VUČIĆ PRED NIKAD TEŽIM ODLUKAMA: Pritisci sa Zapada sve veći, ovo je najvažnija BORBA koju će Srbija voditi
Vučić u nikad težoj poziciji
Velike svetske sile Istoka i Zapada uzele su Srbiju za jednu od meta svojih međusobnih geopolitičkih obračuna, zbog čega se predsednik Aleksandar Vučić nalazi u nikad težoj poziciji političkog odlučivanja.
Izuzetno težak period po Srbiju, koji je srpski lider uočio kada je izjavio da nas već od polovine septembra čeka paklena jesen, stavlja ga u poziciju ogromnih političkih pritisaka. Figurativno rečeno, u poziciju između čekića i nakovnja.
MORAMO DA VODIMO RAČUNA O DRŽAVI! Predsednik Vučić se obratio SNAŽNIM rečima (FOTO)
"SRBIJA JE U PRAVU!" Oglasio se ambasador SAD i otkrio istinu
VUČIĆ ČESTITAO ZLATNOM MILENKOVIĆU: "Bravo, Petre, tako pobeđuju šampioni!"
Ovako analitičari tumače aktuelnu situaciju u kojoj se trenutno nalazi Srbija i predsednik, pa za naš list razmatraju dalje korake. I mada, kao i svuda, postoje razlike u stavovima, u jednom su saglasni: svaka njegova odluka biće u interesu naroda i zemlje.
Predsednik Centra za proučavanje globalizacije Dejan Miletić kaže da je pred Vučićem pravi test i najvažnija borba koju će Srbija da vodi, kako bi pokazala da je u savremenom svetu moguće odbraniti sopstvene interese nesvrstavanjem ni na jednu stranu.
- Kako eskalira svetski sukob između Istoka i Zapada tako se situacija u Srbiji usložnjava. Mi nemamo drugu opciju nego da branimo principe međunarodnog prava i naše interese oko KiM. Srbija se sigurno neće usaglašavati sa pripajanjem delova Ukrajine Rusiji, ali država, s druge strane, mora da sačuva svoje vitalne interese u odnosu na našu energetsku zavisnost od Moskve. U tom smislu, ne očekujem uvođenje sankcija Rusiji, bez obzira na stravične i nelegitimne pritiske - smatra Miletić.
Uspeh u mnogim izazovima
On podseća da je Vučić otvoreno na Skupštini UN svetu stavio do znanja da Srbija nikome ne preti niti koga ugrožava, već traži svoj put da u strogo polarizovanom svetu očuva svoje interese, a tuđe ne ugrozi.
- Zato mi je teško da poverujem da će predsednik doneti odluke pod bilo kakvim pritiscima, ali ako se to i desi, narod ne treba da ima sumnju da je u tom momentu to najbolje za Srbiju. Izuzetno mu je teška pozicija, narodski rečeno, "između čekića i nakovnja", u kojoj nema mesta za natezanja oko dnevne politike ili prikupljanje jeftinih poena. U mnogim izazovima Srbija se pokazala veoma uspešnom da ih prebrodi, a to nijedna velika sila ne voli. One sa pozicije moćnika žele da uvek kroje kapu malim zemljama - tumači sagovornik.
Redefinisanje spoljne politike
Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu smatra da Srbija treba što pre da odustane od podrške Rusiji zbog partnerstva koje ima sa zemljama Zapada.
- Bitno izmenjene spoljnopolitičke i bezbednosne okolnosti u Evropi danas predstavljaju gvozdene odrednice ponašanja ostalih država, što znači da je neophodno da Srbija redefiniše svoju spoljnopolitičku strategiju. Metaforički rečeno, sa aktuelne šahovske table na kojoj Rusije više nema i neće je biti ni za sto godina, ma šta da se dogodi u Ukrajini, Vučić treba da uzme isključivo figure koje su ostale. Naravno da Srbija, s jedne strane, ima svoje nacionalne interese, ali sa druge strane ima svoje partnere sa kojima to ostvaruje. Ako nacionalne interese posmatramo kao opstanak države i naroda, onda je poprilično jasno da oni ne mogu biti ostvareni uz asistenciju Rusije, jer ona više nije u stanju da projektuje moć nigde u svetu - kaže Obradović.
Obraćanje predsednika
Podsetimo da se sutra očekuje obraćanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića javnosti, koji je, kako je najavljeno, u ime države pripremio odlučan i žestok odgovor.
Šef države je, naime, bio veoma šokiran posle izjave portparola EU Petera Stana, inače tvorca čuvene sintagme o „odgovornosti obe strane”, koji je poručio našoj zemlji da je pod prismotrom EU, a sve zbog potpisivanja benignog Plana o konsultacijama između ministarstava spoljnih poslova Srbije i Rusije koji su na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku parafirali Nikola Selaković i Sergej Lavrov.
