ĐILAS DUBOKO ZAVUKAO RUKU U DŽEP GRAĐANA?! Objavljeni neverovatni podaci: Sklopljeni katastrofalni ugovori, gradska preduzeća oštećena za milione evra?
Očajno stanje u gradskoj kasi i javnim komunalnim preduzećima ostavio je lider SSP Dragan Đilas posle svoje petogodišnje vladavine Beogradom.
Podaci do kojih je Kurir došao i ugovori koje je Đilas sklapao u glavnom gradu nedvosmisleno pokazuju da je ovaj vođa takozvane proevropske opozicije Beograđane, dok je vodio glavni grad, zavio u crno, gradsku kasu doveo do dna, dok je istovremeno gradio svoju imperiju tešku stotine miliona evra, piše Kurir.
Mimo procedura?
Uporedni podaci o tokovima državnog novca i slivanjima miliona u Đilasove privatne firme dok je vodio Beograd, o čemu je Kurir pisao, mogu biti vrlo pouzdani pokazatelj kuda bi nas on i njegova ekipa doveli ukoliko bi se ponovo dočepali vlasti.
Uzmimo primer gradskih komunalnih preduzeća - 2007. godine, pre nego što je Đilas zaseo u glavnu gradsku fotelju, kumulativni gubitak bio je 55,79 miliona evra. Na odlasku, Đilas je u ovim preduzećima ostavio debeo minus - čak 270 miliona evra?!
A kako i ne bi kada je, pokazuju podaci do kojih je Kurir došao, tadašnji gradonačelnik sklapao takve ugovore. I to često kršeći procedure?
Kako piše Kurir, takav je bio slučaj 2009, kada je sklopljen ugovor o nabavci 30 tramvaja za potrebe GSP Beograda, koji je potpisan 3. novembra između Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Agencije za investicije i ponuđača - španske firme "CAF Padilja" iz Madrida. Đilas tada odlučuje da kupi tramvaje "CAF", iako je ponuda hrvatskog ponuđača "Rade Končar" bila manja za čak 2.232.735 evra. Komisija Agencije za investicije time je očigledno izvršila prekršaj, jer se nije rukovodila zakonom o javnim nabavkama. Obaveštenje o dodeli javne nabavke stiglo je ponuđaču "Rade Končar" 16. novembra 2009, iako je čak 13 dana ranije, konkretno 3. novembra, već bio sklopljen ugovor sa "CAF Padiljom". Koliko je ovaj ugovor bio štetan, pokazuje i podatak da reparacija kočionog sistema jednog tramvaja košta 75.000 evra, odnosno čak 2.250.000 evra za njih 30, koliko ih je kupljeno.
I još jedan pokazatelj da ovde očigledno nisu bila čista posla - tramvaji firme "CAF" bili su dugački 33 metra, iako su Mašinski i Saobraćajni fakultet kroz elaborate utvrdili da tramvaji ne smeju biti duži od 27 metara zbog širine koloseka i okretnica, o čemu je blagovremeno obavešten tadašnji direktor GSP Slaven Tica. Gotovo isti modus operandi Đilas primenjuje i pred kraj svoje vladavine, ponovo na štetu GSP i građana Beograda. Za potrebe GSP je 2013. kupljeno 180 autobusa od poljske firme "Solaris" za 65 miliona evra. Na tenderu, koji je raspisan u oktobru 2012. godine, konkurisale su firme "MAN", "Ašok lejland" iz Italije, češki "Iveko irisbus" i "Volvo bus", korporacija iz Švedske. Kupovinu ovih autobusa kreditirala je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). Tender je rađen tako što je onemogućeno pojavljivanje domaćih firmi sa većinskim kapitalom države kao što je "Ikarbus", a istaknuto je i da zglobni autobus ne sme biti duži od 18,5 metara. "Ikarbusov" je bio dugačak 18,75 metara. Razlika u ceni između "Solarisovih" i "Ikarbusovih" zglobnih autobusa bila je "prava sitnica" - 50.000 evra po komadu.
Majstor za mahinacije
Ovo gradsko saobraćajno preduzeće ojađeno je zbog još jednog katastrofalnog poteza Dragana Đilasa. Gradsko veće, s njim kao tadašnjim gradonačelnikom na čelu, tokom 2009. godine donelo je odluku da se GSP Beograd dodatno zaduži takozvanim overdraft kreditima, kojima nije ograničen rok vraćanja, a koji se uzimaju na kratke vremenske rokove isključivo radi pokrivanja tekuće likvidnosti. GSP je godišnje plaćao 150 miliona dinara na kamate. Takođe, 2010. godine uzet je overdraft kredit od 500 miliona dinara, zatim 2013. milijardu i po dinara, što je ukupno tri milijarde dinara kredita, piše Kurir.
Kako je "oporavio" PKB
Dragana Đilas je, u vreme kad je bio gradonačelnik Beograda, tvrdio da je on, zahvaljujući svom menadžmentu, oporavio kombinat "PKB". Međutim, podaci pokazuju nešto sasvim drugačije. Država Srbija je PKB oprostila dug od skoro sedam milijardi dinara. Tokom 2009. godine država je oprostila dug prema PIO fondu u iznosu od 483.380.286 dinara, a za poreze na zarade, dobit i ostale naknade otpisano je 1.565.462.639 dinara. U 2010, 31. marta, otpisan je dug od 1.192.480.530 dinara, da bi u decembru te godine bio još jedan oprost duga od 3.321.348.768 dinara.
Da podsetimo, zvanični dokumenti su pokazali kako je Đilas, tada direktor Narodne kancelarije predsednika Srbije Borisa Tadića, uz podršku moćne Demokratske stranke, kojoj je pripadao, čitavim nizom zloupotreba i fabrikovanih ugovora, dozvola i različitih saglasnosti uspeo da izgura svoj unosni privatni posao nauštrb sve dece Beograda. Naime, firma "Emoušen prodakšen" je 2005, kada je njegov suvlasnik bio Đilas, izgradio takozvanu kuću "Velikog brata" pod maskom objekta za smeštaj dece. Dozvole su pribavljene više meseci nakon što je gradnja na Košutnjaku završena, a posebno intrigira cena koju je Đilasova firma plaćala za iznajmljivanje objekta od 2.000 kvadrata s bazenom. Sve je zakupljeno od 2007. do 2014. godine za 40.000 evra ili 476 evra mesečno. Đilas je u ovom poslu praktično oteo gradsko građevinsko zemljište od SRC "Pionirski grad", izgradio objekat u elitnom delu Beograda, upotrebio ga za snimanje rijaliti serijala "Veliki brat" umesto za odmor i rekreaciju dece i na tome zaradio milione.
