KAKO JE VUK STIGAO NA IST RIVER: Jeremić da odgovori odakle mu novac

Jeste u ovoj zemlji poslovica da se poklonu u zube ne gleda dobila i svoju posestrimu, koja glasi da se političari i tajkuni ne pitaju za poreklo novca, ali to nikako ne znači da Vuk Jeremić ne treba da odgovori na najčešće pitanje koje mu postavljaju mediji i politički protivnici: odakle mu ogroman novac kojim je prošle godine finansirao kampanju za mesto generalnog sekretara UN i kojim sada finansira trku za funkciju predsednika Srbije.

Taj odgovor je stvar elementarne pristojnosti. Građana Srbije imaju pravo da znaju da li im se za predsednika države kandiduje dobitnik na američkoj lutriji, koji javnost nije obavestio o svom dobitku, novi srećnik iz bajke o Božidaru Đeliću, koji je po povratku u Srbiju spavao na tetkinom kauču, a onda se jednog jutra probudio sa 11 miliona evra ili nečiji plaćenik. I dužnik. Koji će sutra morati da vrati dug. Iz našeg džepa ili preko naših leđa. Na ovaj ili onaj način. Bez obzira da li je taj neko Soroš, nekakav šeik iz Katara, Mišković ili Beko.

JEZIV TVIT JEREMIĆA: Pozvao na građanski rat?!

Ali još je važniji odgovor na pitanje kako je Jeremić 2012. godine uspeo da postane predsednik Generalne skupštine UN?  Njegove pristalice će reći, zato što je sposoban. Ma hajte molim vas, pa otkad se to čelni ljudi u međunarodnim organizacijama, a posebno u najvažnijoj od njih, biraju po sposobnosti? Biraju se po poslušnosti i upotrebljivosti. Pitanje je čiji je Jeremić bio (i ostao, jer u tako krpnom biznisu prva ljubav zaborava nema, inače te odmah odnese đavo) poslušnik i u čemu se ogledala njegova upotrebljivost? Jedno je sigurno: morao je „krvavo“ da dokaže lojalnost raznim centrima moći na Zapadu da bi ga oni postavili za drugog čoveka UN ili dali saglasnost da bude izabran. Čime i kako?

Šta je to što ih je opredelilo da na tu važnu funkciju izaberu predstavnika male i „neprijateljske“ Srbije? Posle bombardovanja i sveg zla koje su učinili srpskom narodu i u jeku borbe da mu otmu KiM? Možda se ja ne razumem u međunarodnu politiku ili sam neobavešten kao Koštunica ali, narodski rečeno, meni to ne ide u glavu.

Janković u utorak podnosi ostavku?

Ne bi mi bilo čudno i sumnjivo da su u vreme Jeremićevog izbora za domaćina Ist Rivera i posle toga Vašington, Brisel i London promenili svoju politiku prema Srbiji. Ako ne u prijateljsku, ono bar  u objektivnu i neutralnu. Pa su hteli da i Jeremićev izbor bude vesnik i potvrda te nove politike. Ali njihova politika prema Srbiji je ostala izrazito neprijateljska. Politika sile i ucena. 

O istom trošku, Jeremić bi mogao da nama neukima objasni kako je uspeo da se  u prošlogodišnjoj trci za funkciju generalnog sekretara UN plasira u veliko finale, što je senzacija jednaka eventualnom plasmanu Zvezde ili Partizana u finale Lige šampiona.

Ali,  najzanimljivije bi bilo čuti da kandidat za predsednika Srbije objasni zašto je  kao njen ministar spoljnih poslova dao saglasnost da pitanje KiM bude izuzeto iz nadležnosti UN, kako je to predviđeno Rezolucijom 1244  i povereno EU, pa je administracija UN u južnoj pokrajini zamenjene EULEKS-om?  Jeremić nije ni naivčina, ni poštenjačina, kakvim se predstavlja, da bi takva fatalna greška mogla da mu se dogodi slučajno. On je dobro znao da „izvlačenjem“ pitanja statusa KiM iz UN drastično slabi pregovaračku poziciju Srbije i njene šanse da u pregovorima o budućnosti svoje okupirane teritorije izbori kakvo-takvo prihvatljivo rešenje.

NSP UPOZORAVA: Jeremić je prezenter NATO politike

Plašim se da je odgovor na poslednje pitanje odgovor i na sva prethodna pitanja. I da je Jeremić spremnošću da trguje interesima Srbije, ne samo po pitanju Kosova i Metohije, sebi kupio ulaznicu za ložu na Ist Riveru. I zaradio milione, kojima je juče „jurišao“ na funkciju generalnog sekretara UN, a danas na funkciju predsednika Srbije.