GRAD KOJI JE IZGUBIO SVA PRAVILA: Ljudi su jeli PSE, MAČKE pa čak i JEDNI DRUGE! (VIDEO)

Ni nacisti, ni glad, ni smrt, ni 872 dana krvave opsade, nisu uspeli da unište Lenjingrad. Na današnji dan 1941. započela je opsada koja je uzela preko milion ljudskih života! "Troja je pala, Rim je pao, Lenjingrad nije pao" dobro opisuje neverovatnu rusku izdržljivost. Današnji Sankt Peterburg, Hitler je hteo da sravni sa zemljom, ali nije uspeo. Iako je ova stara ruska prestonica bila dve i po godine pod nacističkom opsadom,u kojoj je prema nekim podacima izgubljeno i milion i po života, uglavnom od gladi i nedostatka osnovnih potrepština, nemački firer Lenjingrad nije uspeo da osvoji. Opsada je prekinuta tek u januaru 1944. nakon što je uzrokovala najviše civilnih žrtava u svetskoj istoriji.

DRVEĆE RATA: Na mestu velike bitke iznikla stabla sa bombama i šlemovima

Zima sa 1941. na 1942. godinu, bila je posebno jaka i temperature u Lenjingradu su padale i do -40 stepeni Celzijusovih. Smrt od gladi ili smrzavanja nasred ulice tokom opsade bila je svakodnevnica.

Grad je zimi naprosto odumirao. Dnevno su od gladi umirale hiljade. Ljudi bi padali i umirali, a na proleće bi se videlo kako tela umrlih plutaju rekom. To je bila stvarnost i nakon nekog vremena nikoga to više nije plašilo ni užasavalo. Ljudi su se navikli.

U svom dnevniku Elena Skrjabina je zapisala:

- Ljudi su od gladi toliko oslabili da se ne protive smrti. Umiru kao da su zaspali. A poluživi, koji ih okružuju, ne obraćaju na njih nikakvu pažnju.

OVO SU NJEGOVI DIKA I PONOS: Putin proslavio 320 godina postojanja ruske mornarice (FOTO/VIDEO)

Sistem bonova za podelu hrane nije mogao da savlada užasnu glad. Samo za Božić 1941. umrlo je 4000 ljudi. Stalno su se smanjivali bonovi za dodelu namirnica. Najniža tačka je dostignuta 20. novembra 1941, kada su vojnici u prvim borbenim redovima dobijali samo 500 grama hleba, radnici 250 grama, a činovnici, deca i bolesni 125 grama.

Tokom opsade počeli su da se pojavljuju i slučajevi kanibalizma, jer su nestajali delovi sa leševa ljudi koji su jednostavno umrli nasred ulice.  U policijskim zapisima objavljenim godinama posle stoji da je dve hiljade ljudi uhapšeno zbog kanibalizma, a 586 ih je pogubljeno jer su ubili svoje žrtve. 

KRVAVA OPOMENA SVIM SRBIMA: Priča o hrvatskom "BRATU" koji nam je POKLAO 74.000 DECE! (VIDEO)

U najsmrtonosnijoj blokadi grada u istoriji samo u januaru 1942. godine umrlo je oko 130.000 ljudi, u maju 50.000, u septembru 7.000 ljudi.

Svu bezizlaznost položaja u kome su se našli građani njenog rodnog grada u svom dnevniku opisala je devojčica Tanja Savičeva, koja je zapisivala datume smrti čitave svoje porodice:

- Savičevi su umrli. Svi su umrli. Ostala je samo Tanja.

Doslovno umirući od gladi građani su jeli baš sve. Piljevinu, zidne tapete, mačke.. Ipak nisu imali srce da pojedu sopstvenu mačku pa bi se onda menjali sa komšijama za mačke. Zidne tapete su skidali sa zidova i kuvali, a vodu u kojoj su se kuvale su pili. Bila im je dosta hranjiva jer su se nekad zidne tapete premazivale smesom jaja i šećera. Pas se nije mogao videti na ulicama grada. Sve su ih pojeli.

ONI PATOLOŠKI MRZE RUSE: Od bolesti POVAMPIRENJA NACIZMA pored Hrvatske pate još neki narodi

Hitlerov ultimativni plan bio je doslovno sravniti Lenjingrad sa zemljom. Ipak, grad se junački branio uprkos neprekidnom bombardovanju. Samo oko pola miliona građana Lenjingrada bilo je angažovano na izgradnji odbrambenih pojaseva koji su grad pretvorili u utvrđenje.

Stanovništvo je bilo u stalnom strahu od smrti, a najduži vazdušni napad je trajao čak 13 sati. Tada je u gradu eksplodiralo 2000 bombi.

