Vujović čast i dušu prodao Zviceru, pa sada vređa i napada Srbiju i Vučića

U jeku napada neprijatelja na Srbiju, srpski narod i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, priliku da pljune po zemlji u kojoj je stekao rukometno i sportsko ime, nije propustio ni Veselin Vujović.

U intervjuu za antisrpske beogradske medije, stranku koja već 12 godina pobeđuje na demokratskim izborima u Srbiji nazvao je narko-kartelom, a njenog osnivača i predsednika Srbije Aleksandra Vučića je brutalno napao.

Uprkos mnogim napadima na Srbiju, koja ga je dugi niz godina hranila, čak ni kada ga Hrvati nisu želeli,  kada su mu se ugasile sve druge opcije da kao priučeni rukometni trener otima novac.

Inače, Vujović je čovek za kojeg je u jeku kampanje, koju je sam sebi organizovao, istaknuti hrvatski rukometaš Goran Šprem rekao da je "marginalan tip, čiji su trenerski kvaliteti jednaki nuli" kada je Cetinjanin želeo da postane selektor rukometne reprezentacije Hrvatske.

Pomenuta kampanja je bila toliko brutalna da je Vujović sam sebi namenio oreol sveca mučenika, koji obožava Zagreb i Hrvatsku, ali mu mračne sile u Hrvatskom rukometnom savezu ne dozvoljavaju da sedne na klupu reprezentacije.

Istina je, ipak, mnogo drugačija, ispostaviće se godinama kasnije.

Čast i dušu prodao Zviceru

Naime, kao poznati Cetinjanin, on je i poznanik i blizak prijatelj komandanta svih narko bandi u Crnoj Gori, takođe poreklom iz okoline Cetinja, Radoja Zvicera.

Na osnovu poznanstva sa Zvicerom, Vujović je sebi dozvolio da otvoreno preti svojim sportskim suparnicima likvidacijom, što su čak i montenegrinski proustaški portali u Crnoj Gori preneli kao vest, užasnuti činjenicom da je jedan "dični Crnogorac", "ponosni Cetinjanin", od nemoći i kukavičluka posegnuo za kriminalnim vezama kako bi uplašio sposobnijeg i boljeg od sebe.

Povod za sve ovo je bio sukob sa dugogodišnjim hrvatskim selektorom Linom Červarom, sa kojim je Vujović na ratnoj nozi upravo zbog toga što je Červar taj koji je izblokirao Vujovićev izbor za selektora Hrvatske, kao i njegov dalji rad u njegovom dragom Zagrebu.

Incident između dva trenera se dogodio u dvorani Boris Trajkovski u Skoplju, dok su obojica radili kao treneri makedonskih klubova.

- Prvo je verbalno napao moga pomoćnika Aleksandra Petkovskog. Posle je došlo do guranja. Neki kažu da ga je Vujović ošamario, ali to nisam video - rekao je Lino Červar za Sportal.hr, prenela je Portal Analitika.

Zatim se nekadašnji rukometaš i cetinjski stručnjak za fizičke obračune obratio Červaru rečima:

- Platiću 10.000 evra nekome da ti iseče nos - rekao je Vujović, preneo je crnogorski portal.

Sa onim koji je trebalo Červaru da "iseče nos" Vujović je redovnu komunikaciju održavao preko Skaj aplikacije, kao i svi drugi saradnici crnogorskog Eskobara.

U otkrivenim porukama na ovoj aplikaciji nalaze se i one u kojima Zvicer direktno Vujovića oslovljava sa "Vujo" i govori o njegovom "poštenju" i "časti", za koju zna ceo Beograd, zbog čega bi upravo Vujović trebalo da pošalje jednu poruku javnosti kako je na strani "studenata".

Ta poruka, prema uputstvu Zvicera, imaće veliki odjek u javnosti, jer je "Vujo čovjek od inegriteta", kojem beogradska čaršija veruje.

Zloupotreba poveranja javnosti ide u skladu sa pozivima i prozivkama na društvenim mrežama sportskih ličnosti jer nisu podržali "studente".

Prateći mreže, Zvicer je odlučio da iskoristi taj momenat, naredivši svom "dobrom prijatelju" da on bude među retkima koji će tu podršku da upute, da bi se i drugi, koji nisu pod kontrolom klanova, grupa za pritisak, stranih fondova i NVO organizacija i NED-a, odlučili na ovaj potez, jer je to uradio i "dobri Vujo".

Sprega američkih agencija, fondova za demokratiju i kriminalnih klanova uz isticanje pojedinaca sa puterom na glavi
Ruke Veselina Vujovića svakako jesu prljave, i zbog novca koji je tokom karijere rukometnog trenera iznudio u ovakvim prljavim radnjama na osnovu poznanstva i saradnje sa Zvicerom, ali je krajnje zanimljiva njegova podrška "krvavim rukama".

