Vulin na Međunarodnom danu porodice: Previše dugo se pravimo da ne postoji jaz između genercija

Međugeneracijska solidarnost je neophodna kako bi se prepoznavanjem potreba starijih zadovoljile potrebe mladih, izjavio je danas ministar za rad Aleksandar Vulin i poručio da moraju da se prepoznaju problemi i jednih i drugih, jer niti su stari pojeli budućnost mladih, niti su mladi loša generacija koja neće da uči i radi. 

VULIN: Istina o ustaškim užasima mora biti prikazana

Vulin je na skupu posvećenom Međunarodnom danu porodice čija je tema međugeneracijska solidarnost podsetio da je 2017. godina za Ministarstvo rada godina međugeneracijske solidarnosti.

- Previše dugo smo se pravili da ne postoji jaz između genercija. Mladi i stari su počeli da se doživljavaju kao sukobljene strane umesto da zajedno stvaraju i jedinu Srbiju koju imamo čine boljim mestom za život- rekao je Vulin novinarima nakon otvaranja skupa.

On je istakao da moramo da prepoznamo probleme i jednih i drugih i da ih rešavamo.

Ministar je ocenio da starije sugrađane imamo u značajnom broju dodajući da u Srbiji živi više od 17 odsto onih koji su stariji od 65 godina što nas svrstava u najstarije zemlje na svetu.

Kako je rekao, imamo 18 velikih naselja u kojima nemamo baš nikoga ko je mlađi od 65 godina.

- Demografski trendovi su negativni. U većim gradovima imamo porast rađanja, ali više kao posledicu migracija nego kao posledicu obnavljanja demografske slike stanovništva- rekao je Vulin podsećajući da smo tokom pedesetih godina bili jedna od najmlađih zemalja u Evropi i svetu, a da smo sada jedna od najstarijih.

DA SE VIŠE RAĐAJU DECA U SRBIJI: Država deli 130 miliona dinara ovim opštinama

Prema njegovim rečima, upravo zato nam je potrebna međugeneracijska solidarnost - najpre da prepoznamo koje su to potrebe starijih, kako bismo mogli da zadovoljimo potrebe mladih.

- Sve što radimo i kada je u pitanju zapošljavanje, ekonomski rast, penzioni sistem moramo da radimo da bismo obezbedili budućnost mladim generacijama, ali i da bi sacuvali kvalitet života za starije- rekao je Vulin.

On je naveo da je penzioni sistem dosta široko i uspešno postavljen i da više od 80 odsto starijih imaju starosnu, penziju, koju su zaradili.

Prema njegovim rečima, ostali imaju ili porodičnu penziju ili neki od oblika invalidnina, određen procenat je i onih koji imaju penzije koje su stekli u inostranstvu, dok svega četiri odsto najstarijih nije obuhvaćeno nikakvim penzionim sistemom. 

- Ali to je posledica jednog vremena u kome smo bili veoma visoko zaposleni, u kojme smo svi plaćali doprinose... Postavlja se pitanje šta će se desiti kada dolaze na naplatu one godine u kojima je nezaposlenost bila velika, a stopa uplaćenih doprinosa veoma niska- rekao je Vulin.

Zato, navodi, moramo da vodimo računa da naš penzioni sistem bude održiv i da vodimo računa da politika doprinosa bude takva da uspemo da napunmo penzioni sistem i pripremimo se za generacije koje dolaze, ali isto tako i za otvaranje novih radnih mesta koja pripadaju mladima.

Ministar je ocenio da je jedan od problema sa kojim ćemo se tek suočiti izostanak uplata doprinosa za poljoprivredne penzionere.

Vulin je ukazao i da na prvom mestu moramo da razvijamo servise za ostanak u zajednici od gerento domaćica, zdravstvene zaštite, do svega onoga što čoveku omogućva da ostane u svojoj prirodnoj sredini i da ne bude smesten u instituciju.

- Država ima mehanizme kao što je u najtežem slučaju socijalna pomoć ili drugi oblici pomoći, ali na prvom mestu moramo da se trudimo da obezbedimo da penzioni sistem bude održiv i onda zakonskim rešenjima, za koje očekujem da ćemo ih usvojiti, radimo i na rešavanju problema poljoprivrednih penzija- rekao je Vulin.

On je naveo da će se u tekućoj godini baviti, kao posebnom temom, nasiljem nad starima.

Prema njegovim rečima, nasilje nad starima je jedan od tabua u našem društvu o kome se ne govori.

- Nasilje se po pravilu dešava unutar porodice, a nema teže stvari nego da neko prizna da je njegovo dete diglo ruku na njega- rekao je Vulin dodajući da se ne radi samo o fizičkom već i o ekonomskom, psihološkom i čitavom spektru nasilja koje pogađa najranjivije i najslabije koji ne mogu da se brane, a često i ne prepoznaju potrebu da se brane već ćutanjem prihvataju nasilje kao sudbinu.