ОНИ ПАТОЛОШКИ МРЗЕ РУСЕ: Од болести ПОВАМПИРЕЊА НАЦИЗМА поред Хрватске пате још неки народи

Као што је опште познато, недавно су у балтичким државама: Естонији, Летонији и Литванији, одржане велике НАТО вежбе и то уз саму границу са Руском Федерацијом што је додатно појачало напетости у овом делу Европе. На вежбама у Естонији је учествовало око 6.000 НАТО војника.

НАПЕТО НА БАЛТИКУ! Ситуација веома затегнута након пресретања руског извиђачког авиона!

Русофобија је посебно истакунта у постсовјетским државама са великим руским мањинама које су те просторе населиле у склопу руско-совјетске колонизације.

То се у првом реду односи на балтичке државе Литванију, Летонију, Естонију, затим Украјину и нешто мање Молдавију, затим одређене кавкаске државе попут Грузије. Русофобија се средином 20. века посебно примећивала у Финској, Норвешкој, Чешкој, Мађарској и још неким европским државама.

Нама на Балкану та историја је веома мало позната и због тога изискује дубља истраживања на ову тему.

ЕСТОНИЈА "ИЗВЛАЧИ" СТОЛИЦУ БРИТАНИЈИ: Острвљани имају преча посла од председавања Унијом

Пре И Светског рата Финска, Естонија, Летонија и Литванија биле су у саставу огромног Руског царства. Припајане су Русији следећим редом:1709. Естонија, 1795. Летонија и Литванија, а 1808. Финска. Од свих њих само је Финска као кнежевина са сопственим Уставом сачувала извесну аутономију у оквиру Руског царства мада је и титулу финског кнеза носио руски цар.

Руски цар Александар И (1801 – 1825) је у својим прибалтичким земљама ослободио сељаке, кметове, личне зависности од феудалаца и то 1816. у Естонији, 1817. у Курландији, а 1819. у Литванији, док су о томе руски сељаци могли само да сањају све до 1861. године. Дакле, неспорна је историјска чињеница да су почетком XIX века неруски народи на северозападним ободима Руског царства уживали већа права од самих Руса. Ослобођење кметова довело је и до бржег економског развоја тих земаља од других делова царства.

Угроженост од Немачке и незаштићеност од Британије и Француске условиле су да у Естонији, Летонији и Литванији, државама од по само неколико милиона становника, на парламентарним изборима у јулу месецу 1940. године, у свима њима, победу однесу просовјетске снаге.

НАТО ПОЈАЧАВА ОДБРАНУ ОД РУСИЈЕ! На Балтик и у Пољску стижу "четири батаљона"

Историјска је чињеница да Естонију, Летонију и Литванију нису Стаљинови "сурови" Руси освојили, окупирали, већ су оне саме тражиле, чак молиле, да уђу у састав СССР-а. Тражиле су руску помоћ и заштиту од немачке опасности.

Почетком 90-их година XX века Совјетски савез запао је у кризу, те земље су међу првима прогласиле своју независност: Литванија 1990, а Естонија и Летонија 1991. и при томе су испољиле неизмерно антируско расположење и мржњу према руском народу. У то време од укупног броја становника Руси су чинили у Естонији 25%, у Летонији 33%, а у Литванији 8,6%.

ДА ЛИ НАМ СЕ СПРЕМА НУКЛЕАРНИ РАТ? Тензије на врхунцу - НАТО се наоружава, Русија спрема одговор

Данас је ситуација таква да је присутна апсолутна дискриминација руског становништва. То је неоспорна чињеница.

Иако је од распада Совјетског Савеза прошло 25 година, више од 100 хиљада рускофонских лица у Естонији и око 400 хиљада у Летонији, односно скоро једна трећина њеног становништва, имају сраман статус „недржављана“. Ситуација је хаотична. Људима су ускраћена најважнија политичка и економска права, што представља грубу повреду Оквирне конвенције о заштити националних мањина у Европи. Они су изложени дискриминацији у социјалној, културној, језичкој и другим областима. Као резултат, ниво незапослености веома је висок управо међу припадницима рускофонског становништва, што води даљој социјалној изолацији и већој незаштићености тзв. недржављана. 

