubatore za kulturu - za mlade bendove, likovne umetnike i kreativnu industriju. Finansiraćemo promociju beogradskih umetnika u svetu kako bi prodavali svoja dela. Izdvojili smo 100.000 evra da Muzej grada Beograda kupuje slike, prvi put posle 30 godina, čime pomažemo mlade umetnike.
A šta mu lično pišete?
-U vreme pandemije svi želimo da sačuvamo zdravlje i da budemo srećni.
Biti srećan za Vas znači i biti gradonačelnik posle 3. aprila i izbora?
-Tako vi vidite stvar. Kada kažem srećan znači raditi stvari koje vas čine zadovoljnim, a za mene su to konkretne stvari za građane. Ponosan sam kad u Kaluđerici otvorim klizalište koje tamo nikad nije postojalo, kad deca vide predstave u Moštanici...
Istraživanja i dalje govore da je opozicija najbliža pobedi upravo u Beogradu.
-Jedino istraživanje su izbori kao što su bili 2014. i 2018. godine. Tada narod kaže šta misli i šta želi. Mi ovde imamo problem sa liderom radikalne opozicije, bivšim gradonačelnikom Đilasom, koji unapred kaže da ga ne interesuje šta narod misli i da je on pobedio. Kao što preti istraživačima javnog mnjenja da će da ih pohapsi jer ne žele da lažiraju istraživanja za njega.
Pobedi li SNS, imate jake takmace u stranci za gradonačelnika - Aleksandra Šapića i Anu Brnabić?
-Na izborima se odlučuje da li će Beograd nastaviti da se razvija, da li ćemo imati više od 780.000 radnih mesta koliko ih je sada, a 2013. bilo ih je 560.000, da li će prosečna plata doći na 1.100 evra do 2025, pošto je sada 705, a bila je 2013. godine 467. Izborni sistem je takav da se bira politika, a ne kandidat za gradonačelnika. Ako naša politika dobije većinu, u šta sam ubeđen, biće to priznanje da sam dobro radio. A stranka će odlučiti o gradonačelniku.
I tome da li ćete biti pukovnik ili pokojnik, kako to narod kaže?
-Za mene ništa u životu nije biti ili ne biti. Odnosno pukovnik ili pokojnik. Moj cilj je da SNS dobije većinu i da Beograd nastavi da se razvija, a šta će moja stranka odlučiti odnosno da li je ili nije zadovoljna mojim radom, nije pitanje za mene.
A ako se stranka ne odluči za Vas, naći ćete satisfakciju u Vladi?
-Sve moje političke ambicije vezane su isključivo za Beograd.
Osećate li da Vam se na protestima na putevima desio narod?
-Građani su s pravom zabrinuti zbog životne sredine. A to što se sada više bavimo životnom sredinom, znači da smo razvijeno društvo i da sama nezaposlenost više nije tema.
Ili su i nezaposlenost i nezadovoljstvo kroz ovo govorili?
-Niste u pravu jer kada imate nezaposlenost od šest odsto tada to nije više društvena tema. Uvek smo spremi da korigujemo svoju politiku kada grešimo, kao što je sada predsednik Vučić učinio u vezi sa životnom sredinom. Kao što sam i ja u bloku 37, gde smo stopirali gradnju iako je bila izdata regularna građevinska dozvola, pošto sam shvatio da je protest građana bio opravdan.
Tri stvari koje će Beograđani osetiti u 2022. kao rezultat vašeg rada?
-Izgradićemo više od 500 km kanalizacije, graditi osam fabrika za poreradu otpadnih voda jer trećina Beograđana nema kanalizaciju, a one dve trećine fekalije izlivaju direktno u Savu i Dunav i svake godine ta je količina jednaka zapremini 60.000 olimpijskih bazena! Kupujemo 10 mernih stanica za zagađenje vazduha, 100 autobusa na prirodni gas, a i još 80 trolejbusa i 50 tramvaja. Počinje izgradnja još četiri podzemne garaže, kreće rečni javni prevoz na dve linije, a i uvodimo sistem javnih bicikala sa 150 stanica. A za grad je izuzetno važna izgradnja našeg unutrašnjeg auto-puta čime ćemo smanjiti gužve. U svakoj metropoli na svetu tako putujete kroz gužvu, i u Rimu, Parizu, Moskvi... Zato Beograd danas gradi metro, koji smo čekali 50 godina.
