ONI PATOLOŠKI MRZE RUSE: Od bolesti POVAMPIRENJA NACIZMA pored Hrvatske pate još neki narodi

Kao što je opšte poznato, nedavno su u baltičkim državama: Estoniji, Letoniji i Litvaniji, održane velike NATO vežbe i to uz samu granicu sa Ruskom Federacijom što je dodatno pojačalo napetosti u ovom delu Evrope. Na vežbama u Estoniji je učestvovalo oko 6.000 NATO vojnika.

NAPETO NA BALTIKU! Situacija veoma zategnuta nakon presretanja ruskog izviđačkog aviona!

Rusofobija je posebno istakunta u postsovjetskim državama sa velikim ruskim manjinama koje su te prostore naselile u sklopu rusko-sovjetske kolonizacije.

To se u prvom redu odnosi na baltičke države Litvaniju, Letoniju, Estoniju, zatim Ukrajinu i nešto manje Moldaviju, zatim određene kavkaske države poput Gruzije. Rusofobija se sredinom 20. veka posebno primećivala u Finskoj, Norveškoj, Češkoj, Mađarskoj i još nekim evropskim državama.

Nama na Balkanu ta istorija je veoma malo poznata i zbog toga iziskuje dublja istraživanja na ovu temu.

ESTONIJA "IZVLAČI" STOLICU BRITANIJI: Ostrvljani imaju preča posla od predsedavanja Unijom

Pre I Svetskog rata Finska, Estonija, Letonija i Litvanija bile su u sastavu ogromnog Ruskog carstva. Pripajane su Rusiji sledećim redom:1709. Estonija, 1795. Letonija i Litvanija, a 1808. Finska. Od svih njih samo je Finska kao kneževina sa sopstvenim Ustavom sačuvala izvesnu autonomiju u okviru Ruskog carstva mada je i titulu finskog kneza nosio ruski car.

Ruski car Aleksandar I (1801 – 1825) je u svojim pribaltičkim zemljama oslobodio seljake, kmetove, lične zavisnosti od feudalaca i to 1816. u Estoniji, 1817. u Kurlandiji, a 1819. u Litvaniji, dok su o tome ruski seljaci mogli samo da sanjaju sve do 1861. godine. Dakle, nesporna je istorijska činjenica da su početkom XIX veka neruski narodi na severozapadnim obodima Ruskog carstva uživali veća prava od samih Rusa. Oslobođenje kmetova dovelo je i do bržeg ekonomskog razvoja tih zemalja od drugih delova carstva.

Ugroženost od Nemačke i nezaštićenost od Britanije i Francuske uslovile su da u Estoniji, Letoniji i Litvaniji, državama od po samo nekoliko miliona stanovnika, na parlamentarnim izborima u julu mesecu 1940. godine, u svima njima, pobedu odnesu prosovjetske snage.

NATO POJAČAVA ODBRANU OD RUSIJE! Na Baltik i u Poljsku stižu "četiri bataljona"

Istorijska je činjenica da Estoniju, Letoniju i Litvaniju nisu Staljinovi "surovi" Rusi osvojili, okupirali, već su one same tražile, čak molile, da uđu u sastav SSSR-a. Tražile su rusku pomoć i zaštitu od nemačke opasnosti.

Početkom 90-ih godina XX veka Sovjetski savez zapao je u krizu, te zemlje su među prvima proglasile svoju nezavisnost: Litvanija 1990, a Estonija i Letonija 1991. i pri tome su ispoljile neizmerno antirusko raspoloženje i mržnju prema ruskom narodu. U to vreme od ukupnog broja stanovnika Rusi su činili u Estoniji 25%, u Letoniji 33%, a u Litvaniji 8,6%.

DA LI NAM SE SPREMA NUKLEARNI RAT? Tenzije na vrhuncu - NATO se naoružava, Rusija sprema odgovor

Danas je situacija takva da je prisutna apsolutna diskriminacija ruskog stanovništva. To je neosporna činjenica.

Iako je od raspada Sovjetskog Saveza prošlo 25 godina, više od 100 hiljada ruskofonskih lica u Estoniji i oko 400 hiljada u Letoniji, odnosno skoro jedna trećina njenog stanovništva, imaju sraman status „nedržavljana“. Situacija je haotična. Ljudima su uskraćena najvažnija politička i ekonomska prava, što predstavlja grubu povredu Okvirne konvencije o zaštiti nacionalnih manjina u Evropi. Oni su izloženi diskriminaciji u socijalnoj, kulturnoj, jezičkoj i drugim oblastima. Kao rezultat, nivo nezaposlenosti veoma je visok upravo među pripadnicima ruskofonskog stanovništva, što vodi daljoj socijalnoj izolaciji i većoj nezaštićenosti tzv. nedržavljana. 

