Vlast referendum izgurala sa pola snage: Opozicija se raduje, a nema čemu
Krajnji je politički amaterizam izjašnjavanje na referendumu poistovetiti sa izjašnjavanjem za i protiv vlasti
Zamislite da igraju Zvezda i Radnik, da Zvezda rutinski, bez napora, pobedi sa 6:4 i da posle toga trener i članovi rukovodstva tima iz Surdulice, mrtvi ozbiljni danima ponavljaju kako su pobedili i kako je ta pobeda samo prvi korak u njihovom pobedonosnom nizu koji će ih do kraja sezone, ni manje ni više, dovesti do titule prvaka. Mada Zvezda ima 54, a Radnik 21 bod.
Šta biste pomislili? Šta drugo nego da se ljudi šale, da su se najeli bunike ili da sami o sebi imaju toliko loše mišljenje da im i poraz sa dva gola razlike izgleda kao pobeda.
Očigledno je da se lideri dosovske opozicije, koji su posle održanog referenduma proglasili pobedu, ne šale. A ne verujem ni da su jeli bunike.
Smešnu tvrdnju o nekakvoj svojoj pobedi i navodno presudnom značaju koji će rezultat referenduma imati po ishod izbora u aprilu, oni obrazlažu činjenicom da je na glasanje izašla „samo“ trećina birača i da je njih skoro 40 odsto glasalo protiv promene ustava.
Prvo, krajnji je politički amaterizam izjašnjavanje na referendumu poistovetiti sa izjašnjavanjem za i protiv vlasti. Jer, protiv promene ustava glasali su i naprednjaci. Mnogo veći procenat nego što se misli. A svi oni će u aprilu listom podržati izbor Vučića za predsednika Srbije.
U javnosti, a posebno među članovima SNS, vlada većinsko mišljenje, a to već godinama ponavljaju i vlasti naklonjeni mediji, da nam je pravosuđe „žuto“. Ne samo zbog toga što je većinu današnjih sudija i tužioca zaista postavila vlast DS i DOS-a, rukovodeći se podjednako njihovom partijskom podobnošću koliko i stručnošću, već i zbog toga što to isto pravosuđe za deset godina nije procesuiralo ni jedan ozbiljniji kriminal bivše vlasti.
Po svim istraživanjima koja su pravljena u poslednjih 20-30 godina, čak 60-65 odsto građana Srbije ima zabrinjavajuće loše mišljenje o srpskom pravosuđu. Uz najčešće obrazloženje da su sudije i javni tužioci korumpirani i da ne sude po zakonu. A ako to nisu činili do sada, kada su bili pod kakvom-takvom kontrolom Skupštine Srbije, potpuno je razumljivo što ljudi strahuju kako će to činiti od sada, kad i formalno postanu država u državi. Koja će od prave države i njenih građana za svoj rad uzimati milijarde dinara, i dalje presude donositi „u ime naroda“, a račune polagati nekom drugom.
Ali bez obzira na sve navedeno, da je među naprednjacima koji su glasali protiv ustavnih promena postojala i najmanja bojazan da će takvim glasanjem ugroziti Vučića i SNS, ogromna većina njih bi zanemarila svoje loše mišljenje o pravosuđu i zaokružila „da“.
Drugo, opozicija je u zabludi ako stvarno misli, a svi su izgledi da misli, da su svi oni koji su u nedelju glasali protiv promene ustava, a nemaju člansku kartu SNS, ujedno glasali i protiv Vučića. Glasali su protiv davanja još veće samostalnosti sudijama i tužiocima. Na izborima u aprilu mnogi među njima će glasati za Vučića i SNS.
Treće, do šezdeset odsto građana koji su podržali promenu ustava, Vučić je stigao bez kampanje. Do uoči samog referenduma praktično se nije izjašnjavao o tom pitanju. Tek pet dana pre glasanja u intervjuu na RTS pozvao je građane da izađu na glasanje i podrže promene u pravosuđu. I samo to jedno obraćanje bilo je dovoljno.
Četvrto, referendum je prošao i bez kampanje Srpske napredne stranke. Vladajuća stranka jeste, takođe tek uoči samog glasanja, pozvala članstvo da podrži promene ustava ali je i nakon toga referendum odradila sa pola snage. Rutinski. Sa ciljem da on uspe, ali da se od toga ne pravi pitanje biti ili ne biti. I da se stranački aktivisti i glasači ne iscrpljuju već da snagu sačuvaju za april. Kada je na programu prve srpske političke lige daleko značajnija utakmica.
Da zaključim, da su Vučić i SNS vodili kampanju kakvu znaju da vode, da je pokrenuta sva stranačka i medijska mašinerija (a čak i mediji vrlo naklonjeni vlasti, oni koji sad pišu o maloj izlaznosti, su uglavnom ignorisali održavanje referenduma) i da je na dnevnom redu referenduma bilo pitanje od čijeg odgovora zavisi sutrašnji položaj Vučića i SNS, ne treba sumnjati da bi ustavne promene podržale tri četvrtine onih koji su u nedelju glasali.
Ko ne veruje ili ne razume, neka sačeka aprilsko prebrojavanje glasova. Razumljivo je što stranke dosovske opozicije sada svojataju onih 40 odsto birača koji su se izjasnili protiv ustavnih promena, Đilas, Jeremić, Borko Stefanović ili Boško Obradović prosto moraju da čine sve da bi preokrenuli mišljenje javnog mnenja, ohrabrili i mobilisali svoje članstvo, ali će taj procenat glasova, svi oni u zbiru, možda dobiti na nekim budućim izborima. Na izborima 3. aprila sigurno neće.
Vučić i SNS će napraviti veliku grešku ukoliko se sledećih dana, dva i po meseca pre izbora, umesto predizbornom kampanjom i predstavljanjem građanima rezultata postignutih u obnovi Srbije budu previše bavili analizom referenduma. Opozicija upravo pokušava da ih namami u tu zamku.
Piše: Dušan Marić