ВУЧИЋ: Не би мени помогла сва бескрајна моћ коју ми разни приписују, да све време нисам радио и да нисам и урадио
Ексклузивно за Експрес, премијер Александар Вучић пише о томе шта чека Србију у блиској будућности и какве ће препреке морати да савлада на свом путу ка бољем сутра…
Мораш да изградиш путеве да би имао Европу у Србији. И да доведеш инвеститоре. Да омогућиш нове послове. Помогнеш предузетницима. Реновираш школе и болнице. Подигнеш БДП. Средиш јавне финансије. Омогућиш Европу у Србији. То је нова политичка законитост, нови стандард у Србији. Не шта си рекао, него шта си урадио.
Добра ствар се дешава пред Нову годину. Људи се представљају и саопштавају своје циљеве. Лично, мислим да је то требало да ураде још раније – Ниче је о томе причао: Кад ти недостаје циљ, недостајеш сам себи – али ни овако није лоше.
ВУЧИЋ НАЈАВИО ЖЕШЋУ БОРБУ ПРОТИВ КРИМИНАЛА: Неко обавештава НАРКО БОСОВЕ о акцијама полиције
Сви знамо ко шта хоће, и нема више скривања иза високопарних и вишезначних титула, које од некога чине замишљени идеал, замишљен у тренутку кад ти понестану решења, за самог себе. Онда, увек, помислиш да си неко и нешто, на неком сасвим новом нивоу. Далеко од твог, земаљског.
Политика је, знам из личног искуства, добар лек за ту врсту маштања, у случају да на време признаш да се њоме бавиш. Зато што она поставља јасна правила игре. Изађеш на сцену, саопштиш ко си и отворено кажеш шта су ти циљеви.
Затражиш, да би их остварио, да ти делегирају моћ (а моћ је, по Веберу, основна одлика политике), како би она постала средство преко ког покушаваш да унапред саопштене циљеве оствариш.
Та врста представљања подразумева да ће те многи оспоравати, мрзети, да ће те нападати, измишљати свашта о теби, вребати сваку твоју грешку, али, истовремено, бољи начин да провериш и себе и оно за шта се залажеш, не постоји.
ПРЕМИЈЕР О ПРЕДСЕДНИЧКИМ ИЗБОРИМА: Предлог кандидата за председника Србије око 15. фебруара
Никаква врста пренемагања, самосажаљења, код отвореног бављења политиком, не пролази. И то јесте добро, пошто они који моћ делегирају, увек пазе на твоје циљеве и терају те да они буду идеални, да њима доносе неку корист. Терају те, другим речима, да их промениш, уколико видиш да не пролазе. Терају те, у крајњој линији, да постанеш бољи политичар.
И никакву превару не трпе, а најмање ону коју покушаваш да им подвалиш на самом почетку, тврдећи да ниси политичар и да од њих не тражиш да ти делегирају моћ. Ништа од тога. Лаж увек има личне циљеве, а таквима се моћ не даје. С те стране, кад погледам уназад, могу да будем сасвим задовољан.
ВУЧИЋ НА ГОДИШЊОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ: Просечна плата у Србији биће већа од 400 евра!
На политичкој сцени сам четврт века, као отворени политичар, с јасно прокламованим циљевима. Борио сам се за њих, трпео ударце, сам ударао, мењао их, побољшавао, и на крају доживео да ми, управо због тога што сам радио, и због плана за који сам се залагао, људи повере највећу одговорност, и то не да бих им причао бајке, него да с њом заиста нешто урадим.
Притом, нисам се, за све то време, променио само ја. Променила се Србија, пре свега. Променили су се и њени страхови, и њена нада.
Парадигма, политичка, променила се, што многи нису приметили, и још не примећују, и престало је да важи оно што лепо кажеш, или лепо замислиш. Данас, Србија тражи да нешто и урадиш. И не би мени помогла сва бесконачна и бескрајна моћ коју ми разни приписују, да, све време, нисам радио, и да нисам и урадио.
Прочитајте цео текст у штампаном броју Експреса.