Вулин за СД: Док је Вучић председник и врховни командант, а ја министар одбране, Србија ће бити војно неутрална

Имали сте састанак са пакистанским амбасадором. Било је речи о војно-техничкој сарадњи. Све више држава у свету је заинтересовано за наше наоружање. Како сте задовољни радом наменске индустрије у Србији?

Наша одбрамбена индустрија је веома важна. Деценијама је она била у запећку. Оно што је наша предност је наша војна неутралност. То нам омогућава да сами развијамо своју одбрамбену индустрију и да сами одлучујемо коме ћемо шта да продамо. Знате, нема онога да вам неко дође и одређује ко су вам пријатељи, а ко не. С ким смете, а с ким не смете да радите. 

Веома тешко. То је оно што јавност види. А замислите тек шта трпи Александар Вучић а о чему јавност не зна ништа. Ви не знате какви су то притисци.

Док је Александар Вучић председник Србије и врховни командант ми ћемо задржати ту позицију. И у своје име то кажем - док сам ја министар војни тако ће бити.

Уласком у било који савез ви решавате део неког проблема. Не морате да бринете да ако вас неко нападне неће нико доћи да вас заштити. Позиција коју ми држимо, војнонеутрална позиција, је ризична у том смислу. Да нас неко нападне нико не би дошао да нас брани. Жалио нас можда би, али бранио не би. Ми ћемо се сами бранити. И то је цена коју ћемо ми плаћати. Али с друге стране ми нашом позицијом задржавамо своју самосталност. Када сте део неког таквог савеза лишенисте једне ствари - сопствене самосталности. Онда ти они причају шта да радиш и како да поступаш. Све ће ти се рећи, у том случају. У војним савезима, једна земља чланица, не развија све делове своје војске. Ни једна нема војску у целини. Имају они војску али зна се на чему је тежиште. Ми ипак развијамо целу војску. Многе земље у Европи плаћају за заштиту неба. Ми то не радимо. Ми имамо своју авијацију и штитићемо своје небо сами. Ми своју неутралност морамо штитити тако што ћемо бити јаки. Неутралност поштују само ако имате јаку војску. Па погледајте Швајцарску, Аустрију, Шведску. У шведској је обавезан војни рок. Србија је, с друге стране, до скоро имала такву војну доктрину у којој се тврдило да ми немамо непријатеље и да нас нико неће напасти. Ја такву храброст, да изговорим тако нешто немам. Тако нешто да се каже на Балкану? Швајцарска такве ствари не говори а камо ли ми. Нико не воли рат. Па бар ми знамо шта је то рат. Али једини начин да спречите рат је да будете спремни на њега. Посао нас политичара је да стварамо услове да не буде рата. За дијалог је потребно двоје, а за рат је довољна само једна страна. Морате имати такву војну силу да потенцијални агресор буде свестан да би његова евентуална акција била прескупа. Тако штитите своју позицију.

И да, и не. Међународно право нема јасно дефинисан појам војне неутралности и како се постиже. У неким земљама је војна неутралност немогућа ако је не предвиђа устав. А негде немате ни устав, као што знате. Неутралност је политика. Ту полтику могу да признају или не. То не може да вас заштити. Али може да пошаље поруку о вашем ставу. Ак ови стално причате о томе онда ће и они који би да вам говоре о евентуалим интеграцијама у војне савезе, престати то да раде. Јер је ваш став о неутралности ваша политика и ви је штитите и заступате. Неутралност може бити гарантована. Да се појави нека земља која каже да гарантује ту неутралност, али то није нужно.

Ја мислим да они то већ схватају. То се најбоље види по војној сарадњи. Ми смо једна од ретких земаља која вежба са НАТО-ом и са ОДКБ- ом. Са Русијом и са Америком. Ретко је данас наћи такву земљу. Ми хоћемо и желимо да учимо од свих од којих можемо нешто да научимо. А одмах да вам кажем да ни ми нисмо неко ко нема шта да каже и шта да нучи друге. Овде моћне армије школују своје официре.

Видите, ми се наоружавамо јер смо неутрални. Ми немамо никога ко би стао иза нас и штитио нас. Али ту се онда поставља питање шта ће тако скупо и најсавременије наоружање некоме ко је члан најмоћније војне организације на свету. Од кога се бране? Ако се бране од БиХ и Србије. Ево ја им у име Србије кажем да ништа не брину. Ми немамо никакве територијалне претензије, наше оружије је дефанзивно-одбрамбеног карактера, немамо никакве офанзивне системе које би могло да угрози наше суседе. 

Рано је говорити о томе. То је политичко, економско, финансијско питање. Лако је нешто укинути а тешко је вратити. То је тако у животу. Ми желимо да становништво научи нешто о одбрани своје земље и мислим да је то могуће. Шта је лоше у томе да у средњој школи неко научи како се ставља завој. Зашто би то било лоше? Ту би требало да се укључи и Министарство просвете и још неке институције. Многе такве ствари су постојале, нисам их ја измислио, али ми смо све то укинули. 

Када се нађе на расправи стратегија одбране, сви ћете моћи да учествујете у њој. Из тога ће произаћи први потези. Прво треба сести са Министарством просвете и видети у ком правцу то треба ићи.

То је тешко рећи. То није само економско већ и политичко питање, тако да је рано говорити о томе. 

Доћи ће. Није спортно то. Доћи ће у време када је то договорено и када су постављени рокови. То је војска. Не треба да говорите баш све. Некада је наша јавност нестрпљива и тражи одговоре које ми не можемо увек да дамо. Ја само желим да кажем да су рокови испоштовани и да се искрено захвалим нашим руским колегама који су те договоре испоштовали до краја.

Верујем да су свесни тога да су јако погрешили, и да им је драго што нису били управу. И да ће следећи пут прво размислити пре него што нападну сопствену државу. Ја се лично радујем њиховој срећи.

Наш народ каже "Пази шта желиш можда ће ти се и остварити". У демократији избори никада нису лоши, посебно када у друштву нарасту неке сумње, када се мисли да се политика мора мењати. Тада је потребно питати грађане шта о томе мисле и стати иза тог мишљења које је светиња. Наравно да би промена власти довела до нашег војног сврставања и наша политика војне неутралности би била окончана. Уосталом и сами чујете такве ставове. Наравно тако би процес модернизације наше војске био трајно заустављен. Имали су прилике да од 2000. до 2012. године набаве бар један авион, па нису. Значи нису хтели да га набаве. Мислим да би то у политичком и војном смислу био потпуно радикалан заокрет и, по мом мишљењу, веома лош по Србију.

Ми смо саборци још од 2008. године. Саборци смо из најтежих времена, саборци ћемо и остати. Наравно да ћемо са нашим партнерима изаћи на предстојеће изборе. 

Ми нисмо крајња дестинација тим људима. Али чим прелазе преко наше територије наравно да то оставља одређене последице. На нашој територији тренутно борави 4000 људи и признаћете да је то број са којим ми можемо да се носимо. Ми водимо рачуна о свакоме од њих. И када су они у камповима и када знате шта раде онда ту не би требало да буде проблема. Проблем је када они самостално шетају и одбијају да буду у камповима. Мислим да нисмо угрожени и мислим да смо земља која је врло одговорно приступила томе. Ми нисмо ни узрок тим миграцијама ни циљ тих миграција. Нажалост, ми смо само последица тих миграција.