Како се одређује 250 народних посланика? Ово је систем за распоређивање посланичких мандата
Данас се у Србији одржавају редовни парламентарни избори.
Грађани бирају своје представнике за будући састав Народне скупштине.
На овим изборима је присутна 21 изборна листа и свака од њих може да има највише 250 кандидата, колико се и бира народних посланика.
Мандати се расподељују применом система највећег количника (тзв. Д`Онтов систем).
ОТВОРЕНА ГЛАСАЧКА МЕСТА НА КИМ: Редови за гласање још од раног јутра, вијоре се српске заставе
У ВРАЊУ СВЕ СПРЕМНО ЗА ИЗБОРНИ ДАН: 70.101 грађанин гласа на 106 бирачких места
НА ДАНАШЊОЈ СЕДНИЦИ: РИК одбацила седам приговора бирача
Законом о избору народних посланика прецизирано је да Републичка изборна комисија расподељује мандате применом система највећег количника, по којем се мандати не расподељују дељењем укупног броја гласача сваке листе са укупним бројем посланика, већ се дели број гласова сваке кандидатске листе најпре с један, затим са два, па с три… све до 250, колико има посланичких места.
То значи да ако је неко освојио 26,28 мандата не може освојити 26,28 места у Парламенту, јер оних 0,28 не можете да претворите у број људи. Донтов систем је смишљен тако да се утврди матрица бројева, из које се прерачунавају мандати. Примера ради, ако је прва странка освојила милион гласова, а следећа по реду 800.000, прави се низ бројева, што су половине оних претходних бројева.
Дакле, ако је први број био милион, биће пола милиона, ако је други био 800.000, овај ће бити 400.000 итд. Даље се ти бројеви деле са три, четири… док се не направи матрица бројева. То је један правоугаоник бројева у којем стоје тзв. Донтови коефицијенти. У зависности од тога колико има заокружених бројева, толико је странка освојила мандата.
Од посебне важности је карактеристика Донтовог система да гласове дате странакама које не пређу цензус, после математичких расподела, добијају углавном две странке које су освојиле највише гласова.