Kako se određuje 250 narodnih poslanika? Ovo je sistem za raspoređivanje poslaničkih mandata
Danas se u Srbiji održavaju redovni parlamentarni izbori.
Građani biraju svoje predstavnike za budući sastav Narodne skupštine.
Na ovim izborima je prisutna 21 izborna lista i svaka od njih može da ima najviše 250 kandidata, koliko se i bira narodnih poslanika.
Mandati se raspodeljuju primenom sistema najvećeg količnika (tzv. D`Ontov sistem).
OTVORENA GLASAČKA MESTA NA KIM: Redovi za glasanje još od ranog jutra, vijore se srpske zastave
U VRANJU SVE SPREMNO ZA IZBORNI DAN: 70.101 građanin glasa na 106 biračkih mesta
NA DANAŠNJOJ SEDNICI: RIK odbacila sedam prigovora birača
Zakonom o izboru narodnih poslanika precizirano je da Republička izborna komisija raspodeljuje mandate primenom sistema najvećeg količnika, po kojem se mandati ne raspodeljuju deljenjem ukupnog broja glasača svake liste sa ukupnim brojem poslanika, već se deli broj glasova svake kandidatske liste najpre s jedan, zatim sa dva, pa s tri… sve do 250, koliko ima poslaničkih mesta.
To znači da ako je neko osvojio 26,28 mandata ne može osvojiti 26,28 mesta u Parlamentu, jer onih 0,28 ne možete da pretvorite u broj ljudi. Dontov sistem je smišljen tako da se utvrdi matrica brojeva, iz koje se preračunavaju mandati. Primera radi, ako je prva stranka osvojila milion glasova, a sledeća po redu 800.000, pravi se niz brojeva, što su polovine onih prethodnih brojeva.
Dakle, ako je prvi broj bio milion, biće pola miliona, ako je drugi bio 800.000, ovaj će biti 400.000 itd. Dalje se ti brojevi dele sa tri, četiri… dok se ne napravi matrica brojeva. To je jedan pravougaonik brojeva u kojem stoje tzv. Dontovi koeficijenti. U zavisnosti od toga koliko ima zaokruženih brojeva, toliko je stranka osvojila mandata.
Od posebne važnosti je karakteristika Dontovog sistema da glasove date stranakama koje ne pređu cenzus, posle matematičkih raspodela, dobijaju uglavnom dve stranke koje su osvojile najviše glasova.