Naime, simbol krvave ruke, stvoren u Tirani, a finansiran iz Amerike, sada je postao deo političke igre u Srbiji. Njegovo prisustvo na protestima nije spontano niti slučajno, već deo šire strategije destabilizacije države. Građani Srbije imaju pravo da znaju ko stoji iza protesta, kakvi su im stvarni ciljevi i kome je u interesu da se zemlja oslabi i podeli, u čemu je svoje učešće uzeo i klan Radoja Zvicera, sa Vujovićem kao jednim od protagonista.

Da bi se razumela pozadina krvave ruke, treba se vratiti gotovo dvadeset godina unazad. Simbol je prvi put viđen 2003. godine u Albaniji, kada je nevladina organizacija MJAFT! (u prevodu: "Dosta!") pokrenula kampanju protiv korupcije i nasilja, a u čemu su svoju ulogu imali i albanski kriminalni klanovi, sa kojima je povezan Zvicer.

Ono što mediji nisu isticali jeste činjenica da je MJAFT! stvoren i finansiran od strane američkih fondova, uključujući organizacije poput USAID-a i drugih tzv. "promotera demokratije".

Uz podršku stranih ambasada i nevladinih organizacija sa Zapada, "MJAFT!" je brzo postao simbol građanskog otpora u Albaniji. Međutim, iza fasade borbe za demokratiju, nalazila se jasna agenda - destabilizacija vlasti i otvaranje puta za političku rekonfiguraciju koja odgovara stranim interesima.

Sprega američkih organizacija poput USAID i NED, Soroševog i Rokfelerovog fonda sa jedne strane, sa kriminalnim klanovima poput onog čiji je vođa Radoje Zvicer, dovela je do toga da se javno iskompromitovani članovi NVO i klanova ne mogu da pojave da bi predvodili proteste.

Iz tog razloga se biraju likovi poput Vujovića, koji imaju putera na glavi, koristili su usluge klanova da zastraše suparnike u svom poslu, a sada vraćaju dugove tako što istupaju javno i prete rušenjem suverene države, one koja im je manje draga od Hrvatske i Zagreba, bez obzira što ih je ona othranila i pružila im sve.

Utakmicu prodao Hrvatima

Ipak, kolika je moć kreiranog narativa da je neko "dobar" i "pošten", vidi se upravo na primeru Vujovića.

Njegovo beščašće u mešanju sporta i kriminala se nije završilo samo na pretnjama fizičkom likvidacijom suparnika uz pomoć pripadnika kriminalnih klanova, već ga kroz celu karijeru prati senka sportskog nepoštenja i prevare, koje je počinio u saradnji sa vrhom hrvatskog rukometa i svojim prijateljima iz crnogorskog podzemlja, naravno na štetu reprezentacije koju je tada vodio, Srbije i Crne Gore.

Evropsko rukometno prvenstvo je 2006. godine odigrano u Švajcarskoj od 26. januara do 5. februara, u osvit montenegrinskog referenduma Mila Đukanovića, kojim je Crna Gora odvojena od Srbije.

U to vreme su se sve poznate ličnosti "procrnogorske" orijentacije okupile da daju vetar u leđa pokretu za Nezavisnu Državu Crnu Goru.

Jedan od njih bio je i Vujović, koji je upravo na tom evropskom prvenstvu trasirao put Hrvatskoj ka polufinalu, namerno izgubivši od nje sa četiri gola razlike, što je bilo dovoljno da Hrvatska prođe dalje.

O zloj nameri selektora Vujovića da na taj način zabije poslednji ekser u kovčeg reprezentacije koja je bila na samrti, govorili su čak i njegovi igrači.

Naime, tadašnja štampa, među kojima je i Politika, brujala je o tome da je nekoliko reprezentativaca Srbije i Crne Gore u telefonskim razgovorima potvrdilo glasine da je selektor Veselin Vujović na dan utakmice sa Hrvatima na EP u Švajcarskoj, od njih zatražio da predaju meč Hrvatima, što oni, kažu, nisu prihvatili.

Reprezentativci su naravno zatražili da ostanu anonimni, valja im još igrati za reprezentaciju, a i dovoljno je sramno da zbog toga ne žele da im se imena pominju u javnosti.

Od samog meča sa Hrvatima, kojima je upravo na toj utakmici (poslednja u grupi) bila nephodna pobeda, dok nama nije ništa značila, oporo se sumnjalo u predaju, prodaju, i slične prljave radnje.

Sumnje u dogovor van terena je raspirivalo neobično selektorovo vođenje igre, izmene igrača koji su se dobro pokazivali, ubacivanje drugih, činilo se, iz čista mira.

Takođe se žestoko pominjala neka kvota četiri ipo na kladionici, preciznije, Vujović je optuživan po našim rukometnim krugovima da se sa prvim čovekom Hrvatskog rukometa i Zagreba, čuvenim Zoranom Gopcem, inače njegovim velikim prijateljem, dogovorio da se meč završi sa plus četiri za Hrvate, kako se, gle čuda i završio.

Koliko je još dužan bratu Zviceru, i za šta sve, otkriće Skaj prepiska u narednom periodu.

Izvor: 24sedam