VUČIĆ: Ne bi meni pomogla sva beskrajna moć koju mi razni pripisuju, da sve vreme nisam radio i da nisam i uradio

Moraš da izgradiš puteve da bi imao Evropu u Srbiji. I da dovedeš investitore. Da omogućiš nove poslove. Pomogneš preduzetnicima. Renoviraš škole i bolnice. Podigneš BDP. Središ javne finansije. Omogućiš Evropu u Srbiji. To je nova politička zakonitost, novi standard u Srbiji. Ne šta si rekao, nego šta si uradio.

Dobra stvar se dešava pred Novu godinu. Ljudi se predstavljaju i saopštavaju svoje ciljeve. Lično, mislim da je to trebalo da urade još ranije – Niče je o tome pričao: Kad ti nedostaje cilj, nedostaješ sam sebi – ali ni ovako nije loše.

VUČIĆ NAJAVIO ŽEŠĆU BORBU PROTIV KRIMINALA: Neko obaveštava NARKO BOSOVE o akcijama policije

Svi znamo ko šta hoće, i nema više skrivanja iza visokoparnih i višeznačnih titula, koje od nekoga čine zamišljeni ideal, zamišljen u trenutku kad ti ponestanu rešenja, za samog sebe. Onda, uvek, pomisliš da si neko i nešto, na nekom sasvim novom nivou. Daleko od tvog, zemaljskog.

Politika je, znam iz ličnog iskustva, dobar lek za tu vrstu maštanja, u slučaju da na vreme priznaš da se njome baviš. Zato što ona postavlja jasna pravila igre. Izađeš na scenu, saopštiš ko si i otvoreno kažeš šta su ti ciljevi.

Zatražiš, da bi ih ostvario, da ti delegiraju moć (a moć je, po Veberu, osnovna odlika politike), kako bi ona postala sredstvo preko kog pokušavaš da unapred saopštene ciljeve ostvariš.

Ta vrsta predstavljanja podrazumeva da će te mnogi osporavati, mrzeti, da će te napadati, izmišljati svašta o tebi, vrebati svaku tvoju grešku, ali, istovremeno, bolji način da proveriš i sebe i ono za šta se zalažeš, ne postoji.

PREMIJER O PREDSEDNIČKIM IZBORIMA: Predlog kandidata za predsednika Srbije oko 15. februara

Nikakva vrsta prenemaganja, samosažaljenja, kod otvorenog bavljenja politikom, ne prolazi. I to jeste dobro, pošto oni koji moć delegiraju, uvek paze na tvoje ciljeve i teraju te da oni budu idealni, da njima donose neku korist. Teraju te, drugim rečima, da ih promeniš, ukoliko vidiš da ne prolaze. Teraju te, u krajnjoj liniji, da postaneš bolji političar.

I nikakvu prevaru ne trpe, a najmanje onu koju pokušavaš da im podvališ na samom početku, tvrdeći da nisi političar i da od njih ne tražiš da ti delegiraju moć. Ništa od toga. Laž uvek ima lične ciljeve, a takvima se moć ne daje. S te strane, kad pogledam unazad, mogu da budem sasvim zadovoljan.

VUČIĆ NA GODIŠNJOJ KONFERENCIJI: Prosečna plata u Srbiji biće veća od 400 evra!

Na političkoj sceni sam četvrt veka, kao otvoreni političar, s jasno proklamovanim ciljevima. Borio sam se za njih, trpeo udarce, sam udarao, menjao ih, poboljšavao, i na kraju doživeo da mi, upravo zbog toga što sam radio, i zbog plana za koji sam se zalagao, ljudi povere najveću odgovornost, i to ne da bih im pričao bajke, nego da s njom zaista nešto uradim.

Pritom, nisam se, za sve to vreme, promenio samo ja. Promenila se Srbija, pre svega. Promenili su se i njeni strahovi, i njena nada.

Paradigma, politička, promenila se, što mnogi nisu primetili, i još ne primećuju, i prestalo je da važi ono što lepo kažeš, ili lepo zamisliš. Danas, Srbija traži da nešto i uradiš. I ne bi meni pomogla sva beskonačna i beskrajna moć koju mi razni pripisuju, da, sve vreme, nisam radio, i da nisam i uradio.

Pročitajte ceo tekst u štampanom broju Ekspresa.