ЗАШТО НЕ СМЕТЕ ДА ВЕРУЈЕТЕ ДЕКЛАРАЦИЈАМА НА МЛЕКУ: Ово је разлог што нам је преко потребна лабораторија за контролу млека

Зашто АПЕЛУЈЕМО да се отвори НАЦИОНАЛНА РЕФЕРЕНТНА ЛАБОРАТОРИЈА?

Постоје само три ствари без којих сваки човек не може: храна, вода и ваздух који дишемо. Поред воде коју морамо да пијемо, контроле наших извора који нам обезбеђују исту, контроле ваздуха који удишемо једино шта сви морамо да радимо без обзира на наш материјални статус, образовање, пол, старост, веру, нацију, језик, морамо да уносимо храну.

♦ ЗАШТО смо онда као народ дозволили да немамо контролу квалитета намирница које једемо ако је то једна од ствари без које ниједан човек не може?

♦ КАКО смо дозволили да будемо једина земља у Европи која нема Дирекцију за националне референтне лабораторије?

♦ ЗАШТО смо изабрали да будемо најгори у Европи када је у питању оно најбитније, а то је наше здравље?

♦ КАКО смо дозволили да дође до могућих пропуста, случајне грешке или намерне опструкције и да угрозимо наше становништво због нашег пропуста да одредимо приоритете и ставимо најважније у први план?

Када смо почели да истражујемо зашто немамо Националну референтну лабораторију после 13 година, видели смо да је она парцијално отварана, и да је завршена само зграда Дирекције и фитосанитарна лабораторија, а да лабораторија за контролу млека и трећа, лабораторија за контролу хране, никада није прорадила.

У јануару 2014. године, директор Дирекције за националне референтне лабораторије Славољуб Станојевић изјављује да би "током 2014. године требало да се заврше сви радови и набави неопходна опрема за Дирекцију за националне референтне лабораторије у Батајници, како би почетком 2015. године почела са испитивањима, пре свега млека".

У јануару 2015. године, отприлике када је директор Станојевић и најавио, долази министарка Снежана Богосављевић Бошковић која отвара Фитосанитарну лабораторију. Том приликом, она је попут Драгина. најавила да би лабораторија за испитивање млека требало да почне са радом 2015. године, и да би у току 2016. године Србија требала да добије у потпуности оперативну Националну референтну лабораторију. Ипак ни до тога није дошло.

У Србији тренутно постоји 31 хиљада регистрованих произвођача млека, а с обзиром на то да део националне референтне лабораторије за контролу млека још увек не ради, ситуација у овој грани је алармантна:

- Сав овај посао тренутно обављају лабораторије млекара. И ту се поставља питање објективности. Они су заинтересована страна и они су ти који одређују какав је квалитет млека. Е сад, с обзиром на то да они на основу масне јединице и процента протеина одређују колико ће том добављачу да плате, поставља се питање колико ће они реално да дају те резултате, или ипак имају интерес да прикажу да је млеко нижег квалитета него што јесте. И ту увек постоји сукоб интереса- рекао нам је директор Националне референтне лабораторије, Славољуб Станојевић.

Међутим, у пракси је ситуација још драматичнија јер постоји 31.000 млекара у Србији, чији квалитет одређују приватне лабораторије и нико други.

Подсетимо, у току афере "Афлатоксин", установљено је да велики део млекара не производи млеко чији састав одговара ономе што пише на декларацијама- рекао нам је извор који је желео да остане анониман.

Ово практично значи да, иако је млеко исправно, оно није истог квалитета као што пише, нема ниво масноће који се наводи на декларацијама, а ниво афлатоксина може да варира. Такође, постоје категорије људи  код којих о томе треба водити рачуна. На пример, они који имају интолеранцију на лактозу, односно млечни шећер.

Такође, у различитим производима крављег млека, варира и ниво калцијума и протеина. Други случај су деца инсулин зависних дијабетичара, код које може да се јави алергија на беланчевине из млека.

Због тога је лабораторија за контролу млека једна од најпотребнијих институција у нашој земљи, међутим намеће се још једно питање: коме одговара оваква ситуација и ко се обогатио због непостојања више инстанце контролисања квалитета млека у Србији?

Када је наша екипа посетила Националну референтну лабораторију, директор Славољуб Станојевић нас је уверавао да је она спремна за рад, као и многи пре њега:

- Овај део, за испитивање млека, садржи сву потребну техничку опрему. Састоји се од пријемног одељења где се ради пријем, завођење и шифрирање узорака. Ми имамо свој лабораторијски информациони систем који управља лабораторијским анализама. Битно је рећи да узорци долазе са бар кодом, тако да онај који ради непосредно у лабораторији не зна чији су узорци, већ када се заврши цела лабораторијска анализа, и резултати дођу на почетну позицију, онда се подаци спајају са власником узорка, и тако обезбеђујемо непристрасно лабораторијско испитивање- рекао је Станојевић.

Када је ЕУ 2004. године одобрила пројекат Националне референтне лабораторије у Србији и донирала и новац и машине, план је био да и Србија напокон добије кровну институцију за контролу хране и да се на тај начин повећа квалитет живота и здравља свих грађана. Међутим, тај пројекат је необјашњиво стао 2008. године, на штету потрошача, али и малих произвођача у нашој земљи.

Непостојање лабораторије је највише одговарало одређеним произвођачима хране и млека, јер они сами проверавају квалитет млека и на основу добијеног резултата одређују цену приликом откупа млека од малих произвођача. Такође, како смо незванично сазнали, током афере "Афлатоксин", ниво афлатоксина у млеку је био вишеструко већи од дозвољеног максимума, што значи да су целокупни млечни производи требало да буду уништени, а не пуштени у промет.

Да је радила Национална референтна лабораторија за контролу хране, афера "Афлатоксин" се не би ни десила или би била на време детектована.

Једна од највећих препрека, поред свих потребних машина је и недостатак кадрова за оптимални рад националне лабораторије. У више наврата је поновљено да на српском тржишту нема довољно радника и да је то једна од кочница за рад лабораторије.

Међутим, директор националне лабораторије, Славољуб Станојевић, који је дошао на чело те установе 2012. године, каже да су главни узроци што она и даље не ради недостатак кадрова, као и недостатак потребне опреме за трећу лабораторију за хемијско испитивање хране и органске производње.

- Запослени у Фитосанитарној лабораторији су лица која су иначе запослена у Институту за заштиту биља и животне средине, али су у Дирекцији на испомоћи, у одсуству кадрова.

У целој лабораторији, заједно са административним делом, ради 12 људи, а за ефективно функционисање би требало још толико, наводи директор те установе. 

Међутим, у НСЗ су нам потврдили да кадрова има и више него довољно, преко 10.000 незапослених на бироу то непобитно потврђује:

Да је ситуација и даље проблематична што се тиче кадрова, потврђује за наш портал Станојевић који каже да су и садашњи радници ту само на "позајмици":

- Запослени у Фитосанитарној лабораторији су лица која су иначе запослена у Институту за заштиту биља и животне средине, али су у Дирекцији на испомоћи, у одсуству кадрова.

Ипак, Станојевић је за наш портал потврдио да је оглас за посао у лабораторији на крају ипак расписан:

- Конкурс за пријем радника се окончао у четвртак 19.10. И то је процедура. У овом првом циклусу се прима четворо стручњака, а ја очекујем да до краја године буде примљено још четворо, укупно осморо људи. И то би требало да буде довољан број за један добар почетак. Није то као у приватним лабораторијама где власник има право да запосли кад и кога хоће, и да тај неко одмах почне са радом. Не. Овде се морају испоштовати одређене процедуре, и ја очекујем да би почетком децембра ове године могли бити донети сви потребни акти о пријему потребних стручњака за рад у лабораторији за испитивање квалитета млека.

♦♦♦  Колико новца је укупно потрошено и на шта конкретно, с обзиром на чињеницу да је овај пројекат започет давне 2004. године и за то време је чак део новца и повучен, па је Србија морала да уложи и део новца својих пореских обвезника, да би убедила ЕУ да су озбиљни, као и где су нестале све машине које су купљене, прочитајте у сутрашњем тексту. ♦♦♦