Вулин на Међународном дану породице: Превише дуго се правимо да не постоји јаз између генерција

Међугенерацијска солидарност је неопходна како би се препознавањем потреба старијих задовољиле потребе младих, изјавио је данас министар за рад Александар Вулин и поручио да морају да се препознају проблеми и једних и других, јер нити су стари појели будућност младих, нити су млади лоша генерација која неће да учи и ради. 

ВУЛИН: Истина о усташким ужасима мора бити приказана

Вулин је на скупу посвећеном Међународном дану породице чија је тема међугенерацијска солидарност подсетио да је 2017. година за Министарство рада година међугенерацијске солидарности.

- Превише дуго смо се правили да не постоји јаз између генерција. Млади и стари су почели да се доживљавају као сукобљене стране уместо да заједно стварају и једину Србију коју имамо чине бољим местом за живот- рекао је Вулин новинарима након отварања скупа.

Он је истакао да морамо да препознамо проблеме и једних и других и да их решавамо.

Министар је оценио да старије суграђане имамо у значајном броју додајући да у Србији живи више од 17 одсто оних који су старији од 65 година што нас сврстава у најстарије земље на свету.

Како је рекао, имамо 18 великих насеља у којима немамо баш никога ко је млађи од 65 година.

- Демографски трендови су негативни. У већим градовима имамо пораст рађања, али више као последицу миграција него као последицу обнављања демографске слике становништва- рекао је Вулин подсећајући да смо током педесетих година били једна од најмлађих земаља у Европи и свету, а да смо сада једна од најстаријих.

ДА СЕ ВИШЕ РАЂАЈУ ДЕЦА У СРБИЈИ: Држава дели 130 милиона динара овим општинама

Према његовим речима, управо зато нам је потребна међугенерацијска солидарност - најпре да препознамо које су то потребе старијих, како бисмо могли да задовољимо потребе младих.

- Све што радимо и када је у питању запошљавање, економски раст, пензиони систем морамо да радимо да бисмо обезбедили будућност младим генерацијама, али и да би сацували квалитет живота за старије- рекао је Вулин.

Он је навео да је пензиони систем доста широко и успешно постављен и да више од 80 одсто старијих имају старосну, пензију, коју су зарадили.

Према његовим речима, остали имају или породичну пензију или неки од облика инвалиднина, одређен проценат је и оних који имају пензије које су стекли у иностранству, док свега четири одсто најстаријих није обухваћено никаквим пензионим системом. 

- Али то је последица једног времена у коме смо били веома високо запослени, у којме смо сви плаћали доприносе... Поставља се питање шта ће се десити када долазе на наплату оне године у којима је незапосленост била велика, а стопа уплаћених доприноса веома ниска- рекао је Вулин.

Зато, наводи, морамо да водимо рачуна да наш пензиони систем буде одржив и да водимо рачуна да политика доприноса буде таква да успемо да напунмо пензиони систем и припремимо се за генерације које долазе, али исто тако и за отварање нових радних места која припадају младима.

Министар је оценио да је један од проблема са којим ћемо се тек суочити изостанак уплата доприноса за пољопривредне пензионере.

Вулин је указао и да на првом месту морамо да развијамо сервисе за останак у заједници од геренто домаћица, здравствене заштите, до свега онога што човеку омогућва да остане у својој природној средини и да не буде сместен у институцију.

- Држава има механизме као што је у најтежем случају социјална помоћ или други облици помоћи, али на првом месту морамо да се трудимо да обезбедимо да пензиони систем буде одржив и онда законским решењима, за које очекујем да ћемо их усвојити, радимо и на решавању проблема пољопривредних пензија- рекао је Вулин.

Он је навео да ће се у текућој години бавити, као посебном темом, насиљем над старима.

Према његовим речима, насиље над старима је један од табуа у нашем друштву о коме се не говори.

- Насиље се по правилу дешава унутар породице, а нема теже ствари него да неко призна да је његово дете дигло руку на њега- рекао је Вулин додајући да се не ради само о физичком већ и о економском, психолошком и читавом спектру насиља које погађа најрањивије и најслабије који не могу да се бране, а често и не препознају потребу да се бране већ ћутањем прихватају насиље као судбину.