Mrtva usta ne govore: Zašto Hag ubija Ratka Mladića?!
Zdravstveno stanje generala kritično
Onog dana, kada je general Ratko Mladić izručen Hagu, postalo je jasno da ga čeka duga robija. On je već osuđen. Čeka se samo završni čin predstave zvane suđenje.
Odbrana Ratka Mladića: Radiolog utvrdio da je imao brojne moždane udare
"Mrtva usta ne govore" postala je gotovo deviza Haškog tribunala kada su u pitanju Srbi koji, eto, moraju biti osuđeni, ali je predmet pun problematičnih činjenica koji se ne slažu sa unapred određenom presudom.
Presude Mladiću i Karadžiću biće poslednje velike odluke, kruna rada Haškog tribunala i njihov završni čin. Pored toga, one će biti pravno pokriće za dalje obeležavanje Srba kao zločinaca.
Neće se tu utvrditi nikakva individualna krivica, niti suočavanje sa zločinima, niti će se doprineti pomirenju, kao što pričaju liberaški krugovi po Srbiji. To će biti pravni temelj nametanja kolektivne krivice, kako bi se zakucao i poslednji ekser u kovčeg srpske državnosti sa one strane Drine, a i na ovoj će biti prilično čupavo.
Ostaje nam samo nada da će bastion srpstva koji sada svetli tamo, van matice, izdržati pred teškim vremenima. A i kad je to Srbima bilo lako.
"Novosti" pišu da su lekari iz Haga lažirali nalaze. Navodi se da je zdravstveno stanje generala Ratka Mladića dramatično, da se na osnovu njegove medicinske dokumentacije koja je dostavljena u Beograd ne može zaključiti čak ni koliko je preživeo moždanih udara. U tekstu se navodi da su analize urađene nestručno i nekompletno, sa namerom, kao i da po dolasku u Tribunal nije obavljena obavezna dijagnostika.
Hag želi DA UBIJE srpskog generala: Lažirali podatke o Mladićevom zdravstvenom stanju
Mladićev advokatski tim tražio je odlaganje izricanja presude, koje je zakazano za 22. novembar, zbog lošeg zdravstvenog stanja njihovog klijenta. Međutim, već mesecima se piše da je generalov život ugrožen, ali teško da će birokratska mašinerija iz Haga imati milosti, pogotovo ne za nekog, čija će im osuda poslužiti kao opravdanje za postojanje i primanje bogatih naknada.
Hag je prepun sumnjivih smrti, a naročito dolaze do izražaja u slučajevima gde je tužilaštvo ušlo u problem sa dokazivanjem krivice. Svi se sećamo slučaja Slobodana Miloševića, koji je preminuo pod nikad utvrđenim okolnostima. Pored bivšeg predsednika Jugoslavije u Hagu su preminuli i preminuo bivši general Vojske Republike Srpske, Zdravko Tolimir (67). Bivši komandant Vojske Republike Srpske, general-major Mile Mrkšić, preminuo je na izdržavanju kazne u Portugaliji. Milan Babić, nekadašnji funkcioner Republike Srpske Krajine, izvršio je 2006. samoubistvo u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala u Ševeningenu.
U Hagu je preminuo čak i veštak sudske medicine Dušan Dunjić (65), koji je, interesantno, radio na odbrani Ratka Mladića i bio ključni svedok koji je trebalo da sruši čitavu optužnicu protiv generala i mit o genocidu u Srebrenici, osporavajući sve navode patologa i veštaka tužilaštva.
Tribunalu se žuri, da što pre izrekne presudu, kako bi imali pokriće za svoje delovanje i političku pozadinu koja je očigledna svih ovih godina u njihovom radu. Zato se ignorišu svi apeli da se Mladić pusti na lečenje. Po cenu da ga ubiju, u Haškom tribunalu su odlučili da ga osude pre zatvaranja, svesno preuzimajući rizik da general umre i ipak, ostane neosuđen.
