Vulin za SD: Dok je Vučić predsednik i vrhovni komandant, a ja ministar odbrane, Srbija će biti vojno neutralna

Imali ste sastanak sa pakistanskim ambasadorom. Bilo je reči o vojno-tehničkoj saradnji. Sve više država u svetu je zainteresovano za naše naoružanje. Kako ste zadovoljni radom namenske industrije u Srbiji?

Naša odbrambena industrija je veoma važna. Decenijama je ona bila u zapećku. Ono što je naša prednost je naša vojna neutralnost. To nam omogućava da sami razvijamo svoju odbrambenu industriju i da sami odlučujemo kome ćemo šta da prodamo. Znate, nema onoga da vam neko dođe i određuje ko su vam prijatelji, a ko ne. S kim smete, a s kim ne smete da radite. 

Veoma teško. To je ono što javnost vidi. A zamislite tek šta trpi Aleksandar Vučić a o čemu javnost ne zna ništa. Vi ne znate kakvi su to pritisci.

Dok je Aleksandar Vučić predsednik Srbije i vrhovni komandant mi ćemo zadržati tu poziciju. I u svoje ime to kažem - dok sam ja ministar vojni tako će biti.

Ulaskom u bilo koji savez vi rešavate deo nekog problema. Ne morate da brinete da ako vas neko napadne neće niko doći da vas zaštiti. Pozicija koju mi držimo, vojnoneutralna pozicija, je rizična u tom smislu. Da nas neko napadne niko ne bi došao da nas brani. Žalio nas možda bi, ali branio ne bi. Mi ćemo se sami braniti. I to je cena koju ćemo mi plaćati. Ali s druge strane mi našom pozicijom zadržavamo svoju samostalnost. Kada ste deo nekog takvog saveza lišeniste jedne stvari - sopstvene samostalnosti. Onda ti oni pričaju šta da radiš i kako da postupaš. Sve će ti se reći, u tom slučaju. U vojnim savezima, jedna zemlja članica, ne razvija sve delove svoje vojske. Ni jedna nema vojsku u celini. Imaju oni vojsku ali zna se na čemu je težište. Mi ipak razvijamo celu vojsku. Mnoge zemlje u Evropi plaćaju za zaštitu neba. Mi to ne radimo. Mi imamo svoju avijaciju i štitićemo svoje nebo sami. Mi svoju neutralnost moramo štititi tako što ćemo biti jaki. Neutralnost poštuju samo ako imate jaku vojsku. Pa pogledajte Švajcarsku, Austriju, Švedsku. U švedskoj je obavezan vojni rok. Srbija je, s druge strane, do skoro imala takvu vojnu doktrinu u kojoj se tvrdilo da mi nemamo neprijatelje i da nas niko neće napasti. Ja takvu hrabrost, da izgovorim tako nešto nemam. Tako nešto da se kaže na Balkanu? Švajcarska takve stvari ne govori a kamo li mi. Niko ne voli rat. Pa bar mi znamo šta je to rat. Ali jedini način da sprečite rat je da budete spremni na njega. Posao nas političara je da stvaramo uslove da ne bude rata. Za dijalog je potrebno dvoje, a za rat je dovoljna samo jedna strana. Morate imati takvu vojnu silu da potencijalni agresor bude svestan da bi njegova eventualna akcija bila preskupa. Tako štitite svoju poziciju.

I da, i ne. Međunarodno pravo nema jasno definisan pojam vojne neutralnosti i kako se postiže. U nekim zemljama je vojna neutralnost nemoguća ako je ne predviđa ustav. A negde nemate ni ustav, kao što znate. Neutralnost je politika. Tu poltiku mogu da priznaju ili ne. To ne može da vas zaštiti. Ali može da pošalje poruku o vašem stavu. Ak ovi stalno pričate o tome onda će i oni koji bi da vam govore o eventualim integracijama u vojne saveze, prestati to da rade. Jer je vaš stav o neutralnosti vaša politika i vi je štitite i zastupate. Neutralnost može biti garantovana. Da se pojavi neka zemlja koja kaže da garantuje tu neutralnost, ali to nije nužno.