Ситуација у балтичким земљама је више пута била тема расправа и у ОЕБС-у, и у Савету Европе, и у Савету држава региона Балтичког мора. Све се, међутим, ограничило да добре намере, жеље и препоруке иако је положај рускофонских становника балтичких држава постао прави изазов међународном праву и моралним нормама. Зато је дошло време да се европске организације односе према овом питању без двоструких стандарда како и кроз 100 година не би констатовале да се проблеми полако, али сигурно решавају! 

ЛЕТОНСКИ РАДАРИ: Руски авиони уочени у близини границе!

Летонски је једини званични језик у земљи са два милиона становника. Руси тренутно представљају 27% одсто становништва Летоније, чланице Европске уније и НАТО. Летонија је 2012. године одржала референдум на којем су грађани (75 одсто њих) одбацили предлог да руски буде други званични језик. Како може да се забрани језик којим говори четвртина становништва земље? Летонија намерава да крене стопама Украјине. При томе, Украјину су упозоравали да не иде против руског језика, али они су сами себе интензивно уништавали. Има да умремо, али ћемо то урадити. Број држављана Летоније руске народности пао је са трећине на четвртину становника ове земље. Разлози томе су услови у којима они живе. Велики број њих је отишао за Русију.

Ирска је 90-их година говорила Естонцима, Литванцима и Летонцима какво је њено искуство, упозоравала их да су у првој деценији 20. века покушавали да забране енглески на својој територији и уведу образовање, између осталог високо, на ирском, али су на време схватили да ће лишити своју омладину могућности да изучава свет, науку и културу у великом обиму. Они су одустали од тог безумља.Пооштравање језичке политике у Летонији, Литванији и Естонији врши се од почетка 90-их. То није борба за националну државу, већ циљана асимилација руског становништва.

ЛАВРОВ: Балтичке земље не показују захвалност Москви

Питање руске мањине у Летонији годинама угрожава званичне односе Риге и Москве. Балтичке земље - Летонија, Естонија и Литванија су добиле крајем марта од НАТО-а појачане ваздушне патроле на својим територијама.

У Летонији живи 300.000 људи који немају летонски пасош, углавном Руса. Многи од њих из принципа неће да полажу тест за добијање држављанства. Зато не смеју да гласају нити да обављају јавне функције.

Ала Березовска има 50 година. Као девојчица је из Русије са родитељима дошла у Ригу. Летонско држављанство није никада узела.

- Знате, током последњих 20 година од независности, намножиле су се увреде, иако смо их ми подржавали. Почели су нам говорити да смо нико и ништа, да смо странци. Заправо би требало да још једном почнемо - од почетка!

КОШТАЋЕ ИХ 17 МИЛИОНА ЕВРА: Летонија подиже зид на граници са Русијом

Ала Березовска је једна од 300.000 тзв. "неграђанки" Летоније. Нити сме изаћи на изборе, нити обављати јавне функције, нити радити за полицију или ватрогасце.

- У земљи су се, један поред другог, искристализовала два паралелна света, односно друштва: летонско и руско. Али не могу Летонци да нам одређују на којем језику треба да говоре наша деца и које празнике смеју да славе а које не.

Да би добила летонско држављанство, Ала Березовска би морала да полаже испит из језика и историје. Она то неће: "Из принципа".

НАТО ДРХТИ ПРЕД ПУТИНОВИМ НАОРУЖАЊЕМ: Русија би за ТРИ ДАНА могла да прегази снаге Алијансе!

Учешће летонске јединице, такозване Летонске легије у оквиру Вафен SS и даље разбуктава страсти у тој балтичкој земљи као и у иностранству. Москва и руска мањина у Летонији у њој виде величање нацизма, а бивши борци те дивизије и њихове присталице наводе да они нису били нацисти већ су се борили за независност. Летонију је окупирала Црвена армија 1939. године после пакта између Берлина и Москве. Након напада Немачке на Совјетски Савез 1941. године, Црвена армија је потиснута из те балтичке републике,али се крајем рата вратила. Неки Летонци су дочекали нацисте као ослободиоце који су окончали совјетску окупацију. Око 146.000 Летонаца било је ангажовано или се укључило у злогласну Вафен SS, елитну јединицу нацистичког Трећег Рајха.