Nemci su okružili grad, blokirajući sve puteve snabdevanja do Lenjingrada i njegovih predgrađa, osim jedinog koridora preko jezera Ladoge. Kada se površina jezera Ladoge zamrzla, otvoren je Put života, saobraćajnica koja je vodila do južnih jezerskih obala, koje je kontrolisala sovjetska vlast. Tako je krenula duga kolona kamiona, donoseći hranu i potrepštine u opsednuti grad i evakuišući građane na svom povratku. I hrana i prevoz civila je redovno bio napadan od nemačkih topova i ratnog vazduhoplovstva.

NORVEŠKA OBELEŽAVA STRADANJE SRBA: 75. godišnjica krvavog marša u logore (VIDEO)

Taj koridor Rusi su nazvali "Put života", a on je ubrzo zbog visokog broja umrlih nazvan "Put smrti". Ipak, kakva takva pomoć je stizala u Lenjingrad, omogućujući odbrambenim snagama Lenjingrada da pružaju otpor nacističkoj vojsci, a civilima pružila nadu u spas. Najteže vreme opsade bio je period između prekidanja plovidbe po jezeru Ladoga i njegovog novog zamrzavanja. Tada brodovi više nisu plovili, a kamioni još nisu mogli da voze preko leda.

Uprkos opsadi u gradu se morao održavati red. Kada je u novembru 1941. umiranje od gladi postalo masovna pojava, organizovani su posebni timovi koji su svakodnevno sa ulica odnosili stotine leševa.

U martu 1942. radno sposobno stanovništvo izašlo je na ulice svog carskog grada poznatog po širokim avenijama i baroknim palatama kako bi ga očistili od smeća, a već sledeći mesec je počelo ponovo uspostavljanje komunalnih službi. Bez obzira na to što vodovod i kanalizacija tokom opsade nisu funkcionisali u gradu nije izbila nijedna epidemija. A to najviše treba zahvaliti herojskim zalaganjima predanih lenjingradskih infektologa.

TAMNA STRANA ISTORIJE AUTOKOMANDE: Svaki dan prolazimo pored nacističkog konc logora (FOTO)

I premda je grad bio pod neprekidnom paljbom i opsadi se nije nazirao kraj u Lenjingradu se nije prestao odvijati i kulturni život. Čak i tokom prve zime pod opsadom radilo po nekoliko pozorišta i knjižara. Već u leto 1942. počele su sa radom neke škole i pozorišta. 

Prvi koncert gradske filharmonije pod opsadom održan je 9. avgusta 1942. Na njemu je izvedena glasovita Lenjingradska simfonija Dmitrija Šostakoviča, nastala kao simbol otpora fašizmu a  koja se često naziva i Herojska simfonija. Ona je postala muzički simbol opsade. Premijerno su je izveli gladni muzičari koji su umirali svirajući na sceni.

Američki pevač Bili Džoel je napisao pesmu Lenjingrad, koja govori o opsadi.Pesma delimično govori o mladom ruskom dečaku Viktoru, koji je izgubio svog oca u opsadi.

HITLEROVO TAJNO ORUŽJE! Nacisti su OVIME sejali strah i SMRT (VIDEO)

Devojčica Tatjana Savičeva imala je 11 i po godina kad je počela opsada Lenjingrada. Sve vreme je pisala dnevnik koji će nakon njene smrti 1944. postati svetski poznat i biće korišćen kao dokaz zločina Hitlerove Nemačke na suđenju u Nirnbergu 1946. godine. 

Cela njena porodica umrla je tokom opsade i devojčica je ostala sama. Nakon nekog vremena evakuisana je sa ostalom decom koja su umirala od gladi. Iako su druga deca uspela da prežive ona nije pa je zadnje mesece života provela u domu za invalide, a potom na klinici za infektivne bolesti.

POLJACI NE ŽELE DA IH POVEZUJU SA NACISTIMA: Do 5 godina zatvora svakom ko kaže "POLJSKI LOGOR"

Tanjina dijagnoza je, naime, bila kompleksna i povezana s više različitih razloga. Još tokom ranog detinjstva preživela je jedan oblik tuberkuloze što je ostavilo tragove na njenom organizmu. Tokom opsade obolela je od prehrambene distrofije i skorbuta, ujedno je dobila velike nervne traume, a pre smrti je još i oslepila. Službeni razlog smrti će na kraju biti tuberkuloza probavnog trakta od kog će Tatjana Savičeva umreti 1.7. 1944.. Imala je 14 i po godina.

Original njenog dnevnika se nalazi u istorijskom muzeju Sankt Peterburga. Asteroid otkriven 1971. godine je u njenu čast nazvan 2127 Tanja. a Sovjetski Savez joj je 1972. godine izgradio spomenik.