Razmažena opozicija i bolećivi Vučić: A da im se u aprilu da jedno 20 odsto glasova fore?
Opozicija u Srbiji se ponaša kao razmaženo derište, koje se stalno dernja i nešto izvoljeva. Sad hoću ovo, sad hoću ono. A vlast se ponaša kao roditelji koji se, umesto da derle ponekad presaviju preko kolena i lupe mu nekolio vaspitnih, polomiše da mu ugode, pa ispunjavaju sve njegove hirove.
Sve se nadajući da će dete prestati da se dernja i uznemirava komšiluk. Komšiluk je, naravno, EU. Međutim, kako to biva otkad je sveta i veka, što mu se više ugađa dete je sve besnije. I hoće sve skuplje i skuplje igračke.
Milijardu evra za najvažniju životnu stavku: Ovih 16 ustanova će doneti dug život građanima
VUČIĆ SE SASTAO SA NORVEŠKIM AMBASADORIMA: Razgovarali smo o evropskom putu Srbije i daljem napretku ekonomije (FOTO)
Radni dan za predsednika Srbije: Vučić sutra sa izaslanikom UK Stjuartom Pičom
Nema bogovetnog dana, godinama već, da neki opozicioni političar ili medij ne optuži Vučića i SNS za diktaturu. U tim optužbama je izgubljena svaka mera, pa se sve češće može pročitati kako neka budala predsednika Srbije poredi čak i sa Hitlerom, verovatno i ne razmišljajući koliko na taj način vređa streljane kragujevačke đake. Ili desetine hiljada ubijenih u Jajincima i na Starom sajmištu.
U isto vreme Vučić opoziciji čini ustupke kakve u poslednjoj deceniji opoziciji nije učinio ni jedan vladar u Evropi.
Smanjio im je izborni cenzus sa pet na tri odsto. Da nije toga većina opozicionih stranaka bi 3. aprila od cenzusa bila dalje nego Partizan od Lige šampiona.
Skratio je mandat vladi pa će dve godine pre redovnog roka opozicija ponovo dobiti šansu da se dočepa poslaničkih mandata i para iz budžeta. Tvrdo vam stojim, da nije toga i ono malo opozicionih odbora po Srbiji koji su preživeli glupu politiku bojkota izbora, bi se ugasilo ko sveća na vetru.
Pre godinu i po dana u direktnom televizijskom prenosu smo gledali vandalski upad lidera dosovske opozicije u zgradu televizije Srbije, sve sa motornim testerama i pokušaja da preuzmu vođenje i uređivanje programa. Isto društvo je sledećih dana pokušalo da provali u Predsedništvo, pa u parlament.
To su školski primeri pokušaja državnog udara. I zbog toga se, svuda osim u Vučićevoj „diktaturi“, ide na malo poduži službeni put u Zabelu. Kad su Trampove pristalice pokušale da zauzmu Kongres, Bajden ih je sve potrpao u zatvor i nagradio sa više od hiljadu godina robije. A ove naše bundžije Vučić sve amnestirao. Ni krivične prijave, a kamoli suđenja i zatvora. Umesto da se kao ozbiljni ljudi zahvale, malo primire i upristoje, oni nastavljaju sa histeričnom dernjavom o diktaturi i fašizmu.
Prošle godine vlast je pristala da sa opozicijom razgovara o promeni izbornih uslova. U prisustvu socijalnih radnika iz Brisela. Koji me dođu kao staratelji dosovske opozicije. Ti uslovi nisu od juče, nisu ih doneli Vučić i SNS, već ih je pre 15 godina donela dosovska vlast. Ovi što su sad opozicija. I koji kukaju kako uslovi ništa ne valjaju. Dok su pobeđivali valjali su im.
U tim razgovorima, samo posle nekoliko popušenih lula mira, vlast je prihvatila većinu zahteva opozicije. U ponečemu joj je dala i više od traženog. Ali razmaženom dosovskom derletu malo. Jer zna da rezultat izbora ne zavisi od izbornih uslova već od volje naroda. Pa valja na vreme spremiti alibi za još jedan izborni poraz. I za novu dernjavu.
Svakako najveći ustupak je pristajanje vlasti da čak i one opozicione stranke koje nisu parlamentarne imaju svoje predstavnike u stalnom sastavu državne izborne komisije
i tako u punom kapacitetu učestvuju u predizbornim radnjama i izbornom procesu. Bilo je svakakvog vakta i zemana ali toga nije bilo.
Da li neko može da navede da se nešto slično dogodilo u Americi, u Njemačkoj, u Italiji, Francuskoj ili bilo kojoj od ovih zapadnih velesila koje se nam prodaju demokratiju? Jok. Tamo ako nemaš parlamentarni status ne možeš da dobiješ minut na državnoj televiziji a kamoli da učestvuješ na okruglim stolovima i debatama. Ravan onome što je osvojio 55 odsto glasova. I, pride, vodiš izbore.
Kad tamo na divljem Zapadu opozicija blokira ulicu policija je okupa vodenim topovima. Na deset ispod nule. I organizatorima ispostavi račun za utrošenu vodu. Makrona ih redovno časti i sa gumenim mecima. A bogami se nekoliko puta i pravo zapucalo. Ranjeni i povređeni demostranti u Parizu u poslednje dve godine se broje stotinama.
U Srbiji, Vučić ovim barabama dozvolio da, kad ih god uhvati žuta minuta, kad im noge požele malo večernje šetnje a šuplja glava pravljenja nereda i izazivanja sukoba, blokiraju čak i auto-puteve. Koje je po međunarodnim sporazumima zabranjeno blokirati. Dokoni i bez ideje na auto-putu drežde sat dva, hvataju zjale, razmenjuju tračeve, maltretiraju vozače i provociraju policiju. Sve sa uključenim mobilnim telefonima.
Pa ako se kakav vozač drzne da pokuša da ide svojim putem, recimo jer mu se žuri da bolesno dete odvede lekaru ili neki mučeni policajac, kojem je preko glave uvredljivog dobacivanja i izazivanja, izgubi živce, počne da radi svoj posao i gurne nekog od tih lezilebovića, eto materijala za novu dernjavu i guslanje o strašnoj diktaturi.
Ne znam da li je predsednik Srbije o tome razmišljao, ali možda bi pravo rešenje u smiri.
