ZAŠTO NE SMETE DA VERUJETE DEKLARACIJAMA NA MLEKU: Ovo je razlog što nam je preko potrebna laboratorija za kontrolu mleka
Posle višemesečnih istraživanja u kojima je učestvovao tim novinara, donosimo vam seriju tekstova o tome zašto nakon 13 godina i potrošenih 15 miliona evra, i dalje nemamo Nacionalnu referentnu laboratoriju u Srbiji. Jedan od najčešće najavljivanih delova tog projekta je laboratorija za kontrolu mleka, koja i dalje nije proradila, a evo i zašto
Zašto APELUJEMO da se otvori NACIONALNA REFERENTNA LABORATORIJA?
Postoje samo tri stvari bez kojih svaki čovek ne može: hrana, voda i vazduh koji dišemo. Pored vode koju moramo da pijemo, kontrole naših izvora koji nam obezbeđuju istu, kontrole vazduha koji udišemo jedino šta svi moramo da radimo bez obzira na naš materijalni status, obrazovanje, pol, starost, veru, naciju, jezik, moramo da unosimo hranu.
♦ ZAŠTO smo onda kao narod dozvolili da nemamo kontrolu kvaliteta namirnica koje jedemo ako je to jedna od stvari bez koje nijedan čovek ne može?
♦ KAKO smo dozvolili da budemo jedina zemlja u Evropi koja nema Direkciju za nacionalne referentne laboratorije?
♦ ZAŠTO smo izabrali da budemo najgori u Evropi kada je u pitanju ono najbitnije, a to je naše zdravlje?
♦ KAKO smo dozvolili da dođe do mogućih propusta, slučajne greške ili namerne opstrukcije i da ugrozimo naše stanovništvo zbog našeg propusta da odredimo prioritete i stavimo najvažnije u prvi plan?
Kada smo počeli da istražujemo zašto nemamo Nacionalnu referentnu laboratoriju posle 13 godina, videli smo da je ona parcijalno otvarana, i da je završena samo zgrada Direkcije i fitosanitarna laboratorija, a da laboratorija za kontrolu mleka i treća, laboratorija za kontrolu hrane, nikada nije proradila.
U januaru 2014. godine, direktor Direkcije za nacionalne referentne laboratorije Slavoljub Stanojević izjavljuje da bi "tokom 2014. godine trebalo da se završe svi radovi i nabavi neophodna oprema za Direkciju za nacionalne referentne laboratorije u Batajnici, kako bi početkom 2015. godine počela sa ispitivanjima, pre svega mleka".
U januaru 2015. godine, otprilike kada je direktor Stanojević i najavio, dolazi ministarka Snežana Bogosavljević Bošković koja otvara Fitosanitarnu laboratoriju. Tom prilikom, ona je poput Dragina. najavila da bi laboratorija za ispitivanje mleka trebalo da počne sa radom 2015. godine, i da bi u toku 2016. godine Srbija trebala da dobije u potpunosti operativnu Nacionalnu referentnu laboratoriju. Ipak ni do toga nije došlo.
U Srbiji trenutno postoji 31 hiljada registrovanih proizvođača mleka, a s obzirom na to da deo nacionalne referentne laboratorije za kontrolu mleka još uvek ne radi, situacija u ovoj grani je alarmantna:
- Sav ovaj posao trenutno obavljaju laboratorije mlekara. I tu se postavlja pitanje objektivnosti. Oni su zainteresovana strana i oni su ti koji određuju kakav je kvalitet mleka. E sad, s obzirom na to da oni na osnovu masne jedinice i procenta proteina određuju koliko će tom dobavljaču da plate, postavlja se pitanje koliko će oni realno da daju te rezultate, ili ipak imaju interes da prikažu da je mleko nižeg kvaliteta nego što jeste. I tu uvek postoji sukob interesa- rekao nam je direktor Nacionalne referentne laboratorije, Slavoljub Stanojević.
Međutim, u praksi je situacija još dramatičnija jer postoji 31.000 mlekara u Srbiji, čiji kvalitet određuju privatne laboratorije i niko drugi.
Podsetimo, u toku afere "Aflatoksin", ustanovljeno je da veliki deo mlekara ne proizvodi mleko čiji sastav odgovara onome što piše na deklaracijama- rekao nam je izvor koji je želeo da ostane anoniman.
Ovo praktično znači da, iako je mleko ispravno, ono nije istog kvaliteta kao što piše, nema nivo masnoće koji se navodi na deklaracijama, a nivo aflatoksina može da varira. Takođe, postoje kategorije ljudi kod kojih o tome treba voditi računa. Na primer, oni koji imaju intoleranciju na laktozu, odnosno mlečni šećer.
Takođe, u različitim proizvodima kravljeg mleka, varira i nivo kalcijuma i proteina. Drugi slučaj su deca insulin zavisnih dijabetičara, kod koje može da se javi alergija na belančevine iz mleka.
