POTRESNE ISPOVESTI KRAGUJEVAČKIH ĐAKA: Ove su POSLEDNJE REČI koje su zapisali pred STRELJANJE!
Pre nego što su ga izveli pred streljački vod, gimnazijalac Ljubiša Jovanović (17) napisao je ocu i majci poruku koja će zauvek ostati urezana u sećanje Srba, Jugoslovena, svih žrtava nacizma i fašizma: "Dragi tata i mama, pozdrav, poslednji put. Ljubiša".
Ljubiša Jovanović, učenik Gimnazije u Kragujevcu, napisao je ovu potresnu poruku svojim roditeljima, znajući da ih više nikad neće videti, nekoliko sati pre nego što je streljan. Međutim, njegov otac poruku nikad nije pročitao. I on je, što Ljubiša nije znao, bio zarobljen i streljan istog dana kad i sin.
Mali Ljubiša Jovanović bio je jedan od oko 7.000 ljudi iz Kragujevca i okoline koji su krajem oktobra 1941. glavom platili smrt 10 nemačkih vojnika, ubijenih nešto ranije u sukobima u okolini Gornjeg Milanovca.
U Spomen parku "Kragujevački oktobar" čuvaju se i druge, potresne poruke ljudi koje su pobili nacisti.
Ovo su neke od njih.
- Mila Ružice, oprosti mi sve na poslednjem času. Evo ti 850 dinara, tvoj Boža - napisao je svojoj Ružici majstor Božidar Milinković.
- Draga Lelo, Seko i Bato, kucnuo je zadnji čas, oprostite svom tati. Ljubi vas sve Lazar. Htedoh se slikati s tobom Lelo, ali ti odgodi. Žao mi je - poručio je svojoj porodici radnik Lazar Petrović.
- Ja i Aca odlazimo zajedno. Ljubi vas otac, živite u slozi - napisao je Nikola Simić, inženjer, streljan zajedno sa svojim sinom Aleksandrom Simićem.
Nikada ne zaboraviti!!! 🙏 #monument #V3 #Šumarice #memorialpark #Kragujevac #Serbia pic.twitter.com/L9sqMnJyFf— sm (@SpiritualMuscle) May 9, 2016
- Pozdravlja vas sve Aca. Pozdravite moju drugaricu Danicu - bila je poslednja poruka Aleksandra, gimnazijalca od 18 godina.
Jednu od najpotresnijih poruka napisao je isto gimnazijalac, Pavle Ivanović. On je pisao ocu, ne znajući da je i on zatvoren i da će umreti od nacističkog metka, isto kao i on. Ovo je napisao Pavle svom tati: "Tata, ja i Miša smo u topovskim šupama. Donesi nam ručak, neki džemper i neki ćilim. Donesi nam u teglici pekmez. Paja. Tata idi kod direktora ako vredi."
- Lebac sutra nemojte poslati - napisao je knjigovođa Jakov Medina svojoj porodici. U poslednjem času svog života, znajući u kakvom siromaštvu i bedi žive, brinuo je o tome da ne protraće uludo 1941. tako dragoceni hleb na nekoga kome više ništa nikad neće biti potrebno.
