ПОТРЕСНЕ ИСПОВЕСТИ КРАГУЈЕВАЧКИХ ЂАКА: Ове су ПОСЛЕДЊЕ РЕЧИ које су записали пред СТРЕЉАЊЕ!
Пре него што су га извели пред стрељачки вод, гимназијалац Љубиша Јовановић (17) написао је оцу и мајци поруку која ће заувек остати урезана у сећање Срба, Југословена, свих жртава нацизма и фашизма: "Драги тата и мама, поздрав, последњи пут. Љубиша".
Љубиша Јовановић, ученик Гимназије у Крагујевцу, написао је ову потресну поруку својим родитељима, знајући да их више никад неће видети, неколико сати пре него што је стрељан. Међутим, његов отац поруку никад није прочитао. И он је, што Љубиша није знао, био заробљен и стрељан истог дана кад и син.
Мали Љубиша Јовановић био је један од око 7.000 људи из Крагујевца и околине који су крајем октобра 1941. главом платили смрт 10 немачких војника, убијених нешто раније у сукобима у околини Горњег Милановца.
У Спомен парку "Крагујевачки октобар" чувају се и друге, потресне поруке људи које су побили нацисти.
Ово су неке од њих.
- Мила Ружице, опрости ми све на последњем часу. Ево ти 850 динара, твој Божа - написао је својој Ружици мајстор Божидар Милинковић.
- Драга Лело, Секо и Бато, куцнуо је задњи час, опростите свом тати. Љуби вас све Лазар. Хтедох се сликати с тобом Лело, али ти одгоди. Жао ми је - поручио је својој породици радник Лазар Петровић.
- Ја и Аца одлазимо заједно. Љуби вас отац, живите у слози - написао је Никола Симић, инжењер, стрељан заједно са својим сином Александром Симићем.
Никада не заборавити!!! 🙏 #monument #V3 #Šumarice #memorialpark #Kragujevac #Serbia pic.twitter.com/L9sqMnJyFf— см (@SpiritualMuscle) May 9, 2016
- Поздравља вас све Аца. Поздравите моју другарицу Даницу - била је последња порука Александра, гимназијалца од 18 година.
Једну од најпотреснијих порука написао је исто гимназијалац, Павле Ивановић. Он је писао оцу, не знајући да је и он затворен и да ће умрети од нацистичког метка, исто као и он. Ово је написао Павле свом тати: "Тата, ја и Миша смо у топовским шупама. Донеси нам ручак, неки џемпер и неки ћилим. Донеси нам у теглици пекмез. Паја. Тата иди код директора ако вреди."
- Лебац сутра немојте послати - написао је књиговођа Јаков Медина својој породици. У последњем часу свог живота, знајући у каквом сиромаштву и беди живе, бринуо је о томе да не протраће улудо 1941. тако драгоцени хлеб на некога коме више ништа никад неће бити потребно.
