Вујовић част и душу продао Звицеру, па сада вређа и напада Србију и Вучића

У јеку напада непријатеља на Србију, српски народ и председника Србије Александра Вучића, прилику да пљуне по земљи у којој је стекао рукометно и спортско име, није пропустио ни Веселин Вујовић.

У интервјуу за антисрпске београдске медије, странку која већ 12 година побеђује на демократским изборима у Србији назвао је нарко-картелом, а њеног оснивача и председника Србије Александра Вучића је брутално напао.

Упркос многим нападима на Србију, која га је дуги низ година хранила, чак ни када га Хрвати нису желели,  када су му се угасиле све друге опције да као приучени рукометни тренер отима новац.

Иначе, Вујовић је човек за којег је у јеку кампање, коју је сам себи организовао, истакнути хрватски рукометаш Горан Шпрем рекао да је "маргиналан тип, чији су тренерски квалитети једнаки нули" када је Цетињанин желео да постане селектор рукометне репрезентације Хрватске.

Поменута кампања је била толико брутална да је Вујовић сам себи наменио ореол свеца мученика, који обожава Загреб и Хрватску, али му мрачне силе у Хрватском рукометном савезу не дозвољавају да седне на клупу репрезентације.

Истина је, ипак, много другачија, испоставиће се годинама касније.

Част и душу продао Звицеру

Наиме, као познати Цетињанин, он је и познаник и близак пријатељ команданта свих нарко банди у Црној Гори, такође пореклом из околине Цетиња, Радоја Звицера.

На основу познанства са Звицером, Вујовић је себи дозволио да отворено прети својим спортским супарницима ликвидацијом, што су чак и монтенегрински проусташки портали у Црној Гори пренели као вест, ужаснути чињеницом да је један "дични Црногорац", "поносни Цетињанин", од немоћи и кукавичлука посегнуо за криминалним везама како би уплашио способнијег и бољег од себе.

Повод за све ово је био сукоб са дугогодишњим хрватским селектором Лином Черваром, са којим је Вујовић на ратној нози управо због тога што је Червар тај који је изблокирао Вујовићев избор за селектора Хрватске, као и његов даљи рад у његовом драгом Загребу.

Инцидент између два тренера се догодио у дворани Борис Трајковски у Скопљу, док су обојица радили као тренери македонских клубова.

- Прво је вербално напао мога помоћника Александра Петковског. После је дошло до гурања. Неки кажу да га је Вујовић ошамарио, али то нисам видео - рекао је Лино Червар за Спортал.хр, пренела је Портал Аналитика.

Затим се некадашњи рукометаш и цетињски стручњак за физичке обрачуне обратио Червару речима:

- Платићу 10.000 евра некоме да ти исече нос - рекао је Вујовић, пренео је црногорски портал.

Са оним који је требало Червару да "исече нос" Вујовић је редовну комуникацију одржавао преко Скај апликације, као и сви други сарадници црногорског Ескобара.

У откривеним порукама на овој апликацији налазе се и оне у којима Звицер директно Вујовића ословљава са "Вујо" и говори о његовом "поштењу" и "части", за коју зна цео Београд, због чега би управо Вујовић требало да пошаље једну поруку јавности како је на страни "студената".

Та порука, према упутству Звицера, имаће велики одјек у јавности, јер је "Вујо човјек од инегритета", којем београдска чаршија верује.

Злоупотреба поверања јавности иде у складу са позивима и прозивкама на друштвеним мрежама спортских личности јер нису подржали "студенте".

Пратећи мреже, Звицер је одлучио да искористи тај моменат, наредивши свом "добром пријатељу" да он буде међу реткима који ће ту подршку да упуте, да би се и други, који нису под контролом кланова, група за притисак, страних фондова и НВО организација и НЕД-а, одлучили на овај потез, јер је то урадио и "добри Вујо".

Спрега америчких агенција, фондова за демократију и криминалних кланова уз истицање појединаца са путером на глави
Руке Веселина Вујовића свакако јесу прљаве, и због новца који је током каријере рукометног тренера изнудио у оваквим прљавим радњама на основу познанства и сарадње са Звицером, али је крајње занимљива његова подршка "крвавим рукама".

Наиме, симбол крваве руке, створен у Тирани, а финансиран из Америке, сада је постао део политичке игре у Србији. Његово присуство на протестима није спонтано нити случајно, већ део шире стратегије дестабилизације државе. Грађани Србије имају право да знају ко стоји иза протеста, какви су им стварни циљеви и коме је у интересу да се земља ослаби и подели, у чему је своје учешће узео и клан Радоја Звицера, са Вујовићем као једним од протагониста.

Да би се разумела позадина крваве руке, треба се вратити готово двадесет година уназад. Симбол је први пут виђен 2003. године у Албанији, када је невладина организација МЈАФТ! (у преводу: "Доста!") покренула кампању против корупције и насиља, а у чему су своју улогу имали и албански криминални кланови, са којима је повезан Звицер.

Оно што медији нису истицали јесте чињеница да је МЈАФТ! створен и финансиран од стране америчких фондова, укључујући организације попут УСАИД-а и других тзв. "промотера демократије".

Уз подршку страних амбасада и невладиних организација са Запада, "МЈАФТ!" је брзо постао симбол грађанског отпора у Албанији. Међутим, иза фасаде борбе за демократију, налазила се јасна агенда - дестабилизација власти и отварање пута за политичку реконфигурацију која одговара страним интересима.

Спрега америчких организација попут УСАИД и НЕД, Сорошевог и Рокфелеровог фонда са једне стране, са криминалним клановима попут оног чији је вођа Радоје Звицер, довела је до тога да се јавно искомпромитовани чланови НВО и кланова не могу да појаве да би предводили протесте.

Из тог разлога се бирају ликови попут Вујовића, који имају путера на глави, користили су услуге кланова да застраше супарнике у свом послу, а сада враћају дугове тако што иступају јавно и прете рушењем суверене државе, оне која им је мање драга од Хрватске и Загреба, без обзира што их је она othranila и пружила им све.

Утакмицу продао Хрватима

Ипак, колика је моћ креираног наратива да је неко "добар" и "поштен", види се управо на примеру Вујовића.

Његово бешчашће у мешању спорта и криминала се није завршило само на претњама физичком ликвидацијом супарника уз помоћ припадника криминалних кланова, већ га кроз целу каријеру прати сенка спортског непоштења и преваре, које је починио у сарадњи са врхом хрватског рукомета и својим пријатељима из црногорског подземља, наравно на штету репрезентације коју је тада водио, Србије и Црне Горе.

Европско рукометно првенство је 2006. године одиграно у Швајцарској од 26. јануара до 5. фебруара, у освит монтенегринског референдума Мила Ђукановића, којим је Црна Гора одвојена од Србије.

У то време су се све познате личности "процрногорске" оријентације окупиле да дају ветар у леђа покрету за Независну Државу Црну Гору.

Један од њих био је и Вујовић, који је управо на том европском првенству трасирао пут Хрватској ка полуфиналу, намерно изгубивши од ње са четири гола разлике, што је било довољно да Хрватска прође даље.

О злој намери селектора Вујовића да на тај начин забије последњи ексер у ковчег репрезентације која је била на самрти, говорили су чак и његови играчи.

Наиме, тадашња штампа, међу којима је и Политика, брујала је о томе да је неколико репрезентативаца Србије и Црне Горе у телефонским разговорима потврдило гласине да је селектор Веселин Вујовић на дан утакмице са Хрватима на ЕП у Швајцарској, од њих затражио да предају меч Хрватима, што они, кажу, нису прихватили.

Репрезентативци су наравно затражили да остану анонимни, ваља им још играти за репрезентацију, а и довољно је срамно да због тога не желе да им се имена помињу у јавности.

Од самог меча са Хрватима, којима је управо на тој утакмици (последња у групи) била непходна победа, док нама није ништа значила, опоро се сумњало у предају, продају, и сличне прљаве радње.

Сумње у договор ван терена је распиривало необично селекторово вођење игре, измене играча који су се добро показивали, убацивање других, чинило се, из чиста мира.

Такође се жестоко помињала нека квота четири ипо на кладионици, прецизније, Вујовић је оптуживан по нашим рукометним круговима да се са првим човеком Хрватског рукомета и Загреба, чувеним Зораном Гопцем, иначе његовим великим пријатељем, договорио да се меч заврши са плус четири за Хрвате, како се, гле чуда и завршио.

Колико је још дужан брату Звицеру, и за шта све, откриће Скај преписка у наредном периоду.

Извор: 24седам