Размажена опозиција и болећиви Вучић: А да им се у априлу да једно 20 одсто гласова форе?
Опозиција у Србији се понаша као размажено дериште, које се стално дерња и нешто извољева. Сад хоћу ово, сад хоћу оно. А власт се понаша као родитељи који се, уместо да дерле понекад пресавију преко колена и лупе му неколио васпитних, поломише да му угоде, па испуњавају све његове хирове.
Све се надајући да ће дете престати да се дерња и узнемирава комшилук. Комшилук је, наравно, ЕУ. Међутим, како то бива откад је света и века, што му се више угађа дете је све бесније. И хоће све скупље и скупље играчке.
Милијарду евра за најважнију животну ставку: Ових 16 установа ће донети дуг живот грађанима
ВУЧИЋ СЕ САСТАО СА НОРВЕШКИМ АМБАСАДОРИМА: Разговарали смо о европском путу Србије и даљем напретку економије (ФОТО)
Радни дан за председника Србије: Вучић сутра са изаслаником УК Стјуартом Пичом
Нема боговетног дана, годинама већ, да неки опозициони политичар или медиј не оптужи Вучића и СНС за диктатуру. У тим оптужбама је изгубљена свака мера, па се све чешће може прочитати како нека будала председника Србије пореди чак и са Хитлером, вероватно и не размишљајући колико на тај начин вређа стрељане крагујевачке ђаке. Или десетине хиљада убијених у Јајинцима и на Старом сајмишту.
У исто време Вучић опозицији чини уступке какве у последњој деценији опозицији није учинио ни један владар у Европи.
Смањио им је изборни цензус са пет на три одсто. Да није тога већина опозиционих странака би 3. априла од цензуса била даље него Партизан од Лиге шампиона.
Скратио је мандат влади па ће две године пре редовног рока опозиција поново добити шансу да се дочепа посланичких мандата и пара из буџета. Тврдо вам стојим, да није тога и оно мало опозиционих одбора по Србији који су преживели глупу политику бојкота избора, би се угасило ко свећа на ветру.
Пре годину и по дана у директном телевизијском преносу смо гледали вандалски упад лидера досовске опозиције у зграду телевизије Србије, све са моторним тестерама и покушаја да преузму вођење и уређивање програма. Исто друштво је следећих дана покушало да провали у Председништво, па у парламент.
То су школски примери покушаја државног удара. И због тога се, свуда осим у Вучићевој „диктатури“, иде на мало подужи службени пут у Забелу. Кад су Трампове присталице покушале да заузму Конгрес, Бајден их је све потрпао у затвор и наградио са више од хиљаду година робије. А ове наше бунџије Вучић све амнестирао. Ни кривичне пријаве, а камоли суђења и затвора. Уместо да се као озбиљни људи захвале, мало примире и упристоје, они настављају са хистеричном дерњавом о диктатури и фашизму.
Прошле године власт је пристала да са опозицијом разговара о промени изборних услова. У присуству социјалних радника из Брисела. Који ме дођу као старатељи досовске опозиције. Ти услови нису од јуче, нису их донели Вучић и СНС, већ их је пре 15 година донела досовска власт. Ови што су сад опозиција. И који кукају како услови ништа не ваљају. Док су побеђивали ваљали су им.
У тим разговорима, само после неколико попушених лула мира, власт је прихватила већину захтева опозиције. У понечему јој је дала и више од траженог. Али размаженом досовском дерлету мало. Јер зна да резултат избора не зависи од изборних услова већ од воље народа. Па ваља на време спремити алиби за још један изборни пораз. И за нову дерњаву.
Свакако највећи уступак је пристајање власти да чак и оне опозиционе странке које нису парламентарне имају своје представнике у сталном саставу државне изборне комисије
и тако у пуном капацитету учествују у предизборним радњама и изборном процесу. Било је свакаквог вакта и земана али тога није било.
Да ли неко може да наведе да се нешто слично догодило у Америци, у Њемачкој, у Италији, Француској или било којој од ових западних велесила које се нам продају демократију? Јок. Тамо ако немаш парламентарни статус не можеш да добијеш минут на државној телевизији а камоли да учествујеш на округлим столовима и дебатама. Раван ономе што је освојио 55 одсто гласова. И, приде, водиш изборе.
Кад тамо на дивљем Западу опозиција блокира улицу полиција је окупа воденим топовима. На десет испод нуле. И организаторима испостави рачун за утрошену воду. Макрона их редовно части и са гуменим мецима. А богами се неколико пута и право запуцало. Рањени и повређени демостранти у Паризу у последње две године се броје стотинама.
У Србији, Вучић овим барабама дозволио да, кад их год ухвати жута минута, кад им ноге пожеле мало вечерње шетње а шупља глава прављења нереда и изазивања сукоба, блокирају чак и ауто-путеве. Које је по међународним споразумима забрањено блокирати. Докони и без идеје на ауто-путу дрежде сат два, хватају зјале, размењују трачеве, малтретирају возаче и провоцирају полицију. Све са укљученим мобилним телефонима.
Па ако се какав возач дрзне да покуша да иде својим путем, рецимо јер му се жури да болесно дете одведе лекару или неки мучени полицајац, којем је преко главе увредљивог добацивања и изазивања, изгуби живце, почне да ради свој посао и гурне неког од тих лезилебовића, ето материјала за нову дерњаву и гуслање о страшној диктатури.
Не знам да ли је председник Србије о томе размишљао, али можда би право решење у смири.