Situacija u baltičkim zemljama je više puta bila tema rasprava i u OEBS-u, i u Savetu Evrope, i u Savetu država regiona Baltičkog mora. Sve se, međutim, ograničilo da dobre namere, želje i preporuke iako je položaj ruskofonskih stanovnika baltičkih država postao pravi izazov međunarodnom pravu i moralnim normama. Zato je došlo vreme da se evropske organizacije odnose prema ovom pitanju bez dvostrukih standarda kako i kroz 100 godina ne bi konstatovale da se problemi polako, ali sigurno rešavaju! 

LETONSKI RADARI: Ruski avioni uočeni u blizini granice!

Letonski je jedini zvanični jezik u zemlji sa dva miliona stanovnika. Rusi trenutno predstavljaju 27% odsto stanovništva Letonije, članice Evropske unije i NATO. Letonija je 2012. godine održala referendum na kojem su građani (75 odsto njih) odbacili predlog da ruski bude drugi zvanični jezik. Kako može da se zabrani jezik kojim govori četvrtina stanovništva zemlje? Letonija namerava da krene stopama Ukrajine. Pri tome, Ukrajinu su upozoravali da ne ide protiv ruskog jezika, ali oni su sami sebe intenzivno uništavali. Ima da umremo, ali ćemo to uraditi. Broj državljana Letonije ruske narodnosti pao je sa trećine na četvrtinu stanovnika ove zemlje. Razlozi tome su uslovi u kojima oni žive. Veliki broj njih je otišao za Rusiju.

Irska je 90-ih godina govorila Estoncima, Litvancima i Letoncima kakvo je njeno iskustvo, upozoravala ih da su u prvoj deceniji 20. veka pokušavali da zabrane engleski na svojoj teritoriji i uvedu obrazovanje, između ostalog visoko, na irskom, ali su na vreme shvatili da će lišiti svoju omladinu mogućnosti da izučava svet, nauku i kulturu u velikom obimu. Oni su odustali od tog bezumlja.Pooštravanje jezičke politike u Letoniji, Litvaniji i Estoniji vrši se od početka 90-ih. To nije borba za nacionalnu državu, već ciljana asimilacija ruskog stanovništva.

LAVROV: Baltičke zemlje ne pokazuju zahvalnost Moskvi

Pitanje ruske manjine u Letoniji godinama ugrožava zvanične odnose Rige i Moskve. Baltičke zemlje - Letonija, Estonija i Litvanija su dobile krajem marta od NATO-a pojačane vazdušne patrole na svojim teritorijama.

U Letoniji živi 300.000 ljudi koji nemaju letonski pasoš, uglavnom Rusa. Mnogi od njih iz principa neće da polažu test za dobijanje državljanstva. Zato ne smeju da glasaju niti da obavljaju javne funkcije.

Ala Berezovska ima 50 godina. Kao devojčica je iz Rusije sa roditeljima došla u Rigu. Letonsko državljanstvo nije nikada uzela.

- Znate, tokom poslednjih 20 godina od nezavisnosti, namnožile su se uvrede, iako smo ih mi podržavali. Počeli su nam govoriti da smo niko i ništa, da smo stranci. Zapravo bi trebalo da još jednom počnemo - od početka!

KOŠTAĆE IH 17 MILIONA EVRA: Letonija podiže zid na granici sa Rusijom

Ala Berezovska je jedna od 300.000 tzv. "negrađanki" Letonije. Niti sme izaći na izbore, niti obavljati javne funkcije, niti raditi za policiju ili vatrogasce.

- U zemlji su se, jedan pored drugog, iskristalizovala dva paralelna sveta, odnosno društva: letonsko i rusko. Ali ne mogu Letonci da nam određuju na kojem jeziku treba da govore naša deca i koje praznike smeju da slave a koje ne.

Da bi dobila letonsko državljanstvo, Ala Berezovska bi morala da polaže ispit iz jezika i istorije. Ona to neće: "Iz principa".

NATO DRHTI PRED PUTINOVIM NAORUŽANJEM: Rusija bi za TRI DANA mogla da pregazi snage Alijanse!

Učešće letonske jedinice, takozvane Letonske legije u okviru Vafen SS i dalje razbuktava strasti u toj baltičkoj zemlji kao i u inostranstvu. Moskva i ruska manjina u Letoniji u njoj vide veličanje nacizma, a bivši borci te divizije i njihove pristalice navode da oni nisu bili nacisti već su se borili za nezavisnost. Letoniju je okupirala Crvena armija 1939. godine posle pakta između Berlina i Moskve. Nakon napada Nemačke na Sovjetski Savez 1941. godine, Crvena armija je potisnuta iz te baltičke republike,ali se krajem rata vratila. Neki Letonci su dočekali naciste kao oslobodioce koji su okončali sovjetsku okupaciju. Oko 146.000 Letonaca bilo je angažovano ili se uključilo u zloglasnu Vafen SS, elitnu jedinicu nacističkog Trećeg Rajha.