Ja mislim da oni to već shvataju. To se najbolje vidi po vojnoj saradnji. Mi smo jedna od retkih zemalja koja vežba sa NATO-om i sa ODKB- om. Sa Rusijom i sa Amerikom. Retko je danas naći takvu zemlju. Mi hoćemo i želimo da učimo od svih od kojih možemo nešto da naučimo. A odmah da vam kažem da ni mi nismo neko ko nema šta da kaže i šta da nuči druge. Ovde moćne armije školuju svoje oficire.

Vidite, mi se naoružavamo jer smo neutralni. Mi nemamo nikoga ko bi stao iza nas i štitio nas. Ali tu se onda postavlja pitanje šta će tako skupo i najsavremenije naoružanje nekome ko je član najmoćnije vojne organizacije na svetu. Od koga se brane? Ako se brane od BiH i Srbije. Evo ja im u ime Srbije kažem da ništa ne brinu. Mi nemamo nikakve teritorijalne pretenzije, naše oružije je defanzivno-odbrambenog karaktera, nemamo nikakve ofanzivne sisteme koje bi moglo da ugrozi naše susede. 

Rano je govoriti o tome. To je političko, ekonomsko, finansijsko pitanje. Lako je nešto ukinuti a teško je vratiti. To je tako u životu. Mi želimo da stanovništvo nauči nešto o odbrani svoje zemlje i mislim da je to moguće. Šta je loše u tome da u srednjoj školi neko nauči kako se stavlja zavoj. Zašto bi to bilo loše? Tu bi trebalo da se uključi i Ministarstvo prosvete i još neke institucije. Mnoge takve stvari su postojale, nisam ih ja izmislio, ali mi smo sve to ukinuli. 

Kada se nađe na raspravi strategija odbrane, svi ćete moći da učestvujete u njoj. Iz toga će proizaći prvi potezi. Prvo treba sesti sa Ministarstvom prosvete i videti u kom pravcu to treba ići.

To je teško reći. To nije samo ekonomsko već i političko pitanje, tako da je rano govoriti o tome. 

Doći će. Nije sportno to. Doći će u vreme kada je to dogovoreno i kada su postavljeni rokovi. To je vojska. Ne treba da govorite baš sve. Nekada je naša javnost nestrpljiva i traži odgovore koje mi ne možemo uvek da damo. Ja samo želim da kažem da su rokovi ispoštovani i da se iskreno zahvalim našim ruskim kolegama koji su te dogovore ispoštovali do kraja.

Verujem da su svesni toga da su jako pogrešili, i da im je drago što nisu bili upravu. I da će sledeći put prvo razmisliti pre nego što napadnu sopstvenu državu. Ja se lično radujem njihovoj sreći.

Naš narod kaže "Pazi šta želiš možda će ti se i ostvariti". U demokratiji izbori nikada nisu loši, posebno kada u društvu narastu neke sumnje, kada se misli da se politika mora menjati. Tada je potrebno pitati građane šta o tome misle i stati iza tog mišljenja koje je svetinja. Naravno da bi promena vlasti dovela do našeg vojnog svrstavanja i naša politika vojne neutralnosti bi bila okončana. Uostalom i sami čujete takve stavove. Naravno tako bi proces modernizacije naše vojske bio trajno zaustavljen. Imali su prilike da od 2000. do 2012. godine nabave bar jedan avion, pa nisu. Znači nisu hteli da ga nabave. Mislim da bi to u političkom i vojnom smislu bio potpuno radikalan zaokret i, po mom mišljenju, veoma loš po Srbiju.

Mi smo saborci još od 2008. godine. Saborci smo iz najtežih vremena, saborci ćemo i ostati. Naravno da ćemo sa našim partnerima izaći na predstojeće izbore. 

Mi nismo krajnja destinacija tim ljudima. Ali čim prelaze preko naše teritorije naravno da to ostavlja određene posledice. Na našoj teritoriji trenutno boravi 4000 ljudi i priznaćete da je to broj sa kojim mi možemo da se nosimo. Mi vodimo računa o svakome od njih. I kada su oni u kampovima i kada znate šta rade onda tu ne bi trebalo da bude problema. Problem je kada oni samostalno šetaju i odbijaju da budu u kampovima. Mislim da nismo ugroženi i mislim da smo zemlja koja je vrlo odgovorno pristupila tome. Mi nismo ni uzrok tim migracijama ni cilj tih migracija. Nažalost, mi smo samo posledica tih migracija.