Zbog toga je laboratorija za kontrolu mleka jedna od najpotrebnijih institucija u našoj zemlji, međutim nameće se još jedno pitanje: kome odgovara ovakva situacija i ko se obogatio zbog nepostojanja više instance kontrolisanja kvaliteta mleka u Srbiji?
Kada je naša ekipa posetila Nacionalnu referentnu laboratoriju, direktor Slavoljub Stanojević nas je uveravao da je ona spremna za rad, kao i mnogi pre njega:
- Ovaj deo, za ispitivanje mleka, sadrži svu potrebnu tehničku opremu. Sastoji se od prijemnog odeljenja gde se radi prijem, zavođenje i šifriranje uzoraka. Mi imamo svoj laboratorijski informacioni sistem koji upravlja laboratorijskim analizama. Bitno je reći da uzorci dolaze sa bar kodom, tako da onaj koji radi neposredno u laboratoriji ne zna čiji su uzorci, već kada se završi cela laboratorijska analiza, i rezultati dođu na početnu poziciju, onda se podaci spajaju sa vlasnikom uzorka, i tako obezbeđujemo nepristrasno laboratorijsko ispitivanje- rekao je Stanojević.
Kada je EU 2004. godine odobrila projekat Nacionalne referentne laboratorije u Srbiji i donirala i novac i mašine, plan je bio da i Srbija napokon dobije krovnu instituciju za kontrolu hrane i da se na taj način poveća kvalitet života i zdravlja svih građana. Međutim, taj projekat je neobjašnjivo stao 2008. godine, na štetu potrošača, ali i malih proizvođača u našoj zemlji.
Nepostojanje laboratorije je najviše odgovaralo određenim proizvođačima hrane i mleka, jer oni sami proveravaju kvalitet mleka i na osnovu dobijenog rezultata određuju cenu prilikom otkupa mleka od malih proizvođača. Takođe, kako smo nezvanično saznali, tokom afere "Aflatoksin", nivo aflatoksina u mleku je bio višestruko veći od dozvoljenog maksimuma, što znači da su celokupni mlečni proizvodi trebalo da budu uništeni, a ne pušteni u promet.
Da je radila Nacionalna referentna laboratorija za kontrolu hrane, afera "Aflatoksin" se ne bi ni desila ili bi bila na vreme detektovana.
Jedna od najvećih prepreka, pored svih potrebnih mašina je i nedostatak kadrova za optimalni rad nacionalne laboratorije. U više navrata je ponovljeno da na srpskom tržištu nema dovoljno radnika i da je to jedna od kočnica za rad laboratorije.
Međutim, direktor nacionalne laboratorije, Slavoljub Stanojević, koji je došao na čelo te ustanove 2012. godine, kaže da su glavni uzroci što ona i dalje ne radi nedostatak kadrova, kao i nedostatak potrebne opreme za treću laboratoriju za hemijsko ispitivanje hrane i organske proizvodnje.
- Zaposleni u Fitosanitarnoj laboratoriji su lica koja su inače zaposlena u Institutu za zaštitu bilja i životne sredine, ali su u Direkciji na ispomoći, u odsustvu kadrova.
U celoj laboratoriji, zajedno sa administrativnim delom, radi 12 ljudi, a za efektivno funkcionisanje bi trebalo još toliko, navodi direktor te ustanove.
Međutim, u NSZ su nam potvrdili da kadrova ima i više nego dovoljno, preko 10.000 nezaposlenih na birou to nepobitno potvrđuje:
Da je situacija i dalje problematična što se tiče kadrova, potvrđuje za naš portal Stanojević koji kaže da su i sadašnji radnici tu samo na "pozajmici":
- Zaposleni u Fitosanitarnoj laboratoriji su lica koja su inače zaposlena u Institutu za zaštitu bilja i životne sredine, ali su u Direkciji na ispomoći, u odsustvu kadrova.
Ipak, Stanojević je za naš portal potvrdio da je oglas za posao u laboratoriji na kraju ipak raspisan:
- Konkurs za prijem radnika se okončao u četvrtak 19.10. I to je procedura. U ovom prvom ciklusu se prima četvoro stručnjaka, a ja očekujem da do kraja godine bude primljeno još četvoro, ukupno osmoro ljudi. I to bi trebalo da bude dovoljan broj za jedan dobar početak. Nije to kao u privatnim laboratorijama gde vlasnik ima pravo da zaposli kad i koga hoće, i da taj neko odmah počne sa radom. Ne. Ovde se moraju ispoštovati određene procedure, i ja očekujem da bi početkom decembra ove godine mogli biti doneti svi potrebni akti o prijemu potrebnih stručnjaka za rad u laboratoriji za ispitivanje kvaliteta mleka.
♦♦♦ Koliko novca je ukupno potrošeno i na šta konkretno, s obzirom na činjenicu da je ovaj projekat započet davne 2004. godine i za to vreme je čak deo novca i povučen, pa je Srbija morala da uloži i deo novca svojih poreskih obveznika, da bi ubedila EU da su ozbiljni, kao i gde su nestale sve mašine koje su kupljene, pročitajte u sutrašnjem tekstu. ♦